MILIJARDE NA PAPIRU, DUG U STVARNOSTI: Evropska komisija upozorava, domaći političari broje „uspjehe“

Dok domaći zvaničnici ponosno tvrde da je Crna Gora „vraćala milijarde“ i da je finansijska stabilnost „pod kontrolom“, Evropska komisija hladnim tonom upozorava: budžet je i dalje pod teškim teretom javnog duga, a struktura državnih finansija ne pruža osjećaj dugoročne održivosti.

U najnovijem izvještaju o ekonomskom napretku Crne Gore, Evropska komisija jasno navodi da su fiskalne ranjivosti i dalje visoke, da su potrebe za refinansiranjem duga značajne, te da je prihodna osnova oslabljena zbog setova populističkih mjera koje su povećale socijalnu potrošnju i smanjile poreske prihode.

Drugim riječima – rast troškova bez pokrića postao je sistemska praksa.

Zadovoljstvo na papiru, nelagoda u Briselu

Prema ocjeni Komisije, Crna Gora je „funkcionalna tržišna ekonomija“, ali to je, kako se ističe, „ekonomija na krhkim nogama“. Rast BDP-a usporava, turizam – koji čini skoro četvrtinu ekonomije – pokazuje prve znake zasićenja, dok industrijska proizvodnja stagnira.

Zaduženost, iako se nominalno smanjila u odnosu na 2020. godinu, i dalje premašuje 60 odsto BDP-a, uz zabrinjavajuću činjenicu da se veći dio duga mora refinansirati u kratkom roku.

Evropska komisija zato preporučuje uspostavljanje Fiskalnog savjeta, jačanje kapaciteta Centralne banke, kao i donošenje novog Zakona o budžetu i fiskalnoj odgovornosti – instrumenta koji bi, makar na papiru, trebalo da uvede red u javnu potrošnju.

Prema ocjeni Komisije, Crna Gora je „funkcionalna tržišna ekonomija“, ali to je, kako se ističe, „ekonomija na krhkim nogama“

No, kako Brisel između redova poručuje, problem nije samo u zakonima, nego u njihovom sprovođenju i političkoj volji da se zaista kaže „ne“ kad trošak nema pokriće.

Domaći narativ: “Vratili smo milijarde”

Dok EK poziva na fiskalnu disciplinu, u Podgorici se vodi sasvim drugačiji dijalog.

Kako piše konsultantska firma Fidelity consulting, potpredsjednik Skupštine nedavno je izjavio da je „Crna Gora vratila 2,9 milijardi eura duga“.

Zvuči impresivno – dok ne pogledate zvanične podatke Ministarstva finansija: ukupni javni dug na 30. jun 2025. godine iznosio je 4,76 milijardi eura.

Dakle, da je pomenuta tvrdnja tačna, današnji dug bi morao biti ispod 1,5 milijardi – što očigledno nije slučaj.

Fidelity duhovito zaključuje da „milijarde kod nas imaju nadnaravne moći – one nestaju, pojavljuju se, množe se i gase – sve zavisno od potrebe političkog marketinga“.

I dok javnost sluša o „rekordnim prihodima“ i „smanjenju zaduženja“, realnost je znatno prizemnija: država i dalje troši više nego što zarađuje, a razlika se krpi novim kreditima, često po rastućim kamatnim stopama.

Između fiskalne odgovornosti i političke iluzije

Ova dva narativa – briselski i domaći – najbolje pokazuju raskorak između realne ekonomije i političke percepcije.

Vlada u raskoraku sa realnošću

U trenutku kada Komisija upozorava na neodrživu potrošnju i slab institucionalni okvir, domaći akteri se nadmeću u dokazivanju da „nikad nije bilo bolje“.

Središnji problem je upravo u strukturi duga: veliki dio čine spoljni krediti s valutnim rizikom, dok su obaveze po osnovu državnih garancija i vanbilansne obaveze javnih preduzeća često nedovoljno transparentne.

Drugim riječima, pravi fiskalni teret države vjerovatno je i veći od onog prikazanog u budžetskim dokumentima.

Potrošnja na steroidima

Dodatni pritisak stvara model vođenja javnih finansija u kojem se rashodi povećavaju pod pritiskom kratkoročnih političkih obećanja: povećanja plata, socijalnih davanja, subvencija i jednokratnih isplata.

Takva politika kratkoročno kupuje popularnost, ali dugoročno generiše inflaciju, smanjuje investicioni kapacitet i gura državu u začarani krug zaduživanja.

Evropska komisija upravo zato insistira na izjavi o fiskalnim rizicima, kojom bi se javno i transparentno iskazali svi potencijalni troškovi – od neisplaćenih garancija do obaveza lokalnih samouprava i javnih preduzeća.

Simbolične milijarde

Crna Gora tu praksu još nije uspostavila.

Milijarde kao dimna zavjesa

Jasno je da “milijarde” o kojima se govori u javnosti imaju prije simbolično nego realno značenje. One služe kao politička valuta – brojka kojom se kupuje percepcija uspjeha, bez potrebe da se objasni šta tačno stoji iza nje: da li je riječ o refinansiranju starog duga, o povlačenju EU grantova, ili o novim kreditima.

I dok javnost broji milijarde u naslovima, ekonomija polako troši svoju supstancu – proizvodnju, investicije i povjerenje građana u javne institucije. Crna Gora pati i od manjka novca, i od viška iluzija.

Bez ozbiljne fiskalne konsolidacije, jačanja institucija i stvarne kontrole potrošnje, svaka nova milijarda, ma kako bila predstavljena, samo je nova porcija dugoročne nestabilnosti.

Jer, kako sarkastično zaključuje Fidelity: “Milijarde kod nas ne hrane razum – one ga popiju.”

L.P.Đ.