EKONOMSKI RAST NA PAPIRU: Kad MMF kaže „crveno“, ministar vidi „zlatno“

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) završila je još jednu posjetu Crnoj Gori, ostavila dokument težak tridesetak stranica, prepun opreznih formulacija, upozorenja, tehničkih izraza i preporuka — i otišla tiho, diplomatski, kako i dolikuje. Nedugo zatim, Ministarstvo finansija na čijem je čelu ministar Novica Vuković saopštilo je: “MMF nas je pohvalio.”

Kako je došlo do tog tumačenja? Jednostavno: riječ „preporuka“ u Vladinom rječniku znači „čestitka“, a „fiskalni izazovi“ su zapravo „znak da se razvijamo“. Sve što MMF napiše, Ministarstvo pročita kao da su im iz Vašingtona upravo poslali buket cvijeća i čestitku: „Samo tako nastavite, šampioni!“

KADA USPORAVANJE POSTANE DOKAZ BRZINE

MMF je, ne baš euforičnim tonom, saopštio da je crnogorska ekonomija “u velikoj mjeri iscrpila efekte poslijepandemijskog oporavka”, da je rast BDP-a pao sa prosječnih 9 odsto (2021–2023) na 3,2 odsto u 2024, i da se sličan tempo očekuje i u 2025. godini. Prema njihovim riječima, Crna Gora se približava svom potencijalnom nivou proizvodnje.

Sa nedavnog predstavljanja izvještaja MMF, FOTO: MINA

Ministarstvo je iz toga izvuklo potpuno suprotan zaključak: “Ekonomija je u snažnom usponu.” Dakle, MMF vidi plafon, ministar vidi odskočnu dasku. Ako se više ne raste, to ne znači da je kraj rasta — to znači da se sprema eksplozija produktivnosti. Samo što je niko osim Ministarstva još ne vidi.

U ekonomiji, naravno, postoje i takvi “fenomeni”. Zovu se optičke iluzije.

Dok MMF s oprezom konstatuje da se inflacija vratila na uzlaznu putanju i da će vjerovatno ostati oko 4 odsto tokom 2025. godine, Ministarstvo je spokojno. Oni inflaciju tumače kao dokaz kontrole. Jer nije više 13 odsto, kao 2022. Sad je manje. A to po njima znači – uspjeh.

U međuvremenu, MMF upozorava na moguću spiralu rasta cijena i plata, ako rast zarada ne prati rast produktivnosti. Ministarstvo odgovara da su „Evropa sad“ programi već pokazali dobre rezultate, kao da MMF zapravo nije postavio pitanje — nego dao pečat verifikacije.

To je kao da vam ljekar kaže da holesterol opasno raste, a vi odgovorite: „Da, ali pogledajte kako sam zgodno popunio ovu majicu.“

FISKALNI PRITISCI? NE, TO SU SAMO ŠANSE ZA NOVE KONFERENCIJE

MMF u svom izvještaju ističe da deficit opšte države raste — sa 2,9 odsto BDP-a u 2024. na do 3,7 odsto u 2025. godini, uz rizik da do 2030. pređe 4 odsto BDP-a ako se ništa ne preduzme. Glavni uzroci: starenje stanovništva, rast troškova za zdravstvo, penzije i odbranu.

Vladino slobodno tumačenje izvještaja MMF-a

No, Ministarstvo finansija ističe da su sve ove brojke već u njihovim planovima — kao da je već urađena revizija budućnosti. Deficit je u njihovim rukama „održiv“, i sve preporuke MMF-a su već „ugrađene u postojeću fiskalnu strategiju“. Implicitna poruka: MMF je, zapravo, došao da vidi kako se to već radi kako treba.

Iako MMF preporučuje ograničavanje rasta plata, ukidanje neproduktivnih poreskih izuzeća i pažljivo upravljanje prihodima od koncesija, Ministarstvo sve to doživljava kao potvrdu — ne da treba mijenjati kurs, nego da se kurs već poklapa s preporukama.

To vam je kao kad vam GPS kaže da ste promašili skretanje, a vi uvjereno nastavite pravo i izjavite: “Upravo to sam i planirao.”

MMF upozorava i na spoljne neravnoteže: deficit tekućeg računa može skočiti na 18 odsto BDP-a ove godine. Razlozi: slabiji izvoz struje, umjereniji turizam, uvozna potrošnja. Takođe se ističe potreba da se Crna Gora više otvori ka proizvodnim sektorima, a ne da se oslanja na nekretnine i gradnju.

Međutim, Ministarstvo sa ponosom ističe: turizam je porastao 4,1 odsto, a avio-saobraćaj 7 odsto. To bi, valjda, trebalo da nadomjesti sve što fali — uključujući i ekonomsku strukturu. Tako dolazimo do zanimljivog obrasca: svaki indikator koji MMF vidi kao slabost, Ministarstvo pretvara u vrlinu. Svako upozorenje postaje podsticaj. Svaka opaska o riziku postaje potvrda otpornosti.

MMF upozorava da bi javni dug mogao preći 65 odsto BDP-a do kraja decenije, ako se ne ograniči potrošnja i uvedu dodatni prihodi. Ministarstvo za sada mirno konstatuje da je dug ispod 60 odsto, što se čita kao: “Situacija je stabilna, sve je pod kontrolom.”

Dakle, iako voz ide prema zidu, niko ne dira kočnice — jer „trenutno ne udaramo.“

DVIJE EKONOMIJE, JEDAN IZVJEŠTAJ

Poslije čitanja izvještaja MMF-a i izjava Ministarstva finansija, ostaje utisak da su obje strane koristile iste dokumente, ali različite jezike. MMF koristi ekonomsku terminologiju, brojke, trendove i projekcije. Ministarstvo koristi optimizam, kreativno tumačenje i, što je najvažnije, politički narativ.

U njihovoj verziji stvarnosti, sve se dešava planski, sve je već uračunato, i nijedna negativna ocjena se ne doživljava kao razlog za zabrinutost — nego kao dokaz da su “već prepoznali izazove”. A ako je izazov prepoznat — to se računa kao da je riješen.

U svijetu Ministarstva, izvještaj MMF-a nije upozorenje — to je priznanje. Nije dijagnoza — to je čestitka. Nije mapa rizika — nego sertifikat uspjeha.

I tako, dok MMF pokušava da pažljivo balansira između diplomatičnosti i ekonomske realnosti, Ministarstvo finansija balansira između realnosti i iluzije – i za sada, izgleda, uspješno.

Jer kad MMF kaže: “Vrijeme je za ozbiljne reforme”, ministarstvo odgovori: “Upravo tako! Mi to zovemo – nastavak puta uspjeha.”

L.P.Đ.