ĐUKIĆ: „Srpski svet“ je razbijen, a Srbija klizi u devedesete, to niko ozbiljan u Crnoj Gori ne može ponuditi kao alternativu za EU

Autor: Balša Knežević

„Ljudi izvan Srbije shvataju situaciju u kojoj se ta zemlja nalazi. Shvataju da Beograd želi da produži devedesete godine. Ali ljudi u BiH i Crnoj Gori to ne žele. Oni ne podržavaju tu politiku i žele da se izvuku iz te politike… Jasno je da Srbija klizi u samoizolaciju i izolaciju. Srbija klizi u devedesete godine. Pitanje je da li neko u Crnoj Gori ima hrabrosti da to građanima ponudi kao alternativu Evropskoj uniji“, rekao je u razgovoru za Portal Aktuelno Srećko Đukić – geopolitički analitičar i bivši visokorangirani diplomata.

Đukić je u intervjuu za Portal Aktuelno govorio o situaciji sa NIS-om, kako to može uticati na režim Aleksandra Vučića, interesima Rusije i zapada u regionu, kao i o „srpskom svetu“. Takođe je govorio i o odnosu Crne Gore prema EU, uzimajući u obzir uticaj režima u Beogradu i njemu odanih političkih snaga, na evropske integracione procese u našoj zemlji.

Aktuelno: Nakon što su SAD uvele sankcije NIS-u, odnosi Srbije, odnosno Aleksandra Vučića sa Rusijom naglo su se pogoršali, iako ni do tada nijesu bili na zavidnom nivou. Vučić je preko svojih medija krenuo u otvoreni sukob sa Moskvom, i postavio je rok do 15. januara da se riješi problem sa NIS-om, a sada je odlukom OFAC-a taj rok pomjeren za kraj marta. Koliko je Rusima važan NIS, ne toliko iz ekonomskog koliko iz geopolitičkog aspekta? 

ĐUKIĆ: Problem NIS-a je teško pitanje za Srbiju. To je veliki finansijski i ekonomski teret, toliki da se mi pitamo da li će Srbija uopšte moći finansijski da izdrži još godinu ako se dugoročno ne reši pitanje NIS-a. Nedavno je objavljena informacija da je OFAC (Kancelarija za kontrolu strane imovine SAD) produžila termin za prodaju NIS-a i regulisanje ruskog udela u toj kompaniji do 24. marta, čime ruska strana dobija još tri meseca da kalkuliše i drži čitavu Srbiju u neizvesnosti. Rusija se u ovom slučaju pokazala kao velika sila za koju su važni samo njeni interesi i ona se ne obazire na ono što je emotivna priroda koja dominira u srpsko-ruskim odnosima. Slušali smo odgovor ministra vanjskih poslova Sergeja Lavrova i predsednika Vladimira Putina o celokupnoj situaciji – oni se dominantno vode suvim ruskim interesom da zadrže NIS, jer ta kompanija predstavlja polugu kojom Rusija upravlja ne samo Srbijom već i regionom. Rusi taj, ne samo energetski, već i geostrateški značaj koji preko NIS-a imaju u regionu ne žele nikome da ustupe. Osim toga, Rusija je uspela da zajedno sa pitanjem NIS-a uveže isporuke gasa Srbiji i još od maja na svega tri meseca produžava isporuku gasa. Sada je ugovor o gasu produžen do 31. marta i to se nekako podudara sa produženim terminom za regulaciju statusa NIS-a.

Aktuelno: Kada sve to uzmemo u obzir, u kakvoj je poziciji sada Srbija?

ĐUKIĆ: Kada je u pitanju Srbija, ona se nalazi u krajnje nezavidnoj situaciji, a to je posledica krtakovide politike srpske vlasti koja nije uvažavala upozorenja stručnjaka, spoljnopolitičkih eksperata i onih koji se bave energetikom. Takođe nije slušala upozorenja koja su dolazila iz EU i SAD, da mora da diverzifikuje puteve snabdevanja – gasovode i naftovode koji u Srbiju dovode energente. Srpska vlast je sve to zanemarila, a oslonila se na Rusiju koja je obećavala da će biti siguran isporučilac gasa. Međutim, nije poenta da se oslanjate na jednog snabdevača, već je sada trend u svetu da se diverzifikuje snabdevanje, ne samo zbog politike, već i zbog ratova, terorističkih napada i raznih drugih vanrednih situacija. Sve je to Vučićeva vlast zanemarivala i zato je Srbija došla u ovu situaciju.

Srećko Đukić

Aktuelno: Da li Vučić ima hrabrosti da nacionalizuje NIS i kakve bi posljedice to imalo po njega?

ĐUKIĆ: Mi ne znamo šta se dešava iza zavese i ne znamo da li Beograd uopšte pregovara sa Rusijom, ili Moskva sama odlučuje o sudbini NIS-a i gasnog aranžmana. Ono što bi Vučić trebalo da uradi i što je ustvari trebalo već da uradi poput, na primer, Bugara, Rumuna, Nemaca, jeste da izvrši nacionalizaciju NIS-a bez obzira na ograničenja koja mu daje komercijalni ugovor o kupovini rafinerije. Taj ugovor ne može derogirati suverenitet jedne države na njenoj teritoriji i učiniti rusku svojinu nedodirljivom u odnosu na druge svojine. Ako se može nacionalizovati svaka svojina, srpskih građana i raznih državljana koji imaju imovinu i žive u Srbiji, zašto se ne bi mogla nacionalizovati i ruska imovina? Dakle, to je principijelni stav, ali imajući u vidu ceo kompleks odnosa između Vučića i Moskve, gde je on takođe netransparentan, uveren sam da on nema hrabrosti da se odluči na taj korak. Mi ćemo ostati i dalje u tom problemu.

Aktuelno: U srpskoj javnosti je sada aktuelna priča o prodaji NIS-a. Koga vidite kao potencijlnog kupca, ako do prodaje dođe?

ĐUKIĆ: U Srbiji su sad svi skoncentrisani na NIS i kome će biti prodat, da li će to biti mađarski MOL, koji je kupio INU pa je zatvorio. To su samo nagađanja, ali uopšte se ne govori koliko sankcije NIS-u i isključivanje rafinerije, odnosno nerad NIS-a, košta Srbiju i da li to Srbija može izdržati. Računice pokazuju da ako potraju ove sankcije i ako NIS bude van funkcije, da će to koštati Srbiju više milijardi eura. Jer rafinerija NIS prerađuje četiri miliona tona nafte. Toliko derivata treba uvesti, a to je ogromna količina. Kao prvo treba dati novac, derivati su skuplji nego nafta, zatim ih treba uvesti, a Srbija nema tu logistiku. Sam Vučić je rekao da Srbija nema cisterne da doveze toliki dizel, benzin, kerozin… Ceh tih sankcija će biti kamen oko vrata Srbiji i može da je dovede do ekonomske i finasijske katastrofe u ovoj godini.

Aktuelno: Jasno je da Vučić i njegov režim, samim tim i Srbija, sada imaju otvoreni problem sa Rusijom. Ali osim sa Rusijom, Vučić je, kako se stiče utisak, pokvario odnose sa svim većim globalnim silama – SAD, EU i Kinom. Da li to znači da je ključna formula spoljne politike Vučića – sjedjenje na dvije, tri i četiri stolice – doživjela krah? Kakve to posljedice može imati po njega i njegov režim?

ĐUKIĆ: Politka Aleksandra Vučića je morala da dođe u slepu ulicu, a i on sam je nedavno rekao da se Srbija nalazi u „slepoj ulici“. On vodi jednu neprincipijelu politiku u kojoj je pokušavao da partnere iz vodećih svetskih zemalja, na neki način obmane. Mi vidimo koliko su loši odnosi sa Rusijom uopšte, a znamo već odavno da ima loše odnose sa Moskvom. Mi ne znamo što je neposredni povod tome, ali to može da bude posledica neprincipijelog postavljanja Vučića prema Rusiji i obećanja koja je lično dao Putinu ili nekim drugim sagovornicima u Rusiji. Rusi su takvi igrači da oni ne trpe dvostruke igre, ali to ne znači da oni žele da Vučić ode sa političke scene. Bilo bi pogrešno to tako tumačiti. Rusi ustvari žele da „skuvaju“ Vučića tako da on bude potpuno odan Ruskoj Federaciji. On je godinama sedeo malo na jednoj stolici, malo na drugoj, pa malo na trećoj, pa na četvrtoj, svakome je nešto obećavao, a nije ništa ispunio. Jasno je da je njegov status u Rusiji veoma nepovoljan, što se videlo i na proslavi Dana pobede 9. maja, kao i prilikom ranijih poseta. Treba se samo prisetiti reagovanja Spoljne obaveštajne službe Rusije (SVR). Krajnje je neobično da jedna služba strane države, u ovom slučaju Rusije, napada šefa druge države. To je diplomatski nonsens, ali to govori do koje mere je Vučić očito varao Moskvu kada je u pitanju, pre svega, izvoz oružja Ukrajini, ali i neki drugi poslovi. Međutim, mi nemamo uvid u sve te odnose i personalnu komunikaciju, jer svi ti susreti koji su se dešavali između Vučića i Putina, Lavrova, ili Šojgua, dešavali su se prilikom radnih poseta i svečanosti, koje su se odigravale mimo zvaničnih protokola i pravila održavanja poseta. Takve posete mogu da budu jako pogubne. Za državu se mogu smatrati važnim i principijelnim samo posete koje imaju zvanični karakter. Vučić je najčešće u Moskvu putovao u radnom aranžmanu ili svečanom ambijentu kao 9. maja. On je hteo da na taj način obavi sve poslove, ali to se pokazao kao potpuni promašaj.

Aktuelno: Kada spoljnopolitičkim pritiscima dodamo unutrašnju političku krizu u Srbiji, čini se da je srpski režim u velikim problemima sa kakvim se nije susretao za sve godine svoje vladavine. Da li Vučić može izaći iz krize ili se nazire njegova smjena sa vlasti?

ĐUKIĆ: Kada je u pitanju opstanak Vučića na vlasti, on i dalje kalkuliše. Iako je najavio da će izbori biti ove godine u maju ili decembru, verujem da će on pokušati da odloži izbore za period posle otvaranja EXPO-a. Jer je EXPO programiran tako da bude njegov izvozni adut. On je u poziciji da može da diktira kada će biti izbori, i parlamentarni i predsednički i mislim da se olako računa sa mogućnošću njegovog pada. On je preživeo mnoge proteste za ovih 13 godina. Protesti koji su počeli pre godinu dana bili su impozantni, ali Srbija nije Bugarska ili Crna Gora da posle određenih protesta dođe do promene vlasti. Zato bih rekao da danas Vučić sedi čvršće u fotelji vlasti nego za vreme protesta i neposredno pre njih. On je uspeo da konsoliduje svoje redove i svoje bezbednosne službe i mislim da uspešno kontroliše situaciju u zemlji. Ne vidim potencijal da se može ponoviti protest iz marta prošle godine, ne vidim da se ta energija može ponovo pojaviti u tako kratkom vremenu. Uprkos činjenici da prognoze i istraživanja javnog mnjenja pokazuju njegov stalni pad rejtinga, on je još uvek daleko iznad onih kritičnih 25-26 odsto. Mislim da ova godina može biti prekretnica, ali upozoravam na činjenicu da je on preživeo toliko toga u svojoj političkoj karijeri, da je preživeo i ovu najizazovniju godinu i da je pored toga uspeo da se stabilizuje.

Aktuelno: Kako se situacija u Srbiji, odnosno konkretno sa Vučićevim režimom, može odraziti na region, posebno na Crnu Goru, gdje centri moći iz Beograda imaju veliki uticaj?

ĐUKIĆ: Što se tiče Crne Gore, uveren sam da će Vučić pomagati svakog svog saveznika bilo da je on u Crnoj Gori ili u „crnoj bari“. Ne sumnjam da će nastaviti da u Crnoj Gori pomaže one koji su za njega, a kako se oni zovu to je manje bitno – danas mogu biti jedni, a sutra drugi. Ima jedna specifika koju treba imati u vidu – ipak je ova godina donela na političku platformu to da je razbijen „srpski svet“. Još ranije iz tog miljea „srpskog sveta“ su izašli Srbi iz Hrvatske na čelu sa Pupovcem, ali „spiritus movens“ u takvom političkom kretanju bio je Milorad Dodik koji je ušao u dil sa SAD. Sada možemo reći da je „srpski svet“ u Bosni i Hercegovini, odnosno Republici Srpskoj, ozbiljno poljuljan i načet i videćemo se da li će se on rehabilitovati ili će otići u istoriju. Što se tiče Crne Gore i ona je pokazala pukotine „srpskog sveta“. Ipak je određenom krugu ljudi iz Crne Gore koji su u „srpskom svetu“ ili u zoni oko njega, bliža EU i evropska perspektiva nego magloviti „srpski svet“.

Aktuelno: Ipak priča o „srpskom svetu“ i dalje istrajava. Dežurni promoter Aleksandar Vulin, nedavno je opet u javnosti pokrenuo tu priču…

ĐUKIĆ: Vulin se hrani „sprskim svetom“ on je uzeo te ideje od „ruskog sveta“, ali mislim da iole ozbiljan političar u Crnoj Gori ne može podrediti ulazak u EU koji se očekuje za dve godine bilo kakvom svetu – srpskom, ruskom, nebeskom ili carskom. Jer je EU stvarnost i realnost, nešto što donosi korist svim političkim snagama, a „srpski svet“ je jedna stranputica i mislim da to nije perspektiva za Crnu Goru. Takođe mislim da ti ljudi koji se javno i formalno deklarišu da su za „srpski svet“ ipak u podsvesti misle ovako kao što ja govorim, ali iz solidarnosti prema Vučiću oni će ostati, makar zvanično, kao deo tog projekta.

Aktuelno: Da li Vučićev režim i dalje može da se posveti ,,crnogorskom pitanju”, ili zbog krize na domaćem terenu Crna Gora može očekivati da popusti pritisak Beograda?

ĐUKIĆ: Može tako da se kaže, ali jednostavno ljudi izvan Srbije shvataju situaciju u kojoj se ta zemlja nalazi. Shvataju da Beograd želi da produži devedesete godine. Ali ljudi u BiH i Crnoj Gori to ne žele. Oni ne podržavaju tu politiku i žele da se izvuku iz te politike. Crna Gora je to odavno shvatila i mislim da to shvataju i najveći pobornici Aleksandra Vučića u vašoj zemlji. Znam da oni mogu da govore jedno, ali mogu da misle drugo. Jasno je da Srbija klizi u samoizolaciju i izolaciju. Srbija klizi u devedesete godine. Pitanje je da li neko u Crnoj Gori ima hrabrosti da to građanima ponudi kao alternativu Evropskoj uniji. Srbija će uskoro postati ona rupa na tepihu, o kojoj je svojevremno govorio Tomislav Nikolić. Iz te rupe mi ne možemo izaći bez viza i dodatnih provera. Srbiju već počinju da zaobilaze konvoji transporta jer su sve zemlje oko Srbije u Šengenu. Tako da ko ide preko Srbije mora da čeka pasošku kontrolu i razne druge kontrole satima, a ako ide recimo preko Bugarske ne mora da čeka, nema viza, nema kontrole. Nikome ne treba Srbija jer sad imaju odlične puteve sve okolne zemlje, i zaista se čini da će Srbija biti ostrvo u moru EU, odnosno kako je Tomislav Nikolić to govorio „rupa na lepom tepihu Evrope“.

Aktuelno: Administracija Donalda Trampa, kako se čini, nema previše interesovanja za Balkan. Nemaju ambasadora u Beogradu i Sarajevu, a uskoro će i zvanično biti povučeni ambasadori iz Podgorice i Skoplja. Kako to tumačite? Da li je u pitanju odsustvo interesovanja Trampove administracija za region?

ĐUKIĆ: Ne tumačim kao odsustvo interesovanja, već kao smenu ambasadora, koja dolazi redovno zbog dolaska nove administracije u Vašingtonu, ali i kao nemogućnost Stejt Departmenta da obezbedi odgovarajuće i blagovremene zamene za smenjene ambasadore. Budući da sam radio u tim strukturama, postavljanje novih ambasadora može da potraje i ne bi iz toga trebalo izvlačiti neke političke zaključke. Naprotiv, ako sada pogledate odnos administracije SAD pod Trampom, ona je donela nešto što prethodnim administracijama nije padalo na pamet da donesu. Imate zakon o Zapadnom Balkanu, a u centru tog zakona je Srbija sa priznanjem Kosova, ne normalnizacijom odnosa. Takođe se navodi da nema promene granica, zatim sankcije će za tri meseca biti uvedene čitavoj grupi ljudi koji su ophrvani korupcijom. Stejt Department će primiti tu listu. Takođe imate zahtev SAD u formi tog zakona da se Rusija sa svojim energentima povuče iz Srbije i sa Zapadnog Balkana. Prema tome – nepostojanje ambasadora može da nas uputi na pogrešan zaključak da SAD nemaju interesovanja za region, ali nije tako. Ako pogledate šta je u zadnje vreme urađeno – od sankcija NIS-u pa do sekundarnih sankcija koje prete, zeključak da SAD nije stalo do regiona ne može da se izvede. Ambasade rade, one izvršavaju zadatke koje treba da izvršavaju. Poražavajuća činjenica za Srbiju je što je Vučić rekao da je Srbija „najtrampskija zemlja u Evropi“, a najveću popularnost u Srbiji ima upravo Tramp i verujem da je to tako. Ko podržava Vučića podržava i Trampa. Međutim, upravo su od Trampa Vučić i Srbija doživeli najteže udarce. Setite se Majamija, pa onoga u Njujorku, zatim povlačenje kandidature ambasadora Marka Brnovića, zatim sankcije NIS-u… Očito da se Tramp i „trmpizam“ čitaju na pogrešan način, jer u Srbiji misle da je dovoljno voleti Trampa i zbog toga imati SAD uz sebe. To nije tako.