Vijesti
STIGLE DVIJE PONUDE: Lidl nudi četiri miliona za parcelu u Siti kvartu
Na oglas za prodaju imovine Radoja Dakića, osim ponude nikšićke kompanije Roaming Montenegro koja je za 533 kvadrata ponudila 151 hiljadu eura, stigla je i ponuda kompanije MMS Properti Solutions koja je za 13,2 hiljade kvadrata ponudila 3,73 miliona eura, saznaje Pobjeda.
Prema podacima iz CRPS osnivač ove kompanije, osnovane u martu ove godine, je WE-International Zweite GmbH, koja je i osnivač Lidla u BiH, dok su ovlašćena lica Tomislav Šapina i Dragan Čigoja, odgovorna lica u srbijanskom Lidlu. Maloprodajni lanac Lidl dio je Švarc grupe sa sjedištem u Nekarsulmu u Njemačkoj, a u Srbiji je prisutan od 2018. godine, dok u BiH još nijesu otvorene maloprodaje, iako je kompanija, prema podacima iz njihovog registra, osnovana krajem aprila.
Osim ove imovine Dakića, preostale su još gradske saobraćajnice, za koje je ranije navedeno da ih jedino može kupiti Glavni grad, kao i parcela od 8,6 hiljada kvadrata vrijedna 2,45 miliona eura, koju je Marković odlučio da ne prodaje dok se ne okonča sudski postupak oko jednog dijela zemljišta.
Oglasom je bilo predviđeno da će upravnik, ukoliko se za jedan dio imovine prijavi samo jedan kupac, prihvatiti njegovu ponudu, dok je licitacija trebalo da bude sprovedena u slučaju više ponuda. Marković bi, kako je najavio, odluku trebalo da donese tokom iduće nedjelje.
Prva licitacija, koja je do sada izazvala najveće interesovanje kupaca, organizovana je u julu kada su vlasnici parcela u podgoričkom Siti kvartu postale kompanije KIPS gradnja u vlasništvu Nikole Drekalovića, Savana biznismena Veselina Mijača i Admiral Holding u vlasništvu Žarka i Željka Mitrovića za ukupno 16,65 miliona eura.
-
Društvo3 days ago
Raoniću, himnu gasi, Mandićevo uho spasi
-
Svetosavska sekta5 days ago
SPC je bačva bez dna u koju se sipaju milioni
-
Politika4 days ago
Ofiranje ugroženog srpstva
-
Politika2 days ago
DON’T CRY BABY Kolaps već prežaljene vlasti
-
Komentar2 days ago
TRAMPOVA POLITIKA I ŽENE: Da li ograničavanje osnovnih ženskih prava može postati globalni trend