HIL SAM SEBE RASKRINKAO: Srčano brani Porfirija i SPC, relativizuje Vučićeve brljotine, za Kosovo i litijum daje Crnu Goru!

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil potpuno je sam sebe raskrinkao u intervjuu koji je prije dva dana dao jednom od takozvanih ”đilasovskih” tabloida.

Tom prilikom je faktički potvrdio pisanje portala Aktuelno da favorizuje srpskog autokratu Aleksandra Vučića, da je u veoma bliskim odnosima i veoma zaštitnički nastrojen prema takozvanoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC) i njenom izvršnom direktoru Prvoslavu Periću, poznatom po operativnom nazivu Porfirije.

Takođe je ofirao planove koje ima za Srbiju, indirektno priznajući da je spreman da pomogne srbonacističkim hegemonističkim krugovima iz zvaničnog Beograda u integraciji Crne Gore u ”srpski svet”, ukoliko Vučićev režim ne  bude pravio pitanje oko priznavanja Kosova i eventualne eksploatacije litijuma.

Srčano u odbrani Perića i SPC

Sada je postalo gotovo očigledno da Hil, ima za cilj da srpskog autokratu  Vučića natjera da prizna nezavisnost Kosova, i za ostvarivanje tog cilja ne bira sredstva, spreman je da žrtvuje Crnu Goru i vjerska prava Crnogoraca.

Hil je imao presudnu ulogu da kontroverzni Dritan Abazović potpiše veleizdajnički akt, takozvani ’’temeljni ugovor’’ sa svetosavskom sektom, poznatom i kao SPC.

Upravo je Hil, po nalogu Porfirija Perića pritiskao Abazovića da što prije stavi potpis na dokument sa SPC. Hil se 22. jula našao sa Abazovićem u Porto Novom, a samo desetak dana nakon toga potpisan je takozvani ”temeljni ugovor”.

Sa druge strane, Hil se u intervjuu đilasovskom tabloidu Nova.rs otvoreno predstavio kao zagriženi branitelj interesa SPC. Na pitanje ”kako komentariše zabranu Porfiriju da posjeti Kosovo”, Hil je nimalo diplomatski stao u odbranu svog intimusa Perića.

”Pre svega, mislim da je važno za srpsku zajednicu da može da vidi patrijarha. Mislim da je to nešto osnovno – za religijske slobode tamo. Mislim da nećete naći nikoga u međunarodnoj zajednici ko se protivi njegovom pravu da uđe na Kosovo i da se sastane sa vernicima. To je naš stav i nadam se da se ovo neće ponoviti”, naveo je Hil.

Pri tome, veoma je simptomatično što se, Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenier nije oglašavao povodom zabrane Porfiriju da uđe na Kosovo. Zato je Hil za obojicu branio prvog čovjeka SPC.

Očigledno je da se u ovoj situaciji radi o dvostrukim aršinima američkog diplomate, koji je stao u odbranu Perića i organizacije na čijem je čelu. Sa druge strane nije se oglasio kada su 5. septembra 2021. godine za potrebe iste te paravjerske organizacije građani jednog čitavog grada u Crnoj Gori – Cetinja, gušeni suzavcem, prebijani, gađani šok bombama i kako se sumnja, gumenim mecima. Hilu takođe nije smetalo da potpuno pogazi vjerska prava Crnogoraca otvorenim lobiranjem za potpisivanje takozvanog ”temeljnog ugovora” sa SPC, čime su na tu stranu paravjersku organizaciju prepisane crnogorske svetinje i grobovi naših predaka.

Vučić nije uveo sankcije Rusiji – za Hila je to nebitno!?

Hil je čak izbjegao da osudi Vučića i njegov režim koji nije uveo sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Američki ambasador u Beogradu je toliko relativizovao pitanje osude Vučića zbog neuvođenja sankcija Rusiji da se zapetljao u sopstvene demagoške vratolomije, nakon čega je postalo očigledno da izbjegava da kritikuje srpskog autokratu.

Na pitanja ”Koliko će dugo Zapad tolerisati Vučićevo odbijanje da uvede sankcije Ruskoj Federaciji. Očigledno ne postoje konsekvence. Koji je razlog za to? Da li to ima veze sa pričom oko statusa Kosova?”, uslijedio je odgovor koji zaudara na diplomatsko licemjereje.

”Ne mislim da je pitanje sankcija Rusiji povezano sa situacijom oko Kosova. Ako pričate sa bilo kim iz Evropske unije, videćete da oni veoma naporno rade na tome da stave do znanja Rusiji da ova agresija ne može da potraje. Oni su hrabro doneli odluke koje se odnose na sankcije, a SAD i te kako podržavaju ove sankcije. Nadam se da će svaka država shvatiti da moramo da budemo ujedinjeni. Moramo biti ujedinjeni u vršenju pritiska na Rusiju. Nikad u životu nisam video agresiju poput ove koju je Rusija izvršila. Nečuveno je ono što su uradili svojim komšijama, ne postoji opravdanje za to i Rusija mora da se skloni od Ukrajine. S moje tačke gledišta, mi bi trebalo da nastavimo da vršimo što jači pritisak na Rusiju, uključujući i kroz sankcije. Predsednik Bajden u više navrata je rekao, kad bi ga pitali koliko će dugo podržavati Ukrajinu, odgovarao prilično jasno: “Koliko god je potrebno””, odgovorio je Hil očigledno izbjegavajući direktan odgovor u namjeri da ne uvrijedi svog intimusa Vučića.

Ma kakva korupcija u Srbiji molim vas!?

Ambasador SAD u Beogradu je u stilu velemajstora demagogije uspio da izbjegne da direktno Srbiju prozove za veoma ozbiljne probleme sa organizovanim kriminalom i korupcijom koje ova zemlja ima.

Na direktno pitanje – ”kako vam deluje borba Srbije protiv korupcije?”, Hil odgovara:

”Jedna od najtežih borbi je borba protiv korupcije. To govori o potrebi da imate snažne institucije, neretko je korupcija odlika slabih institucija, institucija koje ne mogu da funkcionišu adekvatno. Mislim da svi treba da se bavimo ovim pitanjem. Svakako da Srbija mora da učini više, ali iskreno mnogo država mora da uradi više. Ovo nije jednostavan proces, ali se mora sprovesti. Korupcija potkopava osećaj pravičnosti, a u društvu mora da preovladava osećaj pravičnosti. Dakle, sve države moraju da učine više, uključujući i Srbiju”, naveo je Hil relativizujući čitavo pitanje pominjanjem korupcije kao nekog metafizičkog problema sa kojim se suočava svaka država i čovječanstvo u cjelini.

Njegov odgovor oko korupcije u Srbiji mogli bi slikovito predstaviti na ovaj način – to je kao kada učitelj pita đaka – šta ti znaš o Maričkoj bici, a on odgovori: Marička bitka je bila bitka, ali što je Kosovska bitka bila bitka koja se dogodila 1389. godine… i zatim nastavi da priča o Kosovskoj bici.

Može i litijum uz priznanje Kosova?

Ovakav odnos Hila prema Vučićevom režimu i takozvanoj SPC sigurno nije produkt iskrene ljubavi, već kalkulacija američkog diplomate koji želi od Vučića da do marta, po svaku cijenu, dobije priznanje nezavisnosti Kosova. Međutim, kako se da zaključiti iz Hilovog odgovora, on i pojedine interesne grupe iz SAD imaju veliko interesovanje za jedan resurs za koji se spekuliše da Srbija posjeduje – litijum.

Odgovarajući na pitanje – ”da li je dolazak američkih kompanija koje se bave proizvodnjom baterija za električna automobile i proizvodnjom samih električnih automobila uslovljeno početkom iskopavanja litijuma u Srbiji?”, Hil je kazao:

”Kad ste među svega nekoliko država u svetu koje poseduju litijum, želite da povežete tu proizvodnju sa zelenom budućnošću. Svaka država želi zelenu budućnost, ali ne može svaka država da proizvede osnovni element zelene budućnosti, koji je neretko litijum i litijumske baterije. SAD su zainteresovane da vide odluke koje će Srbija doneti u tom pogledu. Jasno je da ne možete da imate odluke koje su bazirane na idejama zelene budućnosti, a onda stvarate probleme na polju zaštite životne sredine. Ne želite da stvarate ekološke probleme, već želite da idete dalje sa upotrebom zelene energije. Mislim da postoji konsenzus u ovoj zemlji o potrebi da se to učini”, rekao je Hil.

Nakon odgovora Hila postaje jasnije zašto su, uz svesrdnu pomoć nezvanične Moskve, pokrenute velike demonstracije protiv Vučića u januaru i februaru.

Građani i aktivisti ekoloških organizacija protestovali su početkom godine i blokirali saobraćaj u više gradova u Srbiji, zahtjevajući zabranu iskopavanja litijuma, odnosno da Vlada Srbije povuče plan posebne namjene rudnika Jadar.  Gornje Nedeljice je jedno od mjesta u zapadnoj Srbiji, gdje je britansko-australijska kompanija Rio Tinto planirala rudnik litijuma.

Demonstracije iza kojih su stajali Rusi su bile jasna poruka Moskve kako bi Vučić mogao da prođe ako dozvoli zapadnim kompanijama da eksploatišu prirodne resurse Srbije i time zacementiraju ekonomsku dominaciju i uticaj nad ovom zemljom.

Hil je svojim intervjuom samo dodatno pojasnio ono što Portal Aktuelno piše već duže vremena – da od Vučića i njegovog režima velika očekivanja imaju Vašington, Brisel i Moskva. Ali za srpskog autokratu jednostavno je nemoguće da ih sve zadovolji, što će zasigurno imati ozbiljne posljedice.