Samardžić: Crna Gora u stanju puzajućeg državnog udara, misije SAD, UK i EU radile u sprezi sa snagama ruskog uticaja

Jasno je i očigledno, da su misije SAD, UK i EU radile u sprezi sa snagama ruskog uticaja. Ali ja to više ne mogu da ponavljam. Predsednik Crne Gore i njegova DPS morali bi da agilnije deluju, da dokumentuju sve diplomatske propuste i o tome obaveste zapadnu javnost. Tekuća ustavna kriza iziskuje od predsednika Đukanovića da se obrati misiji OSCE, ne samo Savetu Evrope. Da li će se novim činjenicama osvetliti slabost zapadnih misija u ovom delu sveta, bilo bi korisno za budućnost, ali za takvu budućnost u ovom trenutku nemamo dovoljno vremena, kazao je istoričar i profesor Filizofskog fakulteta u Beogradu dr Nikola Samardžić u razgovoru za portal Aktuelno.

Komentarišući pravac u kojem se Crna Gora kreće, kaže da je u ”ovom trenutku u stanju puzajućeg državnog udara”.

“Posle pada komunizma u Istočnoj Evropi vlast se promenila samo dva puta. Prvi put 1997, iz same sebe. Drugi put 2020, ponovo iz same sebe, ali iz struje koja je podržavala Staljina, Miloševića, JNA i SPC. Metodologija državnog udara zasnova se na nepodudarnosti stvarnih potreba i konkretnih opredeljenja biračkog tela, i na nepodudarnosti potreba, opredeljenja i konkretne ponude na izborima. Na izborima u Podgorici bilo je očigledno da se ponavljaju nepodudarnosti izbora iz 2020, kad je jasno evropski opredeljena većina izabrala antievriopski opredeljenu većinu. Ako je 2020. bilo nejasnih ponuda, 2022. usledili su nejasni odgovori biračkog tela, i u toku je formiranje koalicije protiv Ivana Vukovića koji je zapravo pobednik na izborima, a gubitnik u novom poretku koji diktira nova duboka država, kojom upravljaju Beograd i Moskva”, rekao je Samardžić za Aktuelno.

Kako ističe, u međuvremenu su manjine, one koje su podržale nezavisnu Crnu Goru, prešle na stranu koja zastupa dogovore Vučića i Rame.

”Vučić je uspostavio nacionalni konsenzus ne samo nametanjem agende srpskog sveta (Otvoreni Balkan), nego i kupovinom manjina. Računajući na iste one manjine koje u Srbiji podržavaju Vučića, uključujući u dogovore i Ramine velikoalbanske vizije. U vremenu koje predstoji potrebno je u obnovu državnosti i evropskog dogovora uključiti svu onu energiju koja je bila neophodna kako bi se 2006. došlo do odluke o državnosti. Naravno, uzimajući u obzir nove tendencije u crnogorskom društvu i u regionalnoj zajednici, i u međunarodnim odnosima. Neke od navedenih tendencija su povoljne, Rusija gubi, EU se konsoliduje, NATO je uspostavio aktivni bezbednosni kišobran nad celom Jugoistočnom Evropom”, navodi Samardžić.

Aktuelno: Često se može čuti da je Crna Gora lider kada je riječ o zemljama Zapadnog Balkana na putu ka EU. U jednoj svojoj kolumni kazali ste da su “Crnogorci manjina u evropskoj Crnoj Gori” – na šta ste konktretno mislili?

Samardžić: Nisam bio dovoljno precizan. Ne postoji crnogorska politička većina koja podržava usvojene državne projekcije razvoja, pre svega ulazak u EU. Na tu okolnost ukazali su izbori 2020, i ponovili izbori u Podgorici, kad je ponovo formirana većina koja je antievropska. Ili toga oni koji su glasali nisu bili dovoljno svesni. U antievropsku većinu svrstale su se i manjinske nacionalne zajednice, izuzev hrvatske. U ovom trenutku evropska politika nema podršku većine u institucijama.

Aktuelno: Kakav potencijal je na nedavnim lokalnim izborima pokazala trenutna koalicija koja formira vlast, a zbog čega je suverenistički blok doživio pad?

Samardžić: Suverenistička ponuda bila slaba, nedovoljno ubedljiva. Sprska zajednica i deo crnogorske očekuju više neposrednih odnosa sa Srbijom, bez obzira na karakter režima u Srbiji. Možda suverenistička ponuda nije dobila dovoljno podrške od Brisela, koji je dalji, manje razumljiv, od Beograda ili Banjaluke. Time ulazimo u kompleksna i osetljiva pitanja. Možda je prisutna i inercija, koja je u Srbiji gotovo pravilo, da se glasa za vlast.

Aktuelno: Kazali ste da u Srbiji medijski koncerni Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa progone, isključuju, vrijeđaju i prijete svima koji ne pristaju na njihov dogovor o pripadnosti Srbije i Crne Gore ‘ruskom svetu’ Vladimira Putina. To ste iskusili i na sopstvenoj koži. Da li takav scenario možemo očekivati i u Crnoj Gori?

Samardžić: Takav scenario je realizovan dolaskom TV Pink u Crnu Goru. Slično se dogodilo u Srbiji nakon 5. oktobra kad su saradnici premijera Đinđića procenili  da će tim putem kontrolisati duboko društvo koje uništava svoje i tuđe živote uz otrovne televizijske sadržaje, falsifikate stvarnosti i narodnu muziku. Isti krug medijskih manipulatora servirao je istu ponudu Crnoj Gori, sa istovetnim posledicama. Ako je crnogorska evropska ideja ostala nezastupljena u mainstream medijima, naziru se i posledice kolaborantske kulturne politike koja je otvorila dodatni medijski i vrednosni prostor popovima, litijama i klijenteli Aleksandra Vučića, Milorada Vučelića i Dragana Đilasa.

Aktuelno: Kako komentarišete ponašanje zapadnih ambasada koje, po svemu sudeći, sve više zatvaraju oči i čak odobravaju ruske i velikosrpske hegemonističke planove u regionu?

Samardžić: Od atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića bilo je jasno da su zapadne misije slabe, pre svega podložne domaćoj korupciji i ruskom uticaju. Ambasadori Vilijam Montgomeri, Čarls Kroford, Gabrijel Keler i Mauricio Masari tada su, pre 20 godina, učestvovali u javnoj diskreditaciji premijera, podsticali aktivnosti kabineta Vojislava Koštunice, a nakon atentata relativizovali prirodu zločina i zaštitili nalogodavce. U regionu je ponovo aktivan američki ambasador Kameron Manter koji se domogao, ili mu je podmetnuta, jedne od dvorskih dama establišmenta, te kriminalne hobotnice, pa mu je privremeno skrajnuta karijera. U godinama nakon atentata Crna Gora je bila posvećena lobiranju za nezavisnost. Proglašenje nezavisnosti Crne Gore, zatim i proglašenje nezavisnosti Kosova, uticali su na Srbiju da se dodatno izoluje od zapadnog uticaja i uključi se u Putinov projekat ”ruskog sveta”. Nakon prve agresije Rusije na Ukrajinu 2014. zapadne misije su, upravo zbog navedenih slabosti, zbog korupcije i pod uticajem ruske agenture, prepustile Zapadni Balkan strateškom prostoru Rusije.

Aktuelno: Koliko je indolentnost zapadnih ambasada doprinijela trenutnoj situaciji u regionu i Crnoj Gori?

Samardžić: To je jasno i očigledno, da su misije SAD, UK (Velike Britanije) i EU radile u sprezi sa snagama ruskog uticaja. Ali ja to više ne mogu da ponavljam. Predsednik Crne Gore i njegova DPS morali bi da agilnije deluju, da dokumentuju sve diplomatske propuste i o tome obaveste zapadnu javnost. Uveren sam da više nemaju šta da izgube. I nema više trgovine državom, institucijama, identitetom, tranzicionim plenom i etikom odgovornosti. Tekuća ustavna kriza iziskuje od predsednika Đukanovića da se obrati misiji OSCE, ne samo Savetu Evrope. Da li će se novim činjenicama osvetliti slabost zapadnih misija u ovom delu sveta, bilo bi korisno za budućnost, ali za takvu budućnost u ovom trenutku nemamo dovoljno vremena.

K.P.