Povežite se sa nama

Vijesti

IZVJEŠTAJ MKI: CEDIS ostvario najveći minus, u EPCG-u najveći rast troškova za zarade

Objavljeno

-

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

MKI će inicirati da se naknade visokorukovodnog kadra u državnim kompanijama upodobe poslovnim rezultatima i stanjem u tim kompanijama

Ministarstvo kapitalnih investicija predstavilo je danas devetomjesečni izvještaj o poslovanju preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, a u nadležnosti tog resora, prema kojem je Crnogorski elektrodistributivni sistem (CEDIS) poslovao sa najvećim neto gubitkom od 3,4 miliona eura.

Najlošiji rezultat nakon CEDIS-a imaju To Montenegro (2,6 miliona eura minusa), Barska plovidba (2,5), Crnogorska plovidba (1,3) i Montekargo (1.1).

Crnogorski elektroprenosni sistem (CGES) poslovao je u pomenutom periodu sa najvećim neto dobitkom od 14,3 miliona eura. Slijede Aerodromi Crne Gore (5,3 miliona eura), Rudnik uglja (3,6), Monteput sa milion i Željeznički prevoz Crne Gore sa 936.000 eura neto dobiti.

U resoru MKI je 21 privredno društvo, među kojima je EPCG Solargradnja novi subjekat, ali je u formiranju službi i nije obuhvaćen izvještajem.

Od 20 privrednih društava u izvještaju, 10 je poslovalo sa gubitkom, a 10 sa neto dobiti. Ukupna neto dobit je 27 miliona, a minus 11,7 miliona eura, kazala je predstavnica Odjeljenja za korporativno upravljanje MKI Ana Tošanić Radunović.

Tošanić Radunović
Tošanić Radunovićfoto: Savo Prelević

Troškovi za zarade i naknade zarada su iznosili 84 miliona i bilježe rast u odnosu na 2019. za 2,2 odsto i u odnosu na 2020. za 3,8 odsto.

Najveći rast troškova zarade i naknada zarada su zabilježeni u preduzećima – EPCG (1,3 miliona eura, odnosno 8,7 odsto), Rudniku uglja (0,8 miliona, 8,2 odsto), CEDIS (0,7 miliona, 3,7 odsto), CGES (300.000 eura, 6,1 odsto) i Luka Bar (200.000 eura, 5,1 odsto).

Društva sa najznačajnijim smanjenjem zarada i naknada zarada su Aerodromi Crne Gore i Željeznica Crne Gore sa 520.000 eura, odnosno 4,4 i 3,6 odsto

Ukupni izdaci za neto naknade revizorskim i odborima direktora su iznosili 520 hiljada eura, manji su u odnosu na 2019. za 8,3 odsto i veći u odnosu na 2020. za 63 odsto.

Najveće izdatke imali su ACG, CGES, EPCG, Rudnik uglja i Monteput. Društva koja nisu imale izdatke su – To Montenergo, Berza električne energije i EPCG Beograd koja nema taj organ upravljanja.

Bruto otpremnine su ukupno iznosile 2,6 miliona eura i značajno su rasle u odnosu na obje prethodne godine.

Najveće zarade u preduzeću EPCG Beograd

U 20 privrednih društava u izvještaju zaposlen je ukupno 7.481 radnik, što je za sedam odsto više u odnosu na 2019. i 10 odsto više u odnosu na 2020.

Podaci su, pojasnila je državna serketarka, prikazani na bazi ugovora o radu, ugovorima o djelu i o angažovanju radnika preko agencije.

Pet kompanija sa najvećim rastom zaposlenih procentualno su – CEDIS (18 odsto), EPCG (14), Rudnik uglja (24), Aerodromi (6) i ŽICG (4).

Društvo sa najvećim padom u broju zaposlenih je CGES, u odnosu na 2020. za devet odsto

Najveće prosječne zarade su u kompaniji EPCG Beograd (1.429 eura), slijede To Montenegro (1.292), COTE (1.045), Berza električne energije (1.014) i EPCG (927).

Najniže prosječne neto zarade su u ŽICG-u (429 eura), Održavanju željezničkih voznih sredstava (467), ŽPCG-u (495), Montekargu (556) i Crnogorskoj plovidbi (650).

Najveći procentualni rast u neto zaradama u odnosu na 2020. zabilježen je u kompaniji Zeta energy (45 odsto), Crnogorskoj plovidbi i CGES-u, a najveći pad u preduzećima Montenegro bonus (13 odsto) i Monteput i Marina Bar sa po pet odsto.

Zarade u rukovodstvu upodobiti rezultatima

Član Odjeljenja za korporativno upravljanje MKI Vladimir Vukajlović rekao je da u kompanijama obuhvaćenim izvještajem situacija „šarolika“ i da postoje različiti principi po kojima se određuje visina naknada i zarada za rukovodni kadar.

Istakao je da najčešće ti iznosi zarada i naknada nisu u skladu sa poslovanim rezultatima tih kompanija.

Vukajlović je rekao da planiraju uložiti dodatni napor kako bi se stvorio institucionalni okvir, i zarade i naknade visokorukovodnog kadra u državnim kompanijama upodobile poslovnim rezultatima i stanjem u tim kompanijama.

„Namjera je da se to uradi kroz sistem nagrađivanja i bonusa, gdje bi se poslovni rezultati i rezultati koje kompanije postižu nagrađivale adekvatno. One koje ne ispiju da odgovore očekivanjima ne bi mogle da njihov rukovodni kadar ostvaruje te veće zarade“, istakao je on.

Ministar Mladen Bojanić je rekao da idu ka tome da rukovodni kadar ima fiksnu zaradu tokom godine, a da je plan da, nakon završetka godine, na osnovu finansijskih izvještaja i na predlog resornog ministarstva rukovodni kadar dobije određeni bonus.

Mladen Bojanić
foto: Savo Prelević

Rekao je da dosta kompanija iz resora MKI nije imalo finansijske planove.

„Uspjeli smo sada da velika većina pravi planove, da pratimo šta su planirali, kakve su projekcije i ostvareni rezultati…“

Kazao je da je ne bi bilo rješenje da se planirano ne primjenjuje samo kada su u pitanju kompanije u resoru MKI, već za svih pedesetak kompanija u većinskom državnom vlasništvu.

Krajem godine početak gradnje druge dionice auto-puta

Bojanić je rekao da se radi idejni projekat za dionicu auto-puta Mateševo-Andrijevica i da bi trebalo da bude završen do maja.

„Uporedo se radi fizibiliti studija za kompletan auto-put. Jedan nacrt smo već dobili, dali smo sugestije i prigovore, tako da očekujem da će se to paralelno raditi“, rekao je.

Ministar je, kada je u pitanju dionica od Andrijevica do Boljara, rekao da se radi idejno rješenje, a Monteput je nosilac tog posla.

„Računamo optimistički, ali mogu da se saglasim sa premijerom da već krajem godine možemo da krenemo sa realizacijom druge dionice auto-puta. Računamo na sredstva iz evropskih fondova, a neke su najave da možemo očekivati nekih 40 odsto granta za to“.

Naveo je da bi izgradnja dionice Mateševo-Boljari trebalo da košta oko 850 miliona eura, kao i da je nešto lakša za izgradnju, ali i duža 70 kilometara.

„Nismo srećni što raste broj zaposlenih, a padaju prihodi“

Bojanić je, na pitanje TV Vijesti da li smatra da preduzeće „Montenegro Works“ (MW) može ostvariti rezultate o kojima govore premijer i ministar Spajić, te da li sumnja da bi MKI moglo imati problema u radu zbog preplitanja ingerencija, kazao da je za funkcionisanje MW u punoj mjeri neophodan institucionalni i zakonski okvir kojeg trenutno nema.

„MMF je otprilike dao isto mišljenje. Ne smatram da sam ugrožen što se tiče MKI. Kao što vidite, radimo, čini mi se radimo dobro. Ne vjerujem da ste ranije imali prilike da vidite ovoliko aktuelnih informacija, potpuno transparentno dajemo izvještaje kompanija, iako neki ne služe na čast ni njima ni nama.“

Bojanić je kazao da nisu srećni da raste broj zaposlenih, a padaju prihodi.

Upitan da li je za rekonstrukciju Vlade i da li ima informaciju daje upravo on jedan od tri ministra čijim radom je premijer nezadovoljan, kako je objavio dio medija, Bojanić je kazao:

„Nisam učestvovao u konstrukciji, pa ne učestvujem ni u rekonstrukciji. Nemam informaciju koju su objavili mediji, tačnije Pobjeda, da sam jedan od ta tri ministra. Odgovorio sam da mislim da to nije tačno, da ne kažem baš tačno šta sam odgovorio za Pobjedu, ali smatram da to nije tačna informacija.“

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Klikni za komentar
Prijava
Notifikacija
guest
0 Komentara
Inline reakcije
Prokomentarišite i vi
Sponzor

Najčitanije