Samuraj iz Pljevalja i druge priče

piše: Željko Vukmirović

Spajketov put oko svijeta je u punom jeku. Malo krajnji zapad, malo krajnji istok. Hoće ga putešestvije. A i blagajna mu je nadohvat ruke. Pri tome, hoće ga i misterije. Nikada nećemo saznati šta je stvarno radio po Kaliforniji. Taman kao i onaj put po San Tropeu. Ili Singapuru. Tek se na taj Singapur loži. 

Uostalom, kao nametljivom promoteru „tajnog i organizovanog“ principa rada, kao prapočetku svog političkog angažmana, nekako mu leži da se uopšte ne ustručava dok se zabavlja u zadatoj roli premijera. 

Sada je na redu Japan. Zapravo, Japan ponovo. Još 2021. godine je prema Spajketovim uvjeravanjima Japan dominirao kao strateški partner sa milijardu eura investicija, dok je on rasprodavao priču o sopstvenom radu i radu njemu podređenih na „konkretnim projektima iz oblasti infrastrukture, energetike, obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede i ribarstva“. Jeste, baš onih koje, kao što svi znamo, nikada nismo vidjeli.

To je bar bio siže Spajketove najavljene predstave od prije četiri godine. Na pomolu je očigledno nastavak, jer se ispostavilo da je i sama najava kupila prilično vremena za dalji i besmisleni boravak na vlasti. 

Sada, valjda, Spajke ide u Japan da im kaže – „dođete mi milijardu eura“. Nema druge. Jer, kao prvo se nameće utisak da trenutni premijer Crne Gore svako malo nudi sopstvenu zemlju kao poligon za sve zamislive poslove iz domena „tajno i organizovano“. Bar mu bajkovita obećanja i slične fantazmagorične priče nisu strani. Čak, nekako su neraskidivi dio njegove osobenosti. 

Nama je pred novu turneju ostavio iščekivanje uvođenja sedmočasovnog radnog vremena, kao jednu od svojih bazičnih populističkih ideja. Tek da imamo čime da se zabavljamo u njegovom odsustvu. Mada, ruku na srce, za zemlju sa ovim privrednim dostignućima i zahvatima po državnom budžetu, mogao je da nam servira i relaksiranu verziju četvoročasovnog radnog vremena, bilo bi isto. 

Jedini kuriozitet koji je obilježio Spajketovu predputničku euforiju, a povodom najave pronalaska modela rješenja za uvođenje sedmočasovnog radnog vremena, predstavlja upotreba izraza „opsežno razmatranje“. Ovo je, mora se priznati, čak i za kalibar Spajketovog foliranja, prilično lingvističko dostignuće. O čemu taj čovjek priča i koji to nivo svijesti treba da mu kupi to što prodaje, pretpostavljam da pogađate, ostaće misterija. 

Ionako je na sto jada pročitao pozdravni govor za Dan nezavisnosti, bar da je vježbao malo, nego se onako mučio sa izgovorom priređenog teksta, tako da mu ova nadgradnja sa „opsežnim razmatranjem“ nije ništa trebala u životu. Jer, prije nekih pola godine je riječ „opsežno“ upotrebio povodom najave bezbjednosnih reformi, od čega se ni do dana današnjeg nismo oporavili. 

Nego, Spajke je samo jedan od apostola koji je preživio prvobitne nedaće svekolikih promašaja. I samo je njegov matični poslodavac zadovoljan, sve dok zemlja gdje je on premijer nezaustavljivo putuje do vraga. Spajke će samo do Japana. Da kompletira svoja istočnjačka iskustva. Ili ste možda dopustili sebi da zaboravite njegove tamošnje podvige i djevojku Indonežanku muslimanku, Japanku budistkinju ili Kineskinju koja je bila komunista? 

Ukratko, ovaj samuraj iz Pljevalja kida. 

Ima sve da nas iscepa…