BUDŽET ZA 2026: Propuštena prilika za razvoj i socijalnu stabilnost

Skupština Crne Gore je na samom kraju 2025. usvojila Budžet Crne Gore za 2026. godinu. Nažalost, umjesto da predstavlja snažan instrument ekonomskog razvoja, jačanja konkurentnosti i socijalne sigurnosti građana, ovaj budžet potvrđuje kontinuitet pogrešne ekonomske politike – politike administrativnog rasta potrošnje, zaduživanja i odlaganja suštinskih reformi.

Struktura budžeta jasno pokazuje njegovu suštinsku slabost. Manje od 9 odsto ukupnih sredstava opredijeljeno je za kapitalni budžet, dok preko 80 odsto rashoda čine mandatorni troškovi. To znači da država gotovo i nema fiskalni prostor za razvojne projekte, modernizaciju infrastrukture i jačanje proizvodnih kapaciteta. Ovakav budžet ne može generisati snažniji ekonomski rast – projektovanih oko 3 odsto nije dovoljno da se Crna Gora približi prosječnom standardu Evropske unije, već praktično znači produžavanje ekonomskog zaostajanja.

Istovremeno, budžet ne nudi odgovore na ključni problem crnogorske ekonomije – njenu strukturnu ranjivost. Ekonomski model i dalje se dominantno oslanja na potrošnju i uvoz, što kroz inflaciju najviše pogađa građane sa najnižim primanjima. Za razliku od “ekspertske” ocjene potrpedsjednice parlamenta Zdenke Popović da je inflacija “loša za građane, a dobra za državu”, brojke su pokazale ono što je Popovićeva očigledno zaboravila – građani jesu država. 

Vlada prihvatila model Zdenke Popović da je inflacija “loša za građane, a dorba za državu”

Rezultat Zdenkine politike je istorijski visok spoljnotrgovinski deficit: za samo jedanaest mjeseci prošle godine uvoz je premašio izvoz za oko 3,5 milijardi eura, uz pokrivenost uvoza izvozom od svega 12,7 odsto. Posebno zabrinjava podatak da je u tom periodu uvezeno više od 700 miliona eura hrane – što je najbolji pokazatelj koliko je domaća proizvodnja zapostavljena.

JAVNE FINANSIJE BEZ JASNE DUGOROČNE VIZIJE

Budžet za 2026. predviđa nova velika zaduživanja, uz projekciju da će javni dug krajem godine iznositi gotovo šest milijardi eura. Takav trend, bez paralelne racionalizacije neproduktivnih rashoda i bez snažnog investicionog ciklusa, ne vodi ka dugoročnoj stabilnosti, već ka povećanju fiskalnih rizika.

Posebno je problematična struktura pojedinih izdataka: ogromna sredstva planirana su za ugovore o djelu, konsultantske usluge i reprezentaciju, dok istovremeno ne postoji odgovornost za milionske iznose koji se iz budžeta izdvajaju zbog izgubljenih sudskih sporova. To dodatno potvrđuje izostanak sistemskog upravljanja javnim novcem.

Socijalna politika je bez stvarnog iskoraka. Opredijeljena sredstva nijesu dovoljna da obezbijede stvarno poboljšanje kvaliteta zdravstvene i socijalne zaštite, niti položaja osoba sa invaliditetom. Predlozi da se racionalizacijom neproduktivnih rashoda i korišćenjem tekuće budžetske rezerve, obezbijede dodatna sredstva za skrining programe za rano otkrivanje karcinoma, kontinuiranu medicinsku edukaciju, subvencije za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i jačanje socijalnih servisa na lokalnom nivou nijesu dobili dovoljnu većinu. Jer ta većina smatra da što je loše za građane, dobro je za državu.

Ministar finansija Novica Vuković predstavlja budžet

Parlamentarna većina nije podržala ni predloge da se dio sredstava za službena putovanja, reprezentaciju i ugovore o djelu preusmjeri na povećanje socijalnih davanja, besplatan prevoz učenika i besplatne užine za djecu iz socijalno ranjivih porodica, iako su troškovi života drastično porasli, a postojeće naknade ostale gotovo simbolične.

PRIVREDA BEZ OZBILJNE PODRŠKE

Posebno zabrinjava odnos budžeta prema privredi. Za unapređenje konkurentnosti izdvaja se svega 0,2 odsto izvornih prihoda budžeta. U zemlji u kojoj mikro i mala preduzeća čine 93 odsto privrede i šestu godinu zaredom posluju sa ukupnim gubitkom, to je poruka odsustva razvojne politike.

Problem nelikvidnosti dostigao je alarmantne razmjere: broj blokiranih firmi i preduzetnika veći je za preko 2.300 u odnosu na kraj 2020. godine, dok je iznos blokiranog duga uvećan za gotovo 820 miliona eura. Uprkos tome, budžet ne nudi sistemske mjere za poboljšanje likvidnosti – poput prelaska na obračun PDV-a po naplaćenoj fakturi, smanjenja parafiskalnih nameta, uvođenja multilateralne kompenzacije, kontrole rokova plaćanja i snažnije primjene antimonopolskih politika.

Često se kao opravdanje navodi „sjajna turistička sezona“. Međutim, podaci pokazuju pad broja noćenja, realni pad prihoda kada se uključi efekat inflacije, usporavanje infrastrukturnih projekata i pad indeksa konkurentnosti u turizmu. I to jasno potvrđuje da Crna Gora ne može graditi ekonomsku budućnost isključivo na jednom sektoru.

Usvojeni Budžet za 2026. godinu nije dobar ni za građane ni za privredu. Građanima ne donosi sistemske mjere za rast kupovne moći niti kvalitetniju zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Privredi ne obezbjeđuje ozbiljnu podršku za jačanje konkurentnosti, produktivnosti i likvidnosti.

Crnoj Gori je potrebna dugoročna strategija razvoja za narednu deceniju, zasnovana na strukturnim reformama, diversifikaciji ekonomije i snažnoj podršci domaćoj proizvodnji. Budžet je morao biti prvi korak u tom pravcu. Nažalost, on je ostao još jedna propuštena prilika.

L.P.Đ.