Povežite se sa nama

Vijesti

BAR-BOLJARE: Za dionicu Mateševo – Andrijevica 400 miliona eura

Objavljeno

-

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Vlada planira da tokom 2023. i 2024. uloži po 200 miliona eura u izgradnju druge dionice auto-puta Bar – Boljare, odnosno od Mateševa do Andrijevice.

To se navodi u predlogu Programa ekonomskih reformi koji je na javnoj raspravi, a prema kojem će od 2022. do 2024. godišnje biti izdvajano po 20 miliona eura u izgradnju Jadransko-jonskog auto-puta, pišu Dnevne novine.

Oba infrastrukturna projekta prijavljena su evropskom Investicionom okviru za Zapadni Balkan, odakle je stigla potvrda pomoći samo za drugu saobraćajnicu.

Kako je navedeno u posljednjem Izvještaju Evropske komisije, da bi i za drugu dionicu auto-puta stigla ista vrsta podrške, neophodno je da se završi kost-benefit analiza koju finansira upravo – Evropska unija.

Najavljena izdvajanja za drugu dionicu auto-puta – bez obzira ko će je, u krajnjem, finansirati – tako su značajno veća od iznosa koji je prvobitno procijenjen.

Naime, Prethodna Vlada saopštila je krajem 2018. da bi put od Mateševa do Andrijevice trebalo da se gradi dvije godine i košta 273 miliona eura. Tada je najavljeno i da će model finansiranja radova biti privatno-javno partnerstvo sa kineskom Exim-bankom, ali se u međuvremenu od toga odustalo.

Dokument koji je napravilo Ministarstvo finansija i socijalnog staranja navodi se da će tokom ove i naredne godine iz javnih izvora finansiranja biti izdvojeno po 50 miliona eura za prvu dionicu auto-puta, čiji je posljednji precizirani rok završetka takođe istekao.

Pored radova na drugoj dionici i Jadransko-jonskom auto-putu, ukupna ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu ove naredne godine biće 70 miliona, a tokom 2023. i 2024. po 220 miliona eura.

Za energetiku su najavljena ulaganja kroz privatno-javna partnerstva u solarnu elektranu Briska Gora i vjetroelektranu Gvozd, te većinsku privatnu investiciju vjetroelektrane na Brajićima, zatim u ekološku rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja i izgradnju Hidroelektrane Komarnica. Uz to, investicije podrazumijevaju prevođenje Zete, te druga i treća faza energetske efikasnosti.

Prema informaciji MFSS, od partnerskih ulaganja, u Brisku goru će naredne tri godine dato 14,5, 14,7 odnosno 2,3 miliona eura.

Brajići podrazumijevaju ulaganja od 35,34 i 59,502 miliona tokom 2022. i 2023. godine, te 2,244 miliona eura u 2024.

Za Gvozd su najavljeni pola miliona u narednoj godini i još tri miliona eura tokom 2023.

Za sistem za prečišćavanje otpadnih voda u Podgorici namijenjeno je 16,032, zatim 13,456 i 11,834 miliona eura u periodu od 2022. do 2024. godine.

Iako računica nije najpreciznije data, prema podacima iz nacrta ovog strateškog dokumenta ukupna ulaganja iz državne kase u nabrojane infrastrukturne projekte tokom 2022. godine iznosila bi 127,784 miliona, a za naredne dvije godine 271,329 i 277,734 miliona eura.

– Treba napomenuti da su pojedini projekti u modelu simulacije otpočeli još 2020. Takođe je važno istaći da prognoze i ocjene dobijene primjenom modela za procjenu uticaja strukturnih reformi i realizacije projekata na makroekonomska kretanja ne generišu tačne ‘prognoze’, ali odražavaju strukturu i odnose u ekonomiji Crne Gore – preciziraju iz MFSS.

Oni očekuju da će neto efekat svih ovih projekata na realni bruto domaći proizvod u narednoj godini biti 1,3 odsto, u 2023. biće 2,7, a u 2024. godini 4,1 odsto. Preciznije, nivo BDP-a na kraju 2024. godine bio bi niži za 4,1 odsto ako se ne realizuju navedeni projekti.

Ministarstvo je dalo prognoze da će nominalni BDP tokom naredne tri godine sa 4,881 milijardu porasti na 5,306 milijardi, zatim na 5,66, te na 6,008 milijardi eura u 2024.

Prema dokumentu MFSS, efekti realizacije razmatranih strukturnih mjera, zajedno sa kapitalnim infrastrukturnim projektima, imale bi značajan neto efekat u oblasti rasta privatnih investicija – između 8,8 odsto u 2022. i 22,2 odsto u 2024. godini, kao i rast uvoza – između 6,6 i 19,2 odsto, te izvoza roba – između 6,4 i 18,9 odsto.

– Realizacija pomenutih projekta imaće uticaj i na tržište rada. Neto efekat na nominalne zarade je veći i do 4,1 odsto, zaposlenost veća do 1,5 odsto, a nezaposlenost niža do 0,8 odsto u odnosu na scenario bez realizacije pomenutih projekata – prognoza je Ministarstva koja prati analizu ovih ulaganja.

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Sponzor

Najčitanije