Biserko: Na djelu su posljednji napori da se realizuje ponovno osvajanje Crne Gore, izbori u Srbiji ni fer ni pošteni

Tokom i u završnici predizborne kampanje uoči izbora u Srbiji dominirao je predsjednik Aleksandar Vučić. Ovi izbori su izgubili demokratski legitimitet jer nisu ni fer ni pošteni. Ogromne pare su se delile penzionerima, studentima, deci… Vučić je svoju kampanju završio sa intervjuom za Sputnjik što je takođe svojevrsna poruka Zapadu, kaže Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora u razgovoru za Portal Aktuelno i dodaje da je predsjednik bio glavni adut SNS-a, iako ovo nisu predsjednički izbori.

Biserko ističe da je percepcija Zapada da Vučić može isporučiti ono što je obećao, a to je potpisivanje evropskog plana za Kosovo. Navodi da su na djelu ”poslednji napori da se uz očekivane promene međunarodnih okolnosti realizuje ponovno osvajanje Crne Gore”.

Navodi da je popis koji se održava u Crnoj Gori u funkciji dokazivanja da su Srbi većinski narod u Crnoj Gori što vodi ka srbizaciji crnogorskog identiteta.

Aktuelno: Da li smatrate da je zapad, posebno ambasada SAD u Beogradu, previše popustljiva prema Aleksandru Vučiću, kome se, kako se čini, dozvoljava uplitanje u unutrašnja pitanja država regiona, ali i otvorena saradnja sa režimom u Moskvi?

Biserko: Zapadna percepcija predsednika Vučića, posebno ona SAD, je da on može isporučiti ono što je obećao, a to je pre svega implementacija nemačko-francuskog plana o normalizaciji izmedju Srbije i Kosova. Upad srpskih parajedinica na sever Kosova bio je svojevrsni wake-up za zapadnu međunarodnu zajednicu jer je postalo jasno da Beograd nije odustao od svojih planova za podelu Kosova. Kako do sada nije bilo zvaničnog izveštaja o tom dogadjaju, sem poricanja Beograda da je u tome učestvovao, promptna reakcija NATO, SAD i EU ukazuje da se neće dozvoliti eskalacija i destabilizacija Balkana. To je narušilo poverenje u predsednika Vučića, ali očigledno se još uvek na njega računa, ali u znatno promenjenim okolnostima. I dalje ostaje kao jedan od uslova za članstvo Srbije u EU uvodjenje sankcija Rusiji što nije ni u najavi da bi Beograd to mogao učiniti. Indikativno je da je Vučić otišao Peking na skup “Put svile” a ne u Tiranu gde se održavao samit Berlinskog procesa uz učešće svih evropskih lidera. Proširenje na Zapadni Balkan bilo je glavna tema što očigledno za predsednika Vučića nije prioritet. Mora se imati u vidu da Beograd odugovlači sa svim obećaninjima čekajući da dođe do promene u Beloj kući uz naglašeno navijanje za Trampa. Beograd očekuje da bi pored Rusije, a tada i nove američke administracije, izgledi za realizaciju ”srpskog sveta” bili sasvim realni.

Aktuelno: Kakva nas još kulminacija očekuje na Kosovu?

Biserko: Činjenica da je na Kosovo odmah poslato pojačanje KFOR-u govori da je zapad spreman da brani Kosovo i da spreči bilo kakvu “ekskurziju” iz Srbije. Kosovari ipak strepe da može biti još iznenađenja iz Beograda. U aktuelnim geostrateškim okolnostima bezbednost je postala prioritet za zapad i u tom smislu svaki pokušaj destabilizacije Kosova biće sprečen. To je crvena linija i svaki pokušaj Beograda za novim avanturama neće se tolerisati. Banjska mu nije oproštena, ali Srbiji ipak nisu uvedene sankcije.

Aktuelno: Da li Putinova demonstracija snage “ruskog medvjeda” i dešavanja u Ukrajini, ali i u svijetu, bude dodatan entuzijazam kod velikosrpskih nacionalista u Crnoj Gori i regionu?

Biserko: Rusija je duboko ušla u sve srpske institucije – SPC, akademsku zajednicu, medije, službe bezbednosti, vojsku – i od dolaska SNS na vlast veoma uspešno je preoblikovala narativ o evropskom putu Srbije. Mada je oficijelno Srbija i dalje zainteresovani kandidat za članstvo u EU, realnost je da se nije pomerala u tom pravcu. Naprotiv, Srbija je krenula putem autokratije i pitanje je kako će se kretati nakon izbora 17. decembra. Rusija želi da spreči članstvo Srbije u EU i NATO, ali isto tako i BiH i Crne Gore. Procesi koji se odvijaju u Crnoj Gori su izazov i za NATO jer se postavlja pitanje kada će i kako zaustaviti taj retrogradni proces kojim upravljaju Beograd i Moskva.

Aktuelno: I treća Vlada je došla na red, kada je riječ o Crnoj Gori – kako komentarišete trenutnu postavku?

Biserko: Nažalost, nova vlada Crne Gore ne ostavlja prostor za ikakav optimizam. Dolazak bivšeg DF-a na jednu od ključnih pozicija u Crnoj Gori samo potvrđuje da je ‘srpski svet’ ozbiljno ugrozio i ugrožava koncept građanskog društva Crne Gore. Negiranje crnogorske suverenosti poprimilo je različite oblike. Predsednik Vučić svojom izjavom da je odlazak Crne Gore bio okidač i za nezavisno Kosovo očito nezavisnost Crne Gore vidi kao grešku koju je dozvolila prethodna vlast. Crna Gora prolazi kroz veoma turbulentna vremena, jer se dovode u pitanje osnovne pretpostavke crnogorske države i njenog identiteta. Raspad Jugoslavije i srpski agresivni nacionalizam zaokružili su nacionalno formiranje svih naroda bivše Jugoslavije, pa i Crnogoraca. Srbi su sledili svoju iluziju o srpskoj Jugoslaviji, a kad to nisu uspeli okrenuli su se rezervnoj opciji tzv. srpskog sveta.

Na delu su, rekla bih, poslednji napori da se uz očekivane promene međunarodnih okolnosti realizuje ponovno osvajanje Crne Gore. U tom smislu aktuelna vlast deluje u tom pravcu. Spajić je očigledno bio primoran da pristane na koalicuju sa Demokratskim frontom uprkos protivljenju Kvinte. Kako stvari sada stoje takva koalicija neće suštinski nastaviti evropsku orijentaciju. Sudeći po stavovima većinskog dela parlamentarne većine, može se zaključiti da ona nije proevropska i u velikoj meri je antiamerički orijentisana.

Pri tome su prethodne dve vlade otišle daleko u razgradnji institucija posebno u oblasti obrazovanja i kulture. Intenzivno se radi na srbizaciji crnogorskog identiteta. Aktuelni predsednik vlade još ne pokazuje nameru da zaustavi taj proces. Međutim, treba imati u vidu da je Crna Gora članica NATO i da će zapad nastaviti da kontroliše štetu. Sigurno neće dozvoliti da se Balkan otrgne od Evrope.

Aktuelno: Da li su se mogli osjetiti strani uplivi kada je riječ o sastavljanju Vlade, koliko je Zapad – a koliko region imao uticaja?

Biserko: Najveći uticaj svakako dolazi iz Beograd, a i Moskve, kroz više kanala – vlade, SPC, medija i raznih drugih manje vidljivih. Sve to uz velik novac kojim se sve to izvodi.
Zapad je, nažalost, kasno shvatio suštinski značaj litija i ulogu SPC. Nisu predvideli kakav uticaj će imati u formiranju novih crnogorskih vlasti. Njihov pokušaj da spreče ulazak DF-a u koaliciju sa Spajićem nije uspeo, ali verujem da ipak nadgledaju u kom pravcu Crna Gora ide. Gledajući iz beogradske perspektive čini se da Spajić ipak pokušava, bar verbalno, da održi proevropsku orjentaciju.

Aktuelno: Kako vidite aktuelni momenat popisa u Crnoj Gori?

Biserko: Popis je u funkciji dokazivanja da su Srbi većinski narod u Crnoj Gori što vodi ka srbizaciji crnogorskog identiteta ili ako ne uspe onda teritorijalizaciji srpskog pitanja u Crnoj Gori kao što su prethodno uradili u Hrvatskoj, Bosni pa i na Kosovu. Takav ishod bi iz temelja promenio crnogorsko društvo koje bi se fragmentiralo po etničkim linijama. Genadij Sisojev, ruski novinar, je takođe upozorio da Crnoj Gori preti dejtonizacija jer na delu su pokušaji da se Crna Gora pretvori u federaciju njena dva najbrojnja naroda, a koji se pokreću iz Srbije.

Aktuelno: Vidljiva kampanja o popisu posebno se vodi u Beogradu, da li SPC ima udjela u tome?

Biserko: SPC ima glavnu ulogu u sprovodjenju tog popisa jer je na terenu veoma aktivna. Patrijarh Porfirije se lično aktivno uključio u kampanju popisa stanovništva kako bi doprineo promeni nacionalne strukture u Crnoj Gori u korist Srba. Verski čin osvećenja hrama u Podgorici poslužio je za nacionalnu indoktrinaciju vernika. Njegova poruka je bila da se svaki pravoslavac u Crnoj Gori treba da izjasniti kao Srbin.

Aktuelno: Da li se može reći da je Crna Gora na evropskom putu, ukoliko nam se na čelu Skupštine nalazi tzv. “četnički vojvoda”, osoba koja ne priznaje nezavisnost Kosova?

Biserko: Crna Gora je pre tri godine bila takoreći pred vratima EU. Ona je mala zemlja, mali sistem, koja bi se bez većih problema integrisala u EU sistem. Nažalost, taj iskorak koji je Crna Gora napravila je sada osujećen i ona klizi ka veoma retrogradnom modelu koji vraća Crnu Goru u plemensko stanje. Crna Gora, neformalno opisana u prošlosti kao ‘predvodnik’, suočava se sa ozbiljnim političkim tenzijama unutar zemlje. Međutim, kako se ističe, predsednik i premijer imaju impresivne političke profile s evropske perspektive. Komisija zaključuje da “nova vlada treba usmeriti svoju pažnju na sprovođenje ključnih odloženih reformi povezanih sa Evropskom unijom”. Ova optimistična ocena Crne Gore kazuje da EU ili nema dobar uvid ili nadzire novu vladu i usmerava je na nastavak evropskog puta.

Aktuelno: Da li rezultati današnjih izbora u Srbiji, kakvi god da budu, a sve ankete govore da će Vučićev SNS ponovo biti pojedinačno najjača partija, mogu da se smatraju legitimnim?

Biserko: Kampanja bila bespoštedna i brutalna što pokazuje izvesnu nervozu. Ovi izbori su izgubili demokratski legitimitet jer nisu ni fer ni pošteni. Ogromne pare su se delile penzionerima, studentima, deci… Vučić je svoju kampanju završio sa intervjuom za Sputnjik što je takođe svojevrsna poruka Zapadu. S druge strane, jedini opozicioni blok Srbija protiv nasilja imao je relativno vidljivu kampanju koja je završila sa velikim skupom na trgu Nikole Pašića. Isto tako je Proglas privukao ogromnu pažnju građana što se vidi i po broju potpisa koji su dobili. S obzirom da se radi u uglednim pojedincima i sa ogromnim društvenim autoritetom u ovoj sredini najžešći napadi su bili upravo protiv njih mada se oni nisu javno opredelili ni za jednu stranu ali su pozivali da u što većem broju izađu na izbore. Novo je i da je opozicija bilo znatno više angažovana u kampanji na terenu”. kazala je  Biserko za Aktuelno.

Aktuelno: Kakvo je vaše očekivanje kada je riječ o rezultatima?

Biserko: Kada je reč o rezultatima izbora brojne su analize koje ukazuju da SNS neće dobiti većinu, ali i dalje je dominantna partija. S obzirom da ima veliki koalicioni potencijal verovatno je da će upravo SNS praviti novu vladu. Međutim, koalicija Srbija protiv nasilja računa na pobedu u Beogradu i još nekim gradovima u Srbiji (Šabac, Kragujevac) tako da su rezultati neizvesni. Ukoliko opozicija dobije Beograd to bi bio uvod u kraj vladavine SNS. Mada je nezadovoljstvo građana ogromno što se naročito očitovalo od maja nakon masakra u osnovnoj školi Ribnikar u Beogradu i u Mladenovcu. Međutim, Vučić je spretno skrenuo pažnju sa egzisetncijalnih pitanja na pitanje Kosova koje još uvek ima veoma veliki emotivni potencijal. Nažalost, opozicija je upala u tu zamku mada će to pitanje i njih sačekati ukoliko dobiju izbore. Skoro svi su se izjasnili protiv francusko-nemačkog plana za Kosovo.

Nažalost, Srbija se još uvek nije odmakla od nacionalizma kojim se Vučić i ovom prilikom koristio kao svojim glavnom adutom sa tezom o ugroženosti Srba u regionu. Treba reći da je društvo do te mere devastirano da je iuzgubilo demokratski potencijal za promene i reforme.