Kripto politika

Piše: Goran Popović

Jakov i Dritan dobili su po ušima od Aleksandra Vučića. Njih dvojica ni da beknu. Tako to biva kad izaberete Jakova za predsjednika, a Dritana imate za premijera. Vučić može po njima ka’ po pranju.

No, nije problem što je Vučić ponizio i izvrijeđao ova dva infantilna lika, već je velika naša muka što nam takvi predstavljaju državu Crnu Goru. Ili barem ono što je od te države ostalo, nakon trogodišnjeg činodejstvovanja anticrnogorske kleronacionacističke vlasti, čiji su i Jakov i Dritan bili i ostali revnosni službenici, bolje reći odane sluge upravo Vučiću i politbirou Crkve Srbije.

To vam je ta kripto politika. Godinama skrivana od javnosti i tajno planirana na kanabeima beogradskog režima i u zlokobnim crkvenim parapolitičkim jazbinama. Ali, tako ste izabrali, pa sad gledajte…

A tek ćete imati što da vidite. Posebno dok ne dobijemo novu vladu. Ako je dobijemo! Jer je i Spajić, koji trenutno pretenduje da postane mandatar za sastav vlade, ozbiljno zaražen virusom te kripto politike. Ne zbog ovoga kripto Korejca što sad stanuje u Spužu, već zato što je i on, skriveno i tajno, izmilio na političku scenu ispod mantije nekog srpskog popa kao ekspert apostol i ministar Zdravkove vlade.

Skrivenu i tajnu, odnosno kripto politiku kod Spajića je lako uočiti. U „pobjedničkoj“ izbornoj noći 11. juna izjavio je, recimo, da sa Mandićem i Kneževićem „ne dijeli iste vrijednosti“, a samo par dana kasnije da je „otvoren za pregovore sa koalicijom Za budućnost Crne Gore“. A svima je dobro poznato o kakvoj je budućnosti tu riječ.

Istina, Spajić je kao „prioritetne“ partnere za pregovore označio i Bečićeve demokrate, te poslanike manjinskih partija. U tom slučaju, prvo treba da Aleksu otrgne iz novog Dritanovog zagrljaja. To i ne mora da bude veći problem, jer su i Aleksa i Dritan pokazali da su veoma ambivalentni politički partneri, baš u matrici pomenute kripto politike. Teže će mu svakako biti da ubijedi predstavnike manje brojnih naroda kako je u toj kripto politici sasvim moguće sabirati babe i žabe, posebno ako prifali koji poslanik, pa ga potraži u kleronacionalističkom ostatku Demokratskog fronta.

Pa je, u predizbornoj kampanji Spajić bio otvoreno protiv Otvorenog Balkana, da bi sad reterirao pa kaže da „podržava namjeru koja stoji iza tog procesa“, ali da će „čekati jedinstven stav EU“?!

Čista kripto politika. Nikad ne znaš što će, kako će, ali sa kime će! Nikad ne znaš što je skriveno iza tog deklarativnog evropejstva i jeftinog populizma, i što se opet tajno kuje na beogradskim kanabeima i u crkvenim parapolitičkim jazbinama.

Zato ostaje ozbiljno pitanje hoće li nam novi premijer, ako ikada bude izabran, biti tek obnovitelj „oslobodilačke politike od 30. avgusta“ ili će konačno pustiti da „30. avgust“ definitivno potone negdje između Kamenara i Lepetana, zajedno sa Dritanom, malim od palube na ovoj plovećoj tranji…