Drž’ se ti Zaostra, Rajo

piše: Željko Vukmirović

Rajo neće da sluša. Zalud mu se lijepo priča, zalud sve nacrta, ništa ne pomaže. I eto ti Raja Evrope zaglavljenog u Zaostru, zaglavljenog u četničkom nasljeđu, zaglavljenog u projektu „srpskog sveta“, rastrgnutog između uigranih političkih podmetačina, poklonjene sablje i ispoklanjanih slika kapele Karađorđevića. 

A i ono „zajedno su bježali“ se nameće kao neizbrisiva evropska kategorija. 

Mada, mora se priznati da je Rajo Evropa sjajno počeo. Izubijan političkim porazima, briljantan u samosažaljivoj ulozi postiđenog, svojevremeno se svojevoljno opredijelio za 81. mjesto na listi kandidata sopstvene partije. Bila je to rola u rangu najboljih melodrama. A onda, počašćen projektom „ne damo svetinje“, lagano je pregazio totalno nebitno članstvo svoje političke stranke, bestidno preskočio sva promovisana kandidatska mjesta i ponovo se obreo u skupštinskim klupama. I strpljivo sačekao projektovano mjesto predsjednika Parlamenta. 

Tada je i provalio prve evropske tendencije. Istina je, zaista, da ga niko iz Evrope nije želio u svom prisustvu. A i da mu je prostor kretanja bio ozbiljno sužen na putovanja do Beograda i nazad. Ipak, potrudio se da protraći nešto vremena do Brisela i Njujorka. I upalilo je. Pa, iako je sporadično prosipao razne kampanje o čuvenoj „ugroženosti Srba“. Niti se prezalo od krivotvorenja, niti je ustručavanje od te ideje ijednog časa bila opcija. Crnogorski Ustav mu je bio slaba tačka u obilju svih drugih frustracija. Ni sva uživancija u novostečenom nadimku Rajo Evropa nije uspjela da umiri taj bol. I taman kad je u evropskoj gužvi oko zatvaranja pristupnih poglavlja počeo da figurira u sferi pomirljivosti i kao eksponat o kojem će se brinuti kad dođe vrijeme, prosrpska pometnja je ponovo provalila. 

Još jedan krug sa promjenom Ustava. Još jedan krug sa očuvanjem ključnih elemenata „srpskog sveta“.

Slijedi, povratak u Zaostro. Malo gužve, malo nasilja, malo zadaha rakije od šljive. A i malo pariteta angažmanu ovdašnjeg vodećeg Ćacija, Milanu Kneževiću. Ili baš onom svom odrtom saradniku kojem su tek preostale pohvale pogubljenih likova još važeće srpske politike. Uostalom, Rajove smišljotine su ozbiljnije od zaustavljanja projekta finansiranog evropskim novcem. Preživio je Rajo šatore. Nije to više za njega. Niža liga. Obična sprdnja koju neće ni da pipne. 

Zato, daj taj Ustav, da vidimo što još može da se učini dok vlada nered u državi. 

Izgleda da je to mnogo važno u održavanju duha stalnog nemira i uporne destabilizacije nezavisne države Crne Gore. Uopšte, mora da je ta nezavisnost jedna užasna i neprebolna stvar. A i do Evrope ima još da se ide. Čak, oni tamo poštuju zakone, imaju neka stroga i nepomirljiva uređenja. Mnogo je to obavezujućih pravila koja se ne bi ni osvrnula na zamisli trenutnog predsjednika crnogorskog Parlamenta. Pa, koliko god bio upisan kao „prozapadni srpski nacionalista“. Slaba smicalica. 

Drž’ se ti Zaostra, Rajo. Keep on rocking, baby. Bez obzira što se već sada ispostavlja da je onaj izdatak za ubrzani kurs engleskog bio bačeni novac. Pokrivanje tih troškova uvijek može da se nadoknadi u partijskoj kontroli nad EPCG ili ministarstvom urbanizma ili tome slično. Snaći ćeš se.

Drž’ se ti Zaostra…