BOLJEVIĆ: Nus pojave najblaže kod vakcine Sputnjik V

Šef katedre za patologiju na Sečanovskom univerzitetu u Moskvi i član pregovaračkog tima za nabavku ruske vakcine Sergej Boljević kazao je za Dan kako očekuje da ruska vakcina Sputnjik V, čije će veće količine uskoro stići u Crnu Goru, dobije dozvolu i zaupotrebu u Evropskoj uniji.

On je pojasnio kako je dokazano da vakcina Astra Zeneka obrazuje zgrušavanje krvi, ali da najteže posljedice teških alergijskih reakacija izazivaju Fajzerove i Modernine vakcine.

Boljević je kazao da će Crna Gora uskoro dobiti preostalih 40.000 doza ruske vakcine Sputnjik V, koje su ugovorene.

U Crnu Goru je dosad stiglo 24.000 doza vakcine Astra Zeneka od ukupno 84.000 kupljenih preko Kovaks programa, 30.000 doza kineske vakcine Sinofarm i 14.000 doza ruske Sputnjik V (4.000 doniranih iz Srbije i 10 hiljada od 50.000 ugovorenih iz Rusije). Ministarstvo zdravlja je ranije najavilo da je ugovoreno oko 50.000 doza vakcine Fajzer, ali one još nijesu stigle u državu.

“Osobe koje se vakcinišu vakcinom Sputnjik mogu imati blaga neželjena dejstva u vidu bola u ruci, zglobovima i mišićima, javlja se i temperatura do 38 stepeni. Ti simptomi mogu da traju od nekoliko sati do maksimum jedan dan. U odnosu na sve vakcine, nus pojave kod Sputnjika su najblaže. Kada je riječ o vakcini Astra Zeneka, dokazano je da je ona efikasna do 70 odsto kod građana do 55 godina života. Da izaziva obrazovanje trombova, odnosno zgrušavanje krvi to je takođe dokazano. Ne znam šta je razlog, ali građani treba da znaju da je Astra Zeneka rađena na virusu kod majmuna, a Sputnjik na virusu kod čovjeka. Moguće da je to razlog. Istina je sve što se govori za oksfordsku vakcinu. Ali ako bismo govorili o kombinaciji vakcina koje su u pripremi, moguće rješenje je da se ljudima daje prva doza Astra Zeneke, a druge Sputnjika. Ta kombinacija je vrlo moguća i to se trenutno ispituje, vjerujemo da će uskoro izaći na tržište. Znači u Astra Zeneki imamo pojavu tromba kod osoba koje su vakcinisane, ali to je daleko bolje od vakcina Fajzera i Moderne, gdje se dešavalo da ljudi umiru od nus pojava. Dešavale su se teške alergijske reakcije i bilo je smrtnih i teških slučajeva. Takvi slučajevi su zabilježeni u Danskoj, Norveškoj, Izraelu, Švajcarskoj, Portugaliji i SAD. Na listi vakcina protiv kovida najblaža neželjena dejstva su u slučaju vakcine Sputnjik”, tvrdi Boljević.

On ističe kako očekuju da Evropska agencija za ljekove uskoro izda dozvolu za upotrebu ruske vakcine u zemljama Evropske unije.

“To očekujemo, što se tiče odnosa Ruske agencije za ljekove i Evopske unije odnosi su dosta napeti, ali bi trebalo da odobore upotrebu Sputnjika. Mi to očekujemo. U Italiji će od juna da se proizvodi vakcina Sputnjik, takođe i u Srbiji i Mađarskoj. I Njemačka je počela da pregovara o proizvodnji ruske vakcine. Evropska agencija može da zabrani uvoz ruske vakcine, ali ne može da ukine njenu proizvodnjuu pomenutim državama. Svaka država to rješava sama”, kaže Boljević.

Po njegovim riječima, radi se o vakcini koja se već dokazala, ali su pokušavali da je “uspore iz političkih razloga”.

“To je prva vakcina koja je napravljena i nema nikakvih naučnih dokaza, već čisto političkih razloga da se ne pusti u Zapadnu Evropu. Hrvatska bi htjela da je kupi, ali nijesu smjeli od Evropske unije”, kazao je Boljević.