ESKOBAR: Mnogi političari se nisu razvijali u razmišljanju, i dalje se raspravlja o problemima iz 1990-ih

“Trebaju nam političari posvećeni težnji ka EU, volji naroda, ali nažalost to nije uvijek slučaj. Vidimo neke uznemirujuće trendove u koncentraciji moći u političkim partijama, u koncentraciji ekonomskih mogućnosti samo kod ljudi povezanih s tim partijama”, rekao je

Zapadnom Balkanu su potrebni politički lideri posvećeni evropskoj integraciji, otvoreni za dijalog, koji će se baviti prilikama 21. vijeka a ne problemima iz prošlosti, rekao je američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar

“Ključ za jači Zapadni Balkan je onaj koji stvara inkluziju, a ne isključenje, integraciju a ne dezintegraciju, etničko pomirenje, a ne nacionalističke politike”, kazao je Eskobar na Beogradskom bezbednosnom forumu.

On je rekao da je jedan od najvećih i najzrazočaravajućih izazova to što se “mnogi političari nisu razvijali u svom razmišljanju” i da se i dalje raspravlja o problemima iz 1990-ih koje je trebalo političkom voljom odavno rešiti.

“Trebaju nam politčari posvećeni težnji ka EU, volji naroda, ali nažalost to nije uvijek slučaj. Vidimo neke uznemirujuće trendove u koncentraciji moći u političkim partijama, u koncentraciji ekonomskih mogućnosti samo kod ljudi povezanih s tim partijama”, rekao je.

Dodao je da je “Ministarstvo finansija Srbije, koje je tako uspješno upravljalo ekonomijom, u isto vrijeme ispitivalo aktivnosti organizacija civilnog društva koje su kritikovale vladu”.

“Izbor za Zapadni Balkan biće koja vrsta lidera će se izdići iz regiona. Da li će to biti lideri koji će prigrliti ideju ekonomskog čuda, ekonomije vrijedne 125 milijardi dolara i tržišta od 20 miliona ljudi, ili će se i dalje baviti pitanjima iz 1990-ih. To je izbor za narod, ne za međunarodnu zajednicu”, rekao je Eskobar.

Po njegovim riječima, sankcije su sredstvo koje će biti korišćeno ali neće biti primarno sredstvo, pa čak iako budu korišćene sankcije nisu rješenje za Balkan.

“Rješenje su izbori, motivacija stanovnika, učešće javnosti u političkoj sferi”, rekao je Eskobar i dodao da lideri moraju da otvore dijalog sa civilnim društvom i opozicijom.

On je rekao i da je politika svake američke administracije od bivšeg američkog predsjednika Bila Klintona bila da svih šest zemalja Zapadnog Balkana treba da budu dio Evropske unije i to ubrzo i da region može da računa na SAD kao partnera.

“Mnoge zemlje su napravile ogroman napredak i nadam se da ćemo sa evropskim kolegama uspjeti da ubijedimo članice da nisu toliki rizik koliko su mogućnost”, kazao je Eskobar.

Eskobar je poručio da je svaka zemlja koja je postala članica EU postala više demokratska, stabilnija i prosperitetnija.

Eskobar je rekao da je Zapadni Balkan veliki pokretač ekonomskog rasta, dodajući da je ekonomija Srbije od 2000. godine porasla sedam puta.

On je izrazio podršku ekonomskoj saradnji zemalja Zapadnog Balkana, kako je rekao, kroz Zajedničko regionalno tržište ili inicijativu Otvoreni Balkan.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre izjavio je da za Brisel članstvo zemalja Zapadnog Balkana u EU nema alternativu.

Žofre je ponovio da je u Izvještaju Evropske komisije podvučena obnovljena posvećenost Srbije reformama u okviru evropskih integracija, ali i da je ukazano da još mnogo toga treba uraditi, posebno u oblasti pravosuđa, slobode medija i izražavanja, podrške civilnom društvu, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i ratnih zločina.

“Ustavne promjene i izborne reforme pokazuju obnovljenu posvećenost da se ide u dobrom pravcu”, rekao je Žofre.

Ambasador EU je istakao da Beograd i Priština treba da iskorite priliku za postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.

“Obnovljena saradnja i angažovanje EU, zajedno sa SAD, na Zapadnom Balkanu znak su transatlantskog jedinstva, što je pokazano i zajedničkom izjavom visokog predstavnika EU Žozepa Borela i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena prije nekoliko dana”, rekao je Žofre.

Dodao je da je dijalog koji organizuje EU jedina platforma za efikasno rješavanje kosovskog pitanja.

“Činjenica da je u Briselu postignut dogovor o registarskim oznakama pokazuje da dijalog može da donese rezultat”, rekao je Žofre.