Španske serije su bile bolje

piše: Željko Vukmirović

Milanče ima još da uči o španskim serijama. Lokalna drama Demokratske narodne partije (DNP) i Milana Kneževića sa protivljenjem izgradnji kolektora u Botunu započeta još u proljeće 2024. godine, te svim prijetnjama koje su proizašle iz tog angažmana, okončana je skroz prozaično, blijedo i neubjedljivo. Nekako nikako. Bar da je neko pojačao odjavnu špicu. Ni toliko. 

Politička stranka DNP je otkazala podršku Vladi i gradonačelniku Podgorice Saši Mujoviću. A i tog ranog popodneva se razišlo i dvadestak njihovih pristalica ispred sjedišta stranke. Iza cijele predstave ostala je samo Kneževićeva zanimljivost o sudbini koalicije Za budućnost Crne Gore (ZBCG) upućena na adresu predsjednika Skupštine Andrije Mandića. 

„Malo je neobično da dio koalicije bude u Vladi, a dio ne“, rekao je Knežević. 

Ipak, nema tu ništa nejasno. Milančetov slučaj je riješen. A Andrija Mandić ima prečeg posla. Naravno, mnogi zajednički aranžmani ne smiju biti ugroženi jer bi tako nešto ozbiljno kompromitovalo zajedničku ideološku politiku. A ni botunsko blato nema taj kapacitet da uprlja Mandićeve kadrove raspoređene na važnim državnim i privrednim položajima. Suštinski, dalja destabilizacija države nije ozbiljnije narušena. Samo je ozbiljno razuvjerena. 

Kneževićev fijasko sa uskraćivanjem podrške Vladi je prošao krajnje nespektakularno. I ponajbolje govori o stvarnoj snazi prosrpskih partija koje osim mlataranja „ugroženim srpstvom“ i zapošljavanjem svojih izvođača radova na putu, nemaju šta da ponude. Čak, politička predstava DNP-a nije zadovoljila ni elementarnu patetiku. Sve ostale predstave sa pokušajima izmjene Ustava, Zakona o državljanstvu, jeziku i zastavi opstajaće će tek u dnevnim terminima, uobičajeno jalovog i bučnog intenziteta. 

Sudbina Vučićeve posluge nikada nije mnogo obećavala. Projekat „srpskog sveta“ se ionako već više od sto godina razvlači po regionu. Prepoznat po karakterističnom revizionizmu i kao uporni faktor nestabilnosti, predstavlja idealnu politiku za zbogom. Ovdašnji političari koji su pohrlili ka benefitima Vučićeve hegemonije zasigurno neće biti niti uvaženi niti ispoštovani. Tako je bar bilo u prošlosti. Sličan scenario čeka i sve one radikalne proruske elemente koji su trabunjali o nekakvoj moći i ruskoj zaštiti. 

Najbolje od svega su priče o principijelnom izlasku iz vlasti stranke DNP. Kao da se već sada niko ne sjeća koliko su dugo i odlagajuće Milanče i njegovi gotovo komično i jadno prijetili ovim banalnim političkim i melodramatičnim činom. I to je glavna sličnost sa španskim serijama. Osim one da su poput Esmeralde i ovi iz Zete rekli da će nastaviti da se bore. Valjda, dok ne progledaju. 

Sve ostalo je razočaravajuće i neinventivno. 

Španske serije su bile bolje.