SVE ČEŠĆI STAV: Ekonomska integracija Balkana realnija od skorog prijema u EU

Njemački stručnjaci za Zapadni Balkan kažu za Demostat da su saglasni sa ocjenama koje je nedavno objavio list Frankfurter algemajne cajtung da ne bi trebalo očekivati da u u skorije vreme ovaj region bude primljen u Evropsku uniji.

Ističu da je pitanje i da li će biti omogućeno članstvo država poput Srbije, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Albanije, da postanu članice Evropskog ekonomskog prostora (EEA), što navedeni njemački list navodi kao alternativu.

U tekstu FAZ-a, čiji autor je novinar Mihael Martens, se ocjenjuje da je učlanjenje zemalja Balkana u EU u narednih deset godina nerealno, kao i da bi umjesto toga trebalo da im bude dozvoljeno da se pridruže EEA. Kako se objašnjava, takav koncept značio bi da se balkanskim državama dozvoli da uđu na unutrašnje tržište Unije, sa pravima kao punopravne članice, odnosno da imaju puno ekonomsko i nikakvo političko učešće.

Kao zagovornik tog metoda, navodi se Elmar Brok, dugogodišnji član Evropskog parlamenta i funkcioner njemačke Hrišćanskodemokratske-unije (CDU). Brok je rekao da je razumljivo da se raspoloženje prema proširenju EU promijenilo, uz opasku da je francuski predsjednik Emanuel Makron u pravu što se zalaže za unutrašnje reforme Unije prije prijema novih članica.

Johana Dajmel, njemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, ukazuje za Demostat da ideja o integrisanju Zapadnog Balkana u EEA nije ništa novo.

“Sjećam se, na primjer, da je Evropska inicijativa za stabilnost, uputila ovaj prijedlog krajem 2019, nedugo nakon što je Francuska rekla “ne” proširenju bez nove metodologije. U međuvremenu smo dobili novu metodologiju, ali smo suočeni sa tako velikim i sveobuhvatnim izazovima na nacionalnom, evropskom i globalnom nivou, izazvanim kovid pandemijom, da je proširenje EU teško još godinama. Takođe i nažalost, obećanje da će se pridruživanje EU desiti kada se svi uslovi ispune nije više istina, jer je Bugarska prošle godine počela istorijski spor sa Sjevernom Makedonijom i stavila “na čekanje” pristupne pregovore sa Skopljem. Dostignuća u reformama i, čak, promena imena nisu nagrađeni. To je gorko osjećanje.”

Dajmel napominje:”Iako se zaista nadam da u 2021. može da započne proces pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom, dijelim pesimizam da proširenje EU, prijemom novih punopravnih članica neće biti opcija još dugo i da treba da bude dodatnih opcija za integraciju u evropskom kontekstu, ali koje neće značiti zamjenu za pridruživanje EU”.

Govoreći na istu temu, Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu, navodi za Demostat:”U suštini, nije velika vjerovatnoća da će se države Zapadnog Balkana brže pridružiti EU”.

“Prema sadašnjem stanju u pregovorima, Crna Gora i Srbija treba da budu prve koje će se postati članice Unije. Stiče se utisak da je Crna Gora tu manji problem, ne samo zbog svoje manje veličine, već i zbog toga što je Srbija sada u stanju “mirovanja” u odnosu prema EU. Problem sa Srbijom je, s jedne strane, to što se ne sprovode očekivane i obećane reforme, na primjer, pravosuđe je nedovoljno nezavisno, situacija u medijskom sektoru nije dobra, i tu je konstantno “flertovanje” sa Rusijom i Kinom, umesto priklanjanja spoljnoj politici EU.”

On kaže da “svakako postoji izvesna logika u ideji o učešću u EEA”.

“EU bi mogla da ponudi korak naprijed Zapadnom Balkanu, kada je reč o boljoj ekonomskoj integraciji u kontekstu panevropske saradnje, a da izbjegne ranije pomenute političke implikacije punopravnog članstva država u EU. Druga ideja, koja je možda realističnija i lakše primjenljiva jeste poboljšanje i proširenje pretpristupne finansijske i tehničke podrške državama kandidatima, ali ne u smislu ubrzavanja pregovora o članstvu, a naročito ne da bi se ublažili uslovi prudruživanja! “Blaži” uslovi značili bi početak uvođenja različitih “kvaliteta” članstva i ugrozili bi koheretnost EU. Kao rezultat toga, razvili bi se različiti klasteri i grupisanja (“unutrašnji krug” nasuprot “članstva druge kategorije”), a ideja integrisane EU, sa koherentnom politikom i snažnim glasom na mađunarodnoj sceni, bila bi zaboravljena.

Dakle, da sumiram: vremenski horizont za dostizanje punopravnog članstva se, u suštini, proširuje, i razlikuje se od države do države. Takođe, ja bih se jasno usprotivio predloženom konceptu takozvanog “konvoj rešenja”, umjesto takozvanog “principa regate”, koji je dosad primenjivan, jer bi “konvoj” značio da najsporija i najmanje pripremljena država uspori, ili, čak, blokira čitav proces pridruživanja EU”, poručuje Altman.