ROJTERS: Za pomoć Crnoj Gori Brisel pregovara sa Njemačkom, Francuskom i Italijom

Crna Gora, mala balkanska država sa velikim dugom prema Kini, pregovara o dobijanju stotina miliona eura jeftinog kredita od Evropske unije i razmšlja o prodaji državne imovine kako bi ublažila finansijsku zavisnost od Pekinga, rekli su visoki zvaničnici iz Brisela, objavio je večeras Rojters.

Brisel se, kako se navodi, obratio Nemačkoj banci za obnovu I razvoj (Kfw) i Francuskoj razvojnoj agenciji (AFD) – obje državne razvojne banke – kao i italijanskom državnom zajmodavcu CDP da predvode finansijsku pomoć, rekao je zvaničnik EU.

“Plan je da od njih dobijemo ponude, a zatim ih spojimo”, rekao je zvaničnik.

“Nadamo se da bi ponuda mogla biti spremna u narednim nedjeljama, prije ljeta.”

Izvor upoznat sa pregovorima sa CDP-om rekao je da je EU od njega tražila, između ostalog, da predloži rješenja za Crnu Goru, ali konkretni koraci tek treba da budu preduzeti.

AFD nije odgovorio na zahtjev za komentar, a Kfw je odbio da komentariše.

Evropska komisija i Crna Gora su prvobitno raspravljale o refinansiranju kineskog duga, ali su napustile tu ideju jer bi bilo potrebno odobrenje Pekinga i nijesu mislile da će Kina biti popustljiva, rekao je zvaničnik EU.

Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova rekao je da je autoput važan za društveno-ekonomski razvoj Crne Gore i da je Peking pridao veliku važnost razvoju veza sa jadranskom državom od 628.000 ljudi.

Kineska Exim banka, koja je odobrila 20-godišnji zajam Crnoj Gori, nije odgovorila na zahtjev za komentar.

Evropska komisija je rekla da će nastaviti da radi sa Crnom Gorom na podršci njenim infrastrukturnim projektima i da je otvorena za podršku izgradnji preostalih dionica autoputa Bar-Boljare.

„Komisija će nastaviti da podržava Crnu Goru na putu ka članstvu i u tom kontekstu sarađuje sa zemljom u pronalaženju finansijskih rješenja za njene investicione projekte, a takođe osigurava održivost njenog javnog duga“, rekla je portparol Anna Pisonero. Odbila je da iznese detalje.

Dug Crne Gore prema Kini je u centru rasprave o kineskom uticaju u Evropi i mogao bi zakomplikovati širenje EU na Balkan, rekli su agenciji Rojters zvaničnici EU koji su tražili da buu anonimni. Crna Gora je kandidat za pridruživanje EU, proces koji zahtijeva ispunjavanje fiskalnih standarda.

Crna Gora je 2014. godine pozajmila 944 miliona dolara od Kine, za finansiranje dionice autoputa od 41 km, koju su oponenti tadašnjeg premijera Mila Đukanovića prozvali „Put za nigdje“, rekavši da predstavlja rasipanje i loše upravljanje pod njegovom vlašću, što je on negirao.

Ta donica je trebalo da bude prva etapa veze od 163 km sa susjednom Srbijom, koja se predstavlja kao način za olakšavanje kinesko-evropske trgovine preko Balkana. Segment od 41 km, koji je prvobitno trebalo da bude završen 2019. godine, sada treba da bude završen do 30. novembra ove godine.

Ali kritičari, uključujući crnogorske opozicione lidere, lokalne ekonomiste, antikorupcijske aktiviste, kao i Svjetsku banku i Međunarodni monetarni fond, autoput su nazvali nepotrebnim “bijelim slonom” kada je kredit potpisan.

Te opozicione ličnosti sada su u Vladi premijera Zdravka Krivokapića dok vodi pregovore sa zajmodavcima iz EU kako bi poboljšali finansijski položaj države.

Ukupni državni dug Crne Gore sada iznosi 103% BDP-a. Jeftini fondovi EU mogli bi Crnoj Gori pružiti više finansijskog prostora za ulaganje u projekte koji će podstaći ekonomiju, teško pogođenu pandemijom COVID-19, rekao je zvaničnik EU uključen u pregovore.

Crna Gora, poznata po spektakularnom planinskom pejzažu i “nazubljenoj” obali, takođe želi da pokrene dugo očekivanu reviziju državne imovine, od željeznica do primorskog zemljišta, s ciljem prodaje nekih od njih kako bi otplatila državni dug.

„Moramo da imamo strateški pregled sektora u državnom vlasništvu“, rekao je ministar finansija Milojko Spajić za Rojters.

Glavna državna imovina uključuje Elektroprivredu Crne Gore, dva aerodroma, Luku Bar i imovinu za razvoj turizma, uključujući Veliku plažu od 12 km pješčane obale u blizini albanske granice, kaže crnogorski ekonomista Zarija Pejović.

Država je i dalje vlasnik nekoliko vezova i instalacija bivše jugoslovenske mornarice u slikovitoj Boki Kotorskoj. U prošlosti je vlada prodavala pomorsko zemljište za razvoj turizma.

Spajić nije dao procjenu koliko novca se može prikupiti od prodaje imovine.

Dejan Milovac iz MANS-a smatra da je malo vjerovatno da će sama privatizacija biti dovoljna da značajno ublaži teret duga Crne Gore.

Crna Gora je već dogovorila sa Kinom da odgodi otplatu prve tranše zajma od 60 miliona eura, koja bi trebalo da stigne krajem 2022. To odlaganje je, kako kažu iz Vlade, u skladu sa kašnjenjem izgradnje autoputa od strane kineskog izvođača CRBC.

Spajić je rekao da Crna Gora takođe razmatra upotrebu finansijskog derivata za efikasno pretvaranje dolarskog kineskog zajma u eure i smanjenje kamatne stope na 0,6% sa 2%.

Prema zvaničniku međunarodne komercijalne banke u Crnoj Gori, pronalazak druge ugovorne strane spremne da sklopi takav ugovor mogao bi biti težak zadatak.

„Ova Vlada se može zaštititi, ali zašto bi im neko davao kamatnu stopu od 2% u USD do 0,6% u eurima?“ pitao je on.