TO JE NAMA “PAF PAF” EKONOMIJA DALA: Kredit po kredit dužničko ropstvo

Vlast je za samo četiri godine povećala javni dug za preko milijardu eura. To je oko 250 miliona eura godišnje u prosjeku, a planira da dug poveća još za milijardu eura, ili za preko 300 miliona godišnje do 2027.

Podsjećamo da je javni dug na kraju 2020. godine bio 3,7 milijardi eura da bi na kraju 2024. godine bio oko 4, 6 milijardi eura. Ovaj podatak sam po sebi demantuje izjave vlasti od 2020. da se krediti uzimaju za vraćanje starih dugova, jer da je tako, onda se ne bi javni dug povećao za milijardu eura. I to bez novih investicija.

Dakle, za nepunih sedam godina nova vlast je povećala i planira da poveća javni dug za preko dvije milijarde eura, što je rezultat neefikasne fiskalne politike usmjerene na neproduktivnu potrošnju i inflaciju bez novih investicija. Poređenja radi, u periodu 2006-2019, dakle za 14 godina, javni dug Crne Gore je ukupno povećan za 3 milijarde eura, ali istovremeno je realizovano preko pet milijardi eura novih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, u turizmu, energetici i prerađivačkoj industriji.

Investicija nema, a zaduživanjem se pokriva populizam

Aktuelna vlast za povećanje javnog duga manipulativno koristi izgovor refinansiranja prethodnih dugova. No, ako bi se samo refinansirali prethodni dugovi, ukupni javni dug bi ostao nepromijenjen. To znači da se Vlada, osim za refinansiranje, zadužuje za finansiranje povećanih troškova zapošljavanja u javnom sektoru, kao i ad hoc povećanja penzija i socijalnih davanja, čija je posljedica, kako povećavanje javnog duga po glavi stanovnika, tako i ozbiljna diskriminacija građana.

Takođe, suprotno ekskluzivnoj najavi zamjene postojećeg duga povoljnijim, uz gromoglasnu kritiku državnih zaduženja prije 2019. godine, Vlada svake godine povećava rashode kamata. Tako u Zakonu o budžetu za 2025. rashodi kamata iznose 160 miliona eura, ili blizu 40 miliona eura više u odnosu na 2020.

Posebno zabrinjava struktura javnog duga, jer investicija nema osim u mašti formalnog premijera Milojka Spajića i video simulakruma Veljeg brda, Pljevalja, Ulcinja, brzih cesta, auto puteva…

Iako se građani na društvenim mrežama zabavljaju slikama Ulcinja kao Dubaija, situacija nije zabavna, naprotiv. Zdrav razum više ne može da pohvata šta je sve obećano, a da se od obećanja ne živi, vidi se pri svakom ulasku u prodavnicu. U četiri godine od promjene vlasti, Crna Gora je imala mnogo veću stopu inflacije nego u bilo kojem četvorogodišnjem periodu od uvođenja eura. Konkretno, u periodu 2021-2024. ukupna inflacija u Crnoj Gori iznosila je 30,5 odsto. Samo cijene hrane uvećane su za 41 odsto. Stopa inflacije u našoj zemlji u 2022. i 2023. bila je za oko tri procentna poena iznad prosjeka u Eurozoni. Trend više stope inflacije u odnosu na Eurozonu nastavljen je i u 2024, a zvanična projekcija Vlade i Evropske komisije ukazuje da će ona biti preko 4 odsto i u 2025. To veoma ozbiljno ugrožava kupovnu moć građana, kao i šanse za brži rast investicija.

Zaduživanjem Vlada pokušava da sanira haos od Evrope sad 1 i 2

Država nije sposobna ni grantove da uzme, pa je tako Crna Gora izgubila grant od 41,2 miliona eura od EU iz okvira Instrumenta pretpristupne finansijske podrške, koji je bio namijenjen izgradnji obilaznice oko Budve, u sklopu Jadransko-jonskog koridora zbog nepotpune dokumentacije projekta.Nije čak iskorišćen ni bespovratno dobijeni novac iz IPARD 2 fonda, zbog čega je EU vraćeno 2,54 miliona eura. Realna je opasnost da propadne i poklon EU od 2,5 miliona eura koji je Crnoj Gori dodijeljen kroz projekat AMONIT MTC za izgradnju Luke Virpazar, koja nije početa. Isti rizik odnosi se i na 118 miliona eura granta EU namijenjenih rekonstrukciji 39 km pruge od Golubovaca do Bara. Radovi ne mogu početi jer Željeznička infrastruktura nije završila Elaborat procjene uticaja na životnu sredinu. Nije počela ni realizacija jednog od najvažnijih projekata za razvoj Glavnog grada, makar u narednih nekoliko decenija, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda,iako je EU ovu investiciju podržala do sada sa 33 miliona eura grant sredstava.

Gdje idu sredstva iz kredita, ako već nema investicija, a dug raste. Odgovor je jednostavan – u finansiranje populizma vladajućih struktura od 2020. godine, prije svega rupa u budžetu nastalih zbog programa Evropa sad 1 i 2. Takođe, partijsko zapošljavanje dolazi na naplatu, pa zvanični podaci Ministarstva finansija pokazuju da je ukupan broj zaposlenih u državnoj administraciji na kraju 2024. bio 47.284 u centralnoj vladi, 7.092 u opštinskoj administraciji. Kad se tome doda blizu 14.000 zaposlenih u državnim preduzećima i oko 8000 zaposlenihu opštinskim preduzećima, to je između 76.000 i 77.000 ljudi.

Zakonom o budžetu za 2025. za bruto zarade i doprinose na teret poslodavca je predviđeno 718 miliona eura, a u 2020. godini je ostvareno 499,1 miliona eura. Dakle, blizu 220 miliona više. Procijenjeni trošak izgradnje druge dionice autoputa je oko 600 miliona eura, prema Finansijskom sporazumu Vlade i EK za transevropske saobraćajne mreže u Crnoj Gori. Dakle, partijska zapošljavanja su za četiri godine potrošila auto put.

L.P.Đ.