Povežite se sa nama

Vijesti

PUT KA ČLANSTVU U EU „NA ČEKANJU“: „Na Zapadnom Balkanu autokratski vladari upleteni u korupciju, kriminal, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu“

Objavljeno

-

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Briselski „Centar za evropsku politiku“ smatra da „pošto nema istinskog napretka u proširivanju EU na Zapadni Balkan, niti valjanih rješenja za prevazilaženje temeljnih problema tog regiona, obećanja Evropske unije o podršci i zajedničkoj budućnosti sad već zvuče prazno…nejasno je kud to sad ide politika proširivanja“

Put Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji (EU) zasad je „na čekanju“, ali je neminovno sagledati šta tom regionu ponuditi uporedo za uzvrat, zaključak je zvaničnika u EU koji se bave Zapadnim Balkanom, kao i analitičara evropskih instituta.

Briselski „Centar za evropsku politiku“ smatra da „pošto nema istinskog napretka u proširivanju EU na Zapadni Balkan, niti valjanih rješenja za prevazilaženje temeljnih problema tog regiona, obećanja Evropske unije o podršci i zajedničkoj budućnosti sad već zvuče prazno…nejasno je kud to sad ide politika proširivanja“.

U analizi fondacije „Karnegi Evropa“ profesor na univerzitetu Oksford Dimitar Bečer ocijenio je da, iako Zapadni Balkan nije izgubljen za EU, „Unija mora u mnogome sama sebe kriviti što gubi uticaj…a njen glavni cilj članstvo je postao njena ‘Ahilova peta’, jer ako vrata EU ostaju zatvorena, oni koji su vlast u regionu će se oglušivati o zahtjeve Brisela“.

Diplomatski izvori u Briselu prenose i zaključak upućenih u zbivanja na Zapadnom Balkanu da je u cijelom regionu trenutno veoma loša, kažu „vrlo razočaravajuća situacija“ sa stanovišta usvajanja evropskih standarda i zakona, slabo stasale demokratije.

Kako primjećuju, na vlasti u regionu su većinom autokratski vladari, nerijetko upleteni u korupciju, pa i kriminal, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu kojima održavaju vlast.

Njima, smatraju ovi izvori, u suštini odgovara odbojnost nekih članica EU i tamošnjih potencijalnih birača prema prijemu „siromašnih rođaka s ispruženom rukom“, jer ni sami ne žele da sprovedu norme i pravila posebno vladavine zakona, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja pošto bi to značilo da lako mogu da izgube vlast, a i završe u zatvoru.

Neki ugledni centri za političke analize, poput berlinskog Instituta za bezbjednost i međunarodnu politiku i rimskog Instituta za međunarodne poslove, misle da je zbog davanja prvenstva politici stabilnosti i otud gledanja kroz prste stasavanju autokratskih vlasti na Zapadnom Balkanu, politika ekonomske saradnje i posebno trgovine stalno išla na štetu regiona koji iz godine u godinu ima stalni trgovinski deficit s Unijom.

Otvoreno tržište Zapadnog Balkana mnogo više pogoduje ekonomskim interesima Unije i otud se postavlja pitanje i zašto bi se to u suštini mijenjalo, iako u posljednje vrijeme i zbog svjetske strategije evropskih partnera u Vašingtonu, vlada uvjerenje da se ne smije dopustiti jačanje upliva Kine i Rusije u regionu.

Evropski zvaničnici se stalno žale da na Zapadnom Balkanu u javnosti nema dovoljno informacija o tome šta je sve finansijski i kao pomoć EU dala regionu, ali se istovremeno u javnosti Evropske unije, niti u analizama Evropske komisije, nikad ne pokazuje kakve su zamašne koristi imali moćni izvoznici i banke posebno najbogatijih članica Unije od otvorenog tržišta i prelivanja dohotka iz regiona u EU.

Bilo je predloga, francuskih i nemačkih, pored ostalih, da se kandidatima koji stignu na vrata EU ponudi privremeno povlašćeno partnerstvo, dok se i sama Unija ne izvuče iz previranja i osposobi da onda, ako svi budu saglasni, primi novu članicu.

Jedan od analitičara „Karnegi Evropa“ Džon Kornblum, bivši američki ambasador u Njemačkoj i jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma, navodi da „uz novog visokog predstavnika EU i novu njemačku vladu na vidiku, mora biti važno da se ispitaju sve opcije ‘nečlanstva’ koje bi pomogle da se učvrsti mir i osnaže civilna društva u Bosni, na Kosovu, u Srbiji“.

„Stalna inostrana pomoć i ekonomska podrška će biti od životne važnosti, a mnogo aktivnije angažovanje“, kako je uvjeren Kornblum, „Amerike i Rusije će u tima nastojanjima biti veoma značajno“.

Evropska unija je mahom birokratsko-tehničkim postupkom dugih pregovora o članstvu i sprovođenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i žmurenjem na urušavanje demokratije zarad stabilnosti regiona i sama dijelom kriva za nepovoljan razvoj u regionu.

Tačno je međutim, smatraju funkcioneri i analitičari u Briselu, da zasad jedino opipljivo oruđe mogu biti znatno snažnija finansijska podrška i namjenske investicije, ali uz nužno objedinjavanje regionalnog tržišta koje je tek u povoju.

Evropske diplomate i stručnjaci istraživačkih centara istovremeno predočavaju da je povrh poželjnog ekonomsko-socijalnog snaženja regiona na srednji i duži rok, u cijelom regionu trenutno veoma loša, kažu „vrlo razočaravajuća situacija“ sa stanovišta usvajanja evropskih standarda i zakona, slabo stasale demokratije, dok su na vlasti većinom autokratski vladari, nerijetko ogrezli u korupciju, pa i kriminalu, skloni demagogiji, nacionalizmu, šovinizmu, a to pogađa i glavne ciljeve stabilnosti i bezbjednosti koje EU želi da postigne na Zapadnom Balkanu.

Evropski komesar za proširivanje Oliver Varhelji je ovih dana izjavio da Evropska komisija podržava proširivanje, „jer je ulazak Zapadnog Balkana u članstvo geostrategijsko ulaganje u mir, bezbjednost, stabilnost i ekonomski boljitak cijele Evrope“.

To čelnici institucija EU i većine vlada Unije stalno ponavljaju, ali su analitičari evropskih instituta skoro jednoglasni u ubjeđenju da u to malo ko više vjeruje na Zapadnom Balkanu.

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Klikni za komentar
Prijava
Notifikacija
guest
0 Komentara
Inline reakcije
Prokomentarišite i vi
Sponzor

Najčitanije