Sjenka korupcije i sumnjivih azila nad Crnom Gorom

Piše: Balša Knežević

Državljanin Ruske Federacije S.M. uhapšen je prije nekoliko dana u Budvi, po potjernici NCB Interpol Moskva da bi prisustvovao krivičnom postupku koji se vodi protiv njega zbog sumnje da je počinio krivično djelo ”huliganstvo grupe lica uz prethodni dogovor”.

U zvaničnom saopštenju Uprava policije se pohvalila da su ”međunarodnu ciljanu akciju potrage i hapšenja sproveli policijski službenici Sektora za borbu protiv kriminala u saradnji sa službenicima Odjeljenja bezbjednosti Budva”.

Po rješenju sudije za istragu Višeg suda u Podgorici S.M. je ekspresno određen ekstradicioni pritvor, i vjerovatno ćemo ubrzo pročitati novo saopštenje u kome se navodi da je dotični ruski državljanin osumnjičen za huliganstvo, izručen Rusiji. I sve će to da prođe gotovo neopaženo u domaćoj javnosti.

I dok se naša policija zvaničnim saopštenjima diči kako je S.M. uhapšen za huliganstvo i vjerovatno će brzo biti izručen Rusiji, istaknuti državni funkcioneri slučajeve daleko poznatijih i uticajnijih bjegunaca kojima je Crna Gora dala azil koriste u svrhu međusobnog optuživanja za korupciju. U centru pažnje crnogorske i regionalne javnosti proteklih sedmica su dva imena – državljanin Turske Binali Čamgoz i milijarder iz Azerbejdžana Telman Ismailov.

Abazović uzeo novac od Ismailova?

Turska Čamgoza potražuje zbog sumnje za stvaranje kriminalne organizacije i pokušaj ubistva, dok su optužbe protiv Ismailova još ozbiljnije – njega po međunarodnoj potjernici potražuju ruske vlasti zbog organizacije ubistva dvojice preduzetnika.

Ministar pravde Andrej Milović i bivši premijer Dritan Abazović proteklih dana razmjenili su teške optužbe koje su vezane za neizručivanje ova dva strana državljanina. Milović je prije nekoliko dana na doručku sa novinarima ponovio da je Abazović ”prvoosumnjičeni u predmetu davanja azila Ismailovu”.

Milović je ranije na sjednici Ustavnog odbora početkom mjeseca, upitao bivšeg ministra unutrašnjih poslova i Abazovićevog bliskog saradnika, Filipa Adžića ”ko je uzeo pare za Ismailova, koji je uhapšen u Podgorici po međunarodnoj potjernici”.

”Koliko je uzeto za Telmana, s kim ste nakon toga iz 43. Vlade reketirali Telmana, i kojeg ruskog državljanina. S kim je bio sastanak u jednom ekskluzivnom ugostiteljskom objektu na primorju, koliko je uzeto miliona od tog čovjeka? Ima interesantnijih stvari, ali sve je sad na bazi istraga”, poručio je Milović jasno aludirajući da je Abazović ili neko od njegovih bliskih saradnika primio novac od Ismailova da ga Crna Gora ne bi izručila.

Čamgoz korumpirao Milovića?

Abazović i Adžić nijesu ostali dužni Miloviću, optužujući ga za ”visoku korupciju” zbog odbijanja da izruči Binali Čamgoza Turskoj, uprkos dvjema sudskim odlukama da su se stekli uslovi za njegovo izručenje.

Oni su na sjednici Ustavnog odbora početkom februara i na sjednici Odbora za bezbjednost i odbranu održanoj prije nekoliko dana naveli da odbijanje da se izruči turski državljanin ”govori o potencijalnoj visokoj korupciji”. Mislili su, naravno, na Milovića.

Abazović je gostujući na jednoj televiziji prije nekoliko dana, ”eleborirao” da je u slučaju odbijanja izručenja Čamgoza ”veliki novac u pitanju i materijalni interes koji je neko ostvario”.

Iako su ga Abazović i Adžić optužili za korupciju, Milović je na sjednici Ustavnog odbora 1. februara nonšalantno kazao da se boji da je “nekom poremetio planove po pitanju Čamgoza” i da se zbog toga diže velika medijska hajka.

Razlog za zabrinutost

Specijalno tužilaštvo formiralo je predmet o davanju azila stranom državljaninu, ne precizirajući o kome se radi, kako bi utvrdilo da li je tom prilikom učinjeno krivično djelo i ko su eventualni učinioci, saopšteno je 12. februara iz Tužilaštva.

Međutim, istog dana ministar Milović je pojasnio ovu misteriju i kazao da SDT ispituje davanja azila Telmanu Ismailovu, kao da je Abazović “prvoosumnjičeni “.

Iako je javnost u ovom, kao i u nebrojeno sličnih komrpomitujućih i medijski izraubovanih slučajeva, u startu sigurno zauzela stranu, Abazovićevu ili Milovićevu, posmatrajući neutralno ovaj slučaj, zaključak je da su međusobne optužbe ministra pravde i bivšeg premijera, indikator da je Crna Gora i dalje duboko zaglavljena u živom blatu korupcije. Jer i da je tačno i 20 odsto optužbi koje Abazović, Milović i njihovi saradnici međusobno iznose, to je povod za veliku zabrinutost i osnovanu sumnju da su najviši državni funkcioneri ogrezli u korupciji, protiv koje su se u predizbornim kampanjama vatreno borili (makar na riječima). Pri tom optužujući bivšu DPS vlast za nešto čemu su oni očigledno skloni.

Milovićev resor ćuti

Da bi pokušali da razjasnimo haos oko bogatih i uticajnih azilanata koji su postali predmet prepucavanja političara na najvišem nivou, Portal Aktuelno poslalo je pitanja Ministarstvu pravde – resoru na čijem je čelu Milović.

– Redakcija portala AKTUELNO zanimaju podaci Ministarstva pravde tokom perioda rada 43. Vlade (28. april 2022. do kraja oktobra 2023. godine) koja se odnose na odluke, eventualna postupanja ili data mišljenja/saglasnosti ili odbijanje zahtjeva za izručenje.

– Koliko je Ministarstvo pravde u periodu rada 43. Vlade izručilo stranih državljana za period maj 2022 – kraj oktobra 2023 godine? U istom tom periodu koliko je eventualno bilo neodobrenih izručenja? (ukoliko su odbijena izručenja za koja se lica to odnosilo i koji su to bili razlozi).

– Kako nakon više od tri mjeseca ocjenjujete sa današnje poziciju politiku Ministarstva pravde tokom perioda od maja 2022 do oktobra 2023? Da li su tačne pojedine ocjene da se u tom dijelu u suštini jako malo radilo odnosno da se ta oblast Ministarstva zapostavila?

– U dijelu javnosti, nezvanično, govori se o pojedinačnim slučajevima koji se odnose na neke ruske ili državljane bivših sovjetskih repubika, ali i drugih država, da su na sporan način izbjegli izručenja. Postoji li neka sumnja da u tim nezvaničnim navodima ima istine? (ukoliko ima molim vas da nam navedete imena ili inicijali tih osoba).

– Ministar pravde Andrej Milović nedavno je saopštio da je neko iz Abazovićeve Vlade “direktno uzeo novac” da bi ruski državljanin Telman Ismailov krajem oktobra 2021. dobio politički azil u Crnoj Gori. Da li je takav način dodjele političkih azila u skladu sa propisima? Da li postoje još neke osobe pored Ismailova koji su dobili azil na sumnjiv način tokom perioda rada 43. Vlada a,  da Ministarstvo pravde ima takvu informaciju?

Odgovore na ova pitanja još uvijek nijesmo dobili iako su poslata prije osam dana.

Koliko još ima sumnjivih azila?

S obzirom da Ministarstvo nije odgovorilo na naša pitanja, ostali smo uskraćeni za odgovor – da li postoje još neke osobe pored Ismailova, ili Čamgoza koje su dobile azil na sumnjiv način. Stoga je opravdano postaviti pitanje, ko sve boravi u Crnoj Gori i po kojim kriterijumima se dodjeljuju azili.

Da osim Ismailova i Čamgoza postoji još veoma kontroverznih pojedinaca koji su azil dobili u Crnoj Gori, govori i slučaj Dmitrija Senina bivšeg pukovnika ruske Federalne službe bezbjednosti (FSB), crnogorske vlasti odbile da ga izruče Rusiji.

Senin je u Crnoj Gori uhapšen 4. septembra 2022., a dva dana kasnije mu je Viši sud u Podgorici odredio ekstradicioni pritvor.

“Odlukom vanraspravnog vijeća ekstradicioni pritvor je ukinut 13. februara 2023. jer je okrivljenom D.S. odobren azil”, potvrđeno je u septembru prošle godine za Radio Slobodna Evropa u Višem sudu u Podgorici. Iz tog Suda međutim nijesu precizirali da li je riječ o političkom azilu. Ni iz crnogorskog Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je nadležno za davanje azila, nijesu odgovorili na upit RSE ko je i kada Dmitriju Seninu dao azil u Crnoj Gori i da li je riječ o političkom azilu.

Prema pisanju RSE na engleskom jeziku Senin je napustio Rusiju kako bi izbjegao potencijalno hapšenje u vezi suđenja njegovom rođaku i prijatelju Dmitriju Zaharčenku, bivšem pukovniku ruskog Ministarstva unutrašnjih poslova. Zaharčenko je osuđen zbog primanja mita u vrijednosti od 1,4 milijarde rubalja, što je po tadašnjem kursu iznosilo preko 11 miliona eura. Pored kazne zatvora on je i novčano kažnjen sa 500 miliona rubalja, odnosno četiri miliona eura.

Ne zna se da li je Senin u Crnu Goru prvi put ušao 4. septembra 2022. kada je uhapšen ili je boravio i ranije. Ono što se zna, kako je pisao RSE, je da u Budvi posluje preduzeće “Onlimonte” čiji su vlasnici, po 50 posto, Dimitrij i Olga Senin.

Za odluku o odbijanju izručenja Senina javnost je saznala krajem avgusta prošle godine. S obzirom da je Abazović tada još uvijek bio premijer,  nakon optužbi koje su on i Milović razmijenili, logično je pretpostaviti da je upravo on zaslužan što Senin nije izručen Rusiji. Sumnja u korupciju u ovakvom ambijentu se podrazumijeva.

Da li je neko od visokih funkcionera primio veliki novac da bi Ismailov, Čomgaz, Seini i ko zna koliko još sumnjivih persona, dobili azil u Crnoj Gori, ostaje na nivou međusobnih optužbi visokih političkih funkcionera, koje nadležni organi treba pod hitno da ispitaju. Do tada jedno je sigurno – crnogorske vlasti će uredno izručivati huligane, sitne lopove, švercere rezanog duvana…