Povežite se sa nama

Ekonomija

MMF UPOZORAVA: Program Evropa sad ne sprovoditi odjednom nego u fazama

Objavljeno

-

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Predloženi paket „Evropa sad“ ima za cilj da unaprijedi životni standard radnika, učini pravičnijom poresku politiku i da smanji veličinu neformalne ekonomije, saopštili su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koji su u proteklih sedam dana bili u posjeti Crnoj Gori.

Iz MMF-a je poručeno da podržavaju ove prioritete, ali takođe primjećuju da bi moglo doći do ekonomskih rizika povezanih sa reformama.

Iz MMF-a je navedeno je da bi se ovi rizici mogli ublažiti razmatranjem faznog pristupa ovom paketu kroz pažljivo kalibrirane korake.

Iz MMF-a upozoravju da bi rizici i neželjeni efekti realizacuje ovog plana ako se sprovede odjednom mogli biti povećanje nezaposlenosti, povećanje neformalnog zapoišljavanja, rast inflacije i mogućnost smanjena prihoda za dražavu i opštine.

– Mi podržavamo ciljeve programa Evropa sad, ali kao kod svakog plana postoji način kako stvari funkcionišu u realnosti, koje nijesu u skladu sa planom. Tako da moramo da planiramo potencijalne rizike i zbog toga smo sugerisali da se ovaj plan se sprovede u pažljivo izabranim fazama. Mi kažemo recimo da se program sprovede u tri faze u tri godine, koje su jasno usaglašene – kazao je šef Misije MMF-a za Crnu Goru Srikant Seshadri, na danas održanoj zajedničkoj pres konferenciji Centralne banke (CBCG), Ministarstva finansija i socijalnog staranja i MMF-a.

Na konferenciji je predstavljena završna izjava Misije Međunarodnog monetarnog fonda, u okviru redovnih godišnjih konsultacija po članu IV Statuta Fonda.

Seshadri je naveo da kada je u pitanju fiskalna strana MMF predalež da aspekti plana Evropa sad koji se odnose na povećanje prihoda treba da se sprovedu brže i odmah.

– Aspekti plana koji se odnose na gubitak prihoda trebalo bi da se sprovede sporije i kasnije, kako bi omogućilo Vladi kad je u pitanju fiskalna strana da pravi korekcije tokom sprovođenja plana ukoliko nešto ne ide kako treba. Bolje da pravite korekcije ako se plan sprovodi u fazama sprovodi , nego ako ga sprovedete odjednom – smatra Seshadri.

Kad je u pitanju planirano povećanje minimalne zarade Seshadri kaže da postoji određeni rizik zbog te mjere.

– Mi ne kažemo da će se ti rizici materijalizovati, ali mi kažemo da može postojati rizik pojačane infalcije zbog povećanje zarade a i do neželjenih efekata na tržištu rada – upozorio je Seshadri.

U završnoj izjavi misije članova MMF-a se navodi da velike promjene usvojene odjednom mogu takođe i da nose značajne rizike od neželjenih efekata.

– Oni uključuju rizik od veće ukupne nezaposlenosti i/ili povećanja neformalnog zapošljavanja, rizik od usložnjavanja inflatornih sila i/ili smanjenja globalne konkurentnosti, ukoliko povećanja zarada nisu uparena sa rastom produktivnosti, i moguće gubitke prihoda za državu i/ili lokalne samouprave, ukoliko namjeravane mjere za povećanje prihoda ne daju očekivane rezultate na održiv način ili se ne sprovedu u potpunosti – ističu iz MMF-a.

Predlogom budžeta je predviđena implementacija poreskih reformi, predstavljenih kroz program Evropa sad, kojima se predviđa povećanje minimalca sa 250 na 450 eura, smanjenje poreskog opterećenja na rad, ukidanje doprinosa za zdravstvo. Predviđen je rast plata svih zaposlenih od 17 odsto u prosjeku. U skupštinsku proceduru dostavljeni su i prateći predlozi zakona.

U završnoj izjavi misije članova MMF-a se navodi da se crnogorska ekonomija snažno oporavlja u 2021. godini, usljed oporavka turizma koji je podržan ciljanim mjerama Vlade.

– Očekuje se da stopa rasta ove godine bude dvocifrena. Srednjoročni ekonomski izgledi se čine obećavajućim, ali postoje i brojni rizici. Kratkoročno gledano, stope vakcinacije treba da se ubrzaju – kaže se u završnoj izjavi.

Navodi se da kada pandemija popusti, centralni prioritet treba da bude smanjenje nivoa javnog i spoljnog duga kako bi se stvorilo više prostora za podršku rastu i za suočavanje sa budućim ekonomskim šokovima. Dodaje se da je Vlada napravila snažan početak ka ovom cilju u ovoj godini.

– Javni dug se mora značajno smanjiti na srednji rok. Kombinacija izdašnih prihoda usljed snažnog rasta i niže potrošnje će dovesti do naglog smanjenja fiskalnog deficita ove godine. Čini se da je ciljana vrijednost za deficit za 2021. godinu nadležnih organa itekako ostvariva – kažu predstavnici MMF-a.

Oni smatraju da je ohrabrujuće da se očekuje da će bruto javni dug pasti na oko 90 procenata BDP-a.

-Trenutno razmatramo upravo objavljeni budžet za 2022. godinu i srednjoročnu fiskalnu strategiju. Pozdravljamo to što Vlada ima za cilj da postigne primarni suficit (razlika između nekamatnih prihoda i nekamatnih rashoda) na srednji rok. Dovoljno veliki primarni suficiti bi trebalo da se održavaju kako bi se osiguralo da se dug postavi na postojanu silaznu putanju – poručeno je iz MMF-a.

Naveli su da je pandemija uzrokovala nagli skok javnog duga.

– Prije pandemije, izgradnja prve faze autoputa Bar-Boljare je dovela do značajnog rasta duga, čime su ekonomiji ostavljeni ograničeni fiskalni resursi. Prošle godine, kolaps BDP-a i neizbježno povećanje potrošnje povezano sa COVID-19 je pogoršalo ovu situaciju. Na kraju 2020. godine bruto javni dug je premašio BDP, i mnogo je veći od preporučenih nivoa za ekonomije u ekspanziji – rekli su iz MMF-a.

Komentarišući promjene u sektoru preduzeća u državnom vlasništvu kroz osnivanje novog preduzeća pod nazivom Montenegro Works, iz MMF-a su ocijenili da bi ovaj novi subjekat bio uspješan, potrebni su snažni institucionalni i zakonski okviri.

– Treba da posjeduje zakonske i finansijske kapacitete da izvrši sveobuhvatno restrukturiranje preduzeća i/ili da ih proda, da bude politički nezavistan i da bude predmet odgovarajućeg nadzora. U drugim zemljama su uspostavljani slični subjekti sa neujednačnim stepenima uspjeha, u zavisnosti od djelotvornosti ovih bazičnih okvira. Zaposleni MMF-a razgovaraju sa nadležnim organima kako bi se istražile mogućnosti saradnje da bi se pomoglo jačanju nadzora nad preduzećima u državnom vlasništvu a koristeći pouke iz međunarodnog iskustva – rekli su iz MMF-a.

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Klikni za komentar
Prijava
Notifikacija
guest
0 Komentara
Inline reakcije
Prokomentarišite i vi
Sponzor

Najčitanije