Još jedno zataškavanje

piše: Željko Vukmirović

Nije suština u održavanju lokalnih izbora u jednom danu. Suština je u zataškavanju problema. A i u tome da je upravo zataškavanje suštinski doprinos rješavanju svih sveprisutnih problema od strane trenutne crnogorske vlasti i parlamentarne većine. 

Suština je i u tome da se Evropa i zvanično primila na još jedno foliranje predstavnika koje čine trenutnu vlast u Crnoj Gori. A i da se onaj „međustranački dijalog i saradnja u interesu građana“ u procjeni šefa delegacije EU Johana Satlera nije ni primakao crnogorskoj stvarnosti. Sve je samo ljubazno ispeglano i svezano mašnicom. 

Samim tim, može se smatrati da smo ostali na početnim pozicijama formiranim prije skoro pet godina i da je projekat „srpski svet“ koji već decenijama dominira destabilizacijom regiona doživio još jednu revitalizaciju. Piši, zataškano. 

Danas je u Crnoj Gori normalizovan ekstremizam i etničke podjele. Normalizovano je svako odsustvo odgovornosti vodećih predstavnika prosrpskih partija koje su se uhljebile u vlasti. Normalizovano je ekonomsko i privredno urušavanje države. I to je suština učinka sadašnje vladajuće većine. 

Normalizacija diletantizma je posebno izražena u sektoru bezbjednosti kojim rukovodi partija Demokrate. Kompletiranje blamaže obezbjeđuju razni likovi iz Pokreta Evropa sad koji im dišu za vratom. Tek se umišljenost političara te stranke može smatrati krovnim fijaskom u vladajućoj većini. 

I Demokrate i Pokret Evropa sad su stranke koje raspolažu hipotekom neznanja i nemoći. Suštinsko demoliranje države je u rukama ostataka koalicije Demokratski front. I predsjednika crnogorskog Parlamenta Andrije Mandića. A tu već nijedan evropski predstavnik ne može pronaći ništa od saradnje u interesu građana. Lični interesi i interesi srpske politike prema Crnoj Gori na kojima insistiraju ovdašnji prosrpski političari predstavljaju daleko realnije sagledavanje crnogorske stvarnosti. Prema tom redu, vanredni parlamentrani izbori u Crnoj Gori biće mogući tek kad prosrpskim izvršiocima radova na putu to bude odgovaralo. A možda ni tada. Uostalom, već sada niko iz trenutne vlasti i ne spori postojanje „izbornog turizma“, kao fenomena koji obezbjeđuje nastavak destabilizacije regiona.

Naročiti doprinos važećem političkom nasilju pripada nešto glasnijim predstavnicima srpskog nacionalizma iz Srbije koji ovih dana hvataju priključak u nastalom neredu po svojoj zemlji, pa tako stižemo i do priče o tome kako Srbija trpi Crnu Goru. I da treba da bude oštrija prema njoj. Osim što ovakav stav zahtjeva ozbiljan psihijatrijski nadzor, činjenica da je Crna Gora nezavisna država i dalje bez sumnje predstavlja vrh patnje za sve srpske šovinističke fanatike. 

Suštinski, Evropa je bila daleko energičnija povodom prezentacije smišljotine srpske crkve koja je rasprodata pod nazivom „litije“. Tada nije prepoznato radikalno djelovanje prosrpskih nacionalističkih partija, baš kao ni otimačina crnogorskih materijalnih dobara, crkava i manastira. Nije prepoznato ni revizionističko divljanje predstavnika srpske crkve kojem i danas svjedočimo. 

Tada je iz Evrope stiglo upozorenje koje je upućivalo na slobodu govora i uvažavanje različitosti.

I sve je bilo zataškano. Kako onda, tako i danas.