Svakoga dana u svakom pogledu… sve smo više u EU

Piše: Balša Knežević

„Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“, jedna je od najčuvenijih rečenica EX-YU kinematografije. Izgovorio je, odnosno kao mantru je upotrebljavao mladi Dino kojeg je u filmu „Sjećaš li se Doli Bel“, glumio Slavko Štimac.

Ipak, autor te čuvene rečenice je pokojni Abdulah Sidran, pjesnik, dramski pisac, romanopisac, putopisac, kolumnista i autor scenarija za pomenuti film.

Rečenica koju Dino (Slavko Štimac) izgovara u legendarnom filmu Emira Kusturice prije nego je postao Nemanja, predstavlja svojevrsnu socijalističku mantru, koja ako se izgovara u kontinuitetu uz popriličnu dozu autosugestije, može da učini čuda. Za mladog Dina, koji je praktikovao hipnozu (ili je makar mislio da je praktikuje), rečenica „Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“ imala je mistični karakter. On je bio ubijeđen da će upravo kroz hipnotičko ponavljanje pomenute rečenice postići psiho-fizičko savršenstvo. Naravno, ukoliko je dovoljno dugo i sa dovoljno žara bude izgovarao.

Dakle, ova gotovo magijska parola je u filmu dobila karakter budističke bajalice upakovane u socijalistički ambijent poslijeratne Jugoslavije, i imala je mističnu moć da posvećenog praktikanta dovede u rang komunističko-titoističke nirvane. Makar u teoriji.

Slična situacija, samo malo tragikomičnija, odvija se u Crnoj Gori, a ulogu Dina preuzela je crnogorska vlast. Samo što su, umjesto čuvene filmske mantre iz „Sjećaš li se Doli Bel“, akteri crnogorske vladajuće klike patentirali sopstvenu mističnu parolu, adekvatnu trenutnom političkom trenutku i naprasnoj ljubavi prema Evropskoj uniji. 

Mantra crnogorske vlasti nije toliko jednostavna kao ona Dinova. Ona je višeslojna i razdvojena u tri segmenta, podjednako jake okultno-političke moći. Ta troslojna mantra čije segmente karakterišu male varijacije zvuči ovako nekako:

„Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo – ka EU“, 

„Svakoga dana u svakom pogledu sve više usvajamo – evropske vrijednosti“,

i na kraju kao objava odlučnosti na evropskom putu ide treći dio mantre:

„Svakoga dana u svakom pogledu sve više – smo u EU“ 

Svakoga dana u svakom pogledu sve smo više u EU

Ako neko smatra da nije osnovana priča o tome da su EU i evropske integracije dobile karakter transcedentnog u Crnoj Gori, dovoljno je samo da pročita saopštenje nakon jučerašnjeg sastanka formalnog premijera Milojka Spajića sa liderima parlamentarne većine.

Spajić je juče okupio sve sudionike aktuelne vlasti – Od Raja Mandića, preko manjinskih partija, Se-Ne-Pea, pa sve do crvenokravataških demagoga ucijenjenih od srpske BIA-e. Cilj je bio jasan – napraviti ambijent sličan onom koji je zastupljen u mističnim kultovima, samo što će umjesto zlatnog teleta ili Bafometa predmet obožavanja biti plava zastava sa zvjezdicama poređanim u obliku kruga.

„Vlada i parlamentarna većina u potpunosti su posvećene ispunjavanju svih obaveza iz evropske agende, a ključne zakone potrebno je usvojiti do kraja jula, kako bi ove godine bila zatvorena sva pregovaračka poglavlja između Crne Gore i Evropske unije“.

Prva rečenica jučerašnjeg zvaničnog saopštenja koje je izdato nakon sastanka Spajića sa svojim kolegama iz parlamentarne većine, govori u prilog tvrdnji da se EU od strane ove vlasti doživljava kao neka mistična ideja kojoj treba da se teži svim bićem. Makar to bilo formalno. Jer je ta ideja za trenutne sudionike iz Mandić-Spajićeve vladajuće klike, poprilično opskurna, ako ne i transcedentna.

O Evropskoj uniji pričaju ljudi koji su radi trulih partijskih kompromisa i uhljebljenja što više kadrova formirali najglomazniju vladu u istoriji Crne Gore, sa više resora nego što to imaju Kina, ili Rusija. Premijer i njegovi ministri pričaju o evropskim integracijama iako su toliko ogrezli u laži da više ni sami ne vjeruju u izjave koje daju na populističkim konferencijama za medije.

Posebno je simptomatično što se u Evropu kune čelnik crnogorskog parlamenta koji je do juče javno (sada tajno) promovisao velikosrpske ideje i integraciju Crne Gore u „srpski svet“. Mantru o evropskim integracijama, preuzeli su i crvenokravataški demagozi čiji su hobi promocija antievropskih zakona i populistička hapšenja koja se predstavljaju kao proboj u borbi protiv kriminala i korupcije.

Pored svega ovoga, pomenuti sudionici crnogorske vlasti imaju neizostavnog savjetodavca u crkvi Srbije, kojoj uostalom treba da zahvale što su uopšte na vlasti. Opšte je poznato koliko ta paravjerska organizacija odiše evropskim vrijednsotima.

Spajić i Mandić koračaju krupnim koracima ka EU – ilustracija

Manjinske partije su tu samo zbog fotelja i to je otprilike jasno, iako afiniteti prema funkcijama nijesu rezervisani isključivo za njih.

Ako svemu ovome dodamo unutarpartijska previranja koja razjedaju gotovo sve stranke vladajuće interesne grupacije, onda dolazimo do zaključka da evropeističke mantre imaju ulogu vezivnog tkiva, odnosno ljepila koje zasad sprječava da se mastodontska vladajuća konstrukcija raspadne u paramparčad.

To u praksi izgleda otprilike ovako – kad god izbije neka politička kriza, kada se razotkriju nove laži, zloupotrebe, neefikasnost i potpuni diletantizam u vladajućim strukturama, oni se pozivaju na jednu od gore navedenih varijacija evropejske mantre. U tom kontekstu za aktuelnu vlast Evropa je apstraktna, mistična ideja na koju se ritualno pozivaju kad god naprave neko sranje, slično kao što su se u antičkoj Grčkoj pozivali na proročište u Delfima.

U filmu „Sjećaš li se Doli Bel“, Dino (Slavko Štimac) pribjegava jednoj veoma upečatljivoj tehnici – zagnjurivši glavu u lavor vode, pomjera oči i u sebi izgovara omiljenu mantru. Kako je u filmu objasnio svom prijatelju, entuzijasti hipnotizeru-amateru – „to je da oči dobiju sjaj“.

Milojku Spajiću i Raju Mandiću izgleda ne preostaje ništa drugo nego da glave zagnjure u lavor i vježbaju svoje evropejske mantre, u koje ni sami ne vjeruju. Možda im tada oči zasijaju magičnim sjajem zbog kojeg će im se otvoriti vrata euro-integracionog El Dorada… iako ništa konkretno i konstruktivno nijesu uradili, niti su u stanju da urade.