Magazin
BOŽO VREĆO: Sevdah je od mene učinio slobodno biće
Sve ono što već živim, osjećam i stvaram, svaki korak, udisaj i stih, ljubav u meni, nesputana i silovita. Ljubav, istina i dobrota, to su tri vodilje slobode koju živim – tako za Danas Božo Vrećo, bosanskohercegovački pjevač sevdaha i umjetnik, odgovara na pitanje šta je za njega sloboda.
Onlajn koncert ovog umjetnika biće održan 4. aprila.
– Publika od mene uvek očekuje natprirodnu dozu ljubavi i istu i dobije na svakom mom koncertu, s obzirom na specifičnost koncerta kao takvog. Želim da to bude jazzy-flamenco-sevdah mood, u takvoj atmosferi uz puno improvizovane artuoznosti nastaju prekrasne kompozicije u drugačijem ruhu, zapravo se uvek iznenadim kako neka od mojih pesama od koncerta do koncerta poprima drugačiji smisao, boju i patinu, kao da prožive život i same i preobraze se u nešto sasvim drugačije i još suptilnije ili strastvenije – ukazuje Vrećo najavljujući predstojeći koncert i to šta publika od nastupa može da očekuje.
On dodaje da će na koncertu vladati intimna atmosfera u kojoj će se pjesme prelivati jedna preko druge, za sve one koji to svim srcem žele čuti.
Njegov šesti album „Lachrim“ sa, kako kaže, sjajnim prijateljem i vrhunskim lautistom Edinom Karamazovim, izašao je prošle godine, a objavila ga je izdavačka kuća Croatia Records. Prema njegovim riječima, odlične kritike i sjajni aranžmani vrhunskih muzičara i fenomenalni tekstovi u svom originalnom ruhu naših slavnih pjesnika, sačinjavaju ovaj album.
– Vrlo neobičan, preemotivan i nesvakidašnji album, rekao bih, dotakao se balkanske muzike u nekom manjem opsegu i progovorio jezikom i ladina i turskih osvajanja koji su i te kako imali upliv i uticaj na preoblikovanje sevdaholikih balada tog doba – pojašnjava Vrećo.
* Kako kao autor podnosite ovaj period koji veoma negativno utiče na muziku ali i celokupnu kulturnu i umetničku scenu, a potom, iz istih razloga, i na ljude?
– Izuzetno težak period za sve nas u umetnosti, period strpljenja i razočaranja, konstantnog napora da se kreativnost ne izgubi i zapiše puno toga. Finansijski su to veliki gubici, a emotivno praznina na koju smo se morali navići. Očekujemo leto kao znatno povoljniji period za sve nas, za koncerte na otvorenom i nadahnuće.
* U Vašem muzičkom izražaju spajate tradicionalne pjesme sa savremenim umjetničkim pristupom. Kako dolazi do toga, kako nastaje Vaša kreativnost, muzika i stil? Šta Vas inspiriše da stvarate drugačije od većine autora danas?
– Upravo to što ste i rekli – ličnost, svako je individua za sebe i kao takav mora i treba živjeti i stvarati u skladu sa sopstvenim bićem koje vrlo jasno zna šta želi i, u mom slučaju, kakva to kombinacija zvukova i tekstualnog naboja treba biti. Uvijek prilazim svakom stvaranju i rađanju pesme na način da mene dotakne i poprilično opiše. Sve su to segmenti vrlo bliski mom habitusu i načinu razmišljanja i percepcije ljubavi. Inspirišu me ljudi, sudbinski momenti, stare antikvarne knjige i predmeti, fotografije, portreti, dovoljan je jedan detalj da napišem pjesmu i obrem se u tom vremenu i budem akter te drame koja je predstavljena na fotografiji ili predmetu. Sve je to karasevdah kojem pripadam i koji je mene birao za reinterpretaciju prošlosti kroz glas, na neki način.
* U jednom Vašem intervjuu rekli ste i da je „sevdah ispovest duše“. Kako ste zavoljeli sevdah i šta je to u vezi sa njim što je Vas začaralo da prvenstveno kroz taj žanr sebe izrazite?
– Izabrao me i potpuno osvojio svojom strukturom i emocijama, tužnom i tragičnom tematikom i vrlo zahtjevnom melizmatikom ispevavanja (*skale pevanja). Sve to je u meni izazivalo i osjećaj potpune ispunjenosti i vjekovne tuge i ta harmonija čula i emocija je bila toliko jaka da se nisam niti jednog trena libio prepustiti joj se, zaista, postala je vodilja kroz moj život i transformaciju bića. Sevdah je od mene učinio slobodno dualno biće što je poslednja faza sreće koja je mnogima nedostižna, jer žive laž i u laži.
* Vaše spajanje muškog i ženskog principa je umjetnički i stilski takođe apsolutno jedinstveno, posebno na našim ex YU prostorima. Odakle crpite hrabrost da gajite sopstvenu slobodu izraza, s obzirom da nažalost i dalje živimo u mentalno zatvorenim sredinama, što može da se vidi u rigidnom stavu velikog broja ljudi?
– Svi mi pripadamo prirodi koja kao takva je dualna i potpuno oslobođena bilo kakvih stega i pravila, društvo je to koje nameće svoja ograničenja i formira identične ljude, istih stavova, razmišljanja, oblačenja i kodeksa koji sve to prate. Ta odvojenost od prirode u nama dovodi do konzervatizma i primitivizma koji je svuda oko nas, jedini način da budete umetnik je da budete slobodni, rasterećeni tih nakaradnih pravila i načela i nadmašite i nadvisite svu glupost koju društvo može nametnuti kao pravilo. Tako živim i tako stvaram – hrabrost je u meni i utiče naravno i na druge da se ohrabre i vrate se sebi i dobroti zbog koje smo zapravo svi postali.
* Na koji se način, prema Vašem mišljenju, treba suprotstaviti takvom mentalitetu koji pretenduje da mrzi sve što mu nije „po volji“?
– Intelektom i emocijama jer takav soj ljudi zapravo je za iste vrline onemogućen. Ignorisanje istih je isto važan pokazatelj koliko ste iznad ljiga i ljudi sačinjenih „od blata“.
* Vi ste takođe i magistar arheologije i slikar, recite nam nešto o Vašim pozivima, kako se u njima pronalazite?
– To je moja ljubav i inspiracija koja me nikad nije razočarala, štaviše, u kombinaciji sa sevdahom koji stvaram to je savršena spona i harmonizacija. Vredno radim na projektima koji mi dođu kao poziv od inostranih arheologa i timova i čekam bolje vrijeme da se opet otisnem na jedan takav put. Još od malih nogu znao sam da će arheologija biti dio mog opisa, sve me interesovalo, stare kulture, grnčarija, obredi, natpisi i to je sve potpuno isto i danas, s tim što danas sve to je potkrepljeno studiranjem i znanjem i sopstvenom intuicijom za određene segmente. Arheološki prolazim i kroz sve svoje lične epohe i to me nadahnjuje za stvaranje. Slikarstvo i moji akvareli, grafike i kaligrafije su moja meditacija i potpuna nirvana. Sada sam u fazi botanike i bilja, nekad su to portreti, nekada ulice i građevine, slikam sve što je lijepo i zapravo ja samo i vidim lijepo oko sebe, nemam život za ružne stvari i iste takve ljude.
* Vi vjerujete u Boga – šta je za Vas vjera i na koji način je poimate i osjećate, kako spoznajete Boga?
– Samo jedna rečenica, Bog je Ljubav! Božija kuća je u nama i oko nas, mi smo taj univerzum koji je stvorio samo zbog jednog, da tu istu ljubav multicipliramo i delimo. Moja jakost je u Božijim rukama i zato mi ništa ovozemaljsko ni ne može nauditi, potpuna vjera je i potpuna ljubav i predanost Njemu.
* Šta je za Vas muzika?
– Jezik koji svi na svijetu razumiju, osjećaju i prepuštaju mu se. Ta vibracija koja je iskonska, ta energija koja je božanska i to da utičete na druge da ostvare svoj san i slijede neku svoju viziju i odvaže se i snaže za ljubav i prihvatanje sebe u svojoj svojoj punoći, to je blagodat i tako sve i doživljavam. Pretače se tu iskonsko, duhovno, spiritualno, okultno i obredno, vekovno i moderno, istorijsko i futurističko, tragično i ispunjeno nadom, sve to je zapravo moja definicija, ako ste dovoljno hrabri da stanete iza svega otpjevanog.
-
Društvo3 days ago
Raoniću, himnu gasi, Mandićevo uho spasi
-
Svetosavska sekta5 days ago
SPC je bačva bez dna u koju se sipaju milioni
-
Politika4 days ago
Ofiranje ugroženog srpstva
-
Politika2 days ago
DON’T CRY BABY Kolaps već prežaljene vlasti
-
Komentar2 days ago
TRAMPOVA POLITIKA I ŽENE: Da li ograničavanje osnovnih ženskih prava može postati globalni trend