Bivša saradnica Milojka Spajića tvrdi: Kroz plan “Evropa sad” spremaju nam se nova zaduženja

Plan Evropa sad dovešće do novih zaduženja, pogotovo ukoliko se poslanici, kao predstavnici građana, ne uključe na razvojno odgovoran način, saopštila je bivša državna sekretarka u Ministarstvu finansija i socijalnog staranja, Mila Кasalica.

Ona smatra da bi plan Evropa sad, da je predstavljen crnogorskoj javnosti sa dužnom stručnom i institucionalnom ozbiljnošću, bio zanimljiva ekonomska i strateška ideja.

„Кako je to izostalo, ukoliko se poslanici kao predstavnici građana ne uključe na razvojno-odgovoran način, kao zajednica ćemo se od 1. januara naći u situaciji da na kraju naredne godine budemo imali javno zaduženje na izuzetno visokom nivou, a bruto domaći proizvod (BDP) nedostatan da potrošnjom nadoknadi potrebne javne prihode“, rekla je Kasalica u intervjuu Danu.

Ona je dodala da je takozvani Maršalov plan predstavio makroekonomsku promjenu i u većini prelazak iz oporezivanja dohotka na oporezivanje potrošnje.

„Ukoliko se zanemare bitni elementi raspoloživih dohodaka, koji ni na nivou od 450 do 700 EUR nijesu dovoljni za promjenu sistemskih postavki sa tekućeg miksa oporezivanja dohotka i potrošnje, na skoro preovlađujuće oporezivanje potrošnje, treba se posebno fokusirati na planirani rast lične potrošnje. Brojke iz nacrta Fiskalne strategije dokumentuju da nema potrebnog „skoka u vjeri“, što upućuje na značajan trojaki rizik“, kazala je Kasalica.

Ona je navela da bi, kao prvo, kratki efekat reformi ubrzao buduće kontrakcije ekonomije, dok, kao drugo, hazarderstvo u ekonomiji vodi značajnijem dugu.

„Taj scenario bi bio ekonomski održiv, ako na 1,5 milijardi eventualnog novog duga, crnogorski BDP na kraju naredne godine već generiše šest milijardi EUR, dok će tu vrijednost dobaciti na kraju 2024. godine. Treće, ni takozvani Maršalov plan, ni ekonomski plan oporavka, koji još nije predstavljen Crnoj Gori, a koji je odnijet u Brisel tokom nedavne posjete ministara, nesumnjivo svjedoče o nedovoljnom nivou investicija u ulaganja za diversifikaciju ekonomije. Zavisnost od turizma i vremenske prognoze ostaju udarne „lokomotive“ rasta u narednih tri godine, uporedivo sa modelom uspostavljenim prije 15-ak godina“, kazala je Кasalica.

Ona je podsjetila da je Vlada usvojila predlog budžeta za narednu godinu i predloge niza zakona koji treba da simuliraju poresku reformu, koja nominalno izvire iz takozvanig plana Evropa sad. Vlada je dodatno usvojila i nacrt Fiskalne strategije od naredne do 2024, koja je, prema riječima Kasalice, dokument o nedovoljno dokumentovanoj budžetskoj politici, dok je kao reformski dokument lišen realne ekonomije bez koje se ne može sagledati izmjerivi investicioni plan, koji treba da argumentuje rast i održivost javnih prihoda.

Kasalica je na pitanje koliko su realne prihodne projekcije iz programa Evropa sad, odgovorila da je taj segment predloga budžeta skoro pa nepripremljen da podsjeća na sklepanost.

„Sve što je nedostajalo ostaje da nedostaje, osim uvećanje PDV-a, što je bilo očekivano, mada nepotvrđeno u potrošnji. Predlozi prihoda od raskola između imovine i neprijavljenih prihoda, igara na sreću i markiranja goriva su neostvarive kategorije u narednoj godini. Reprogram poreskog duga ne uvećava prihode, jer su to već uknjižene stavke koje treba naplaćivati drugačijom regulatornom dinamikom“, saopštila je Kasalica.

Ona je dodala da je izmjena akciznog kalendara najizdašnija, ali da njeno usvajanje, posebno u dijelu proizvoda od šećera i kakaoa ili alkoholnih pića, mada i u jednom dijelu cigareta, traži javni oprez zbog potencijalnog efekta iz 2017. godine.

„Tekući menadžment Uprave prihoda i carina UPC-a i resornog Ministarstva u vezi sa radom te uprave nemaju ni znanja, ni sposobnosti da iznesu reforme, što je nedavno ministar finansija, Milojko Spajić, u Skupštini jasno pokazao crnogorskoj javnosti, a tekuće zakulisano lokalističkom regrutacijom biće – nove direktorke pokušava da zaboravi. Rješenje oko oporezivanja gotovine u predlogu zakona od tri strane implicira nesavjesnost predlagača da razumije šta znači oporezivanje novčane transakcije“, kazala je Kasalica.

Predlog, prema njenim riječima, obesmišljava reformske korake i „konsenzus“, a ukazuje na institucionalno nepoštovanje poreskih obveznika. Planirani prihodi od neformalne ekonomije indiciraju koliko resorno Ministarstvo samo, kao i godinama ranije, priča o „sivoj ekonomiji“.

„Progresivno oporezivanje poslovnih rezultata velikih kompanija, posebno onih u vlasništvu države, sistemsko je opterećivanje i na mostu i na ćupriji, a istovremeno limitiranje internih investicionih razmahivanja“, navela je Kasalica.

Kasalica smatra da će crnogorskim privrednicima pripasti ukupan rizik takozvanog Maršalovog plana.

„Zato i pratimo tekuće automatsko targetiranje poslodavaca, jer sindikalcima ide u prilog da se država zaduži, kako bi se jačala lična potrošnja, ili kao što im je predstavljeno kao „porast životnog standarda“, odnosno bogatstvo. Međutim, poslovni rezultat koji je naplativ i dokaziv, sada će zahtijevati od privrednika da ga ostvare kroz uvećane poslovne prihode, kojih se u značajnom procentu zbog predloženih reformi moraju odreći, povećajući kvalitet usluge i uvećavajući broj zaposlenih“, rekla je Kasalica.