OPTUŽBE ZA EKSTREMIZAM: Da li je ovo kraj mreže Navaljnog

Četiri mjeseca nakon hapšenja Alekseja Navaljnog, on i njegova opoziciona mreža, nalazi se pred gašenjem. Ovog ponedeljka (17. maj) u Moskvi je iza zatvorenih vrata počelo suđenje organizacijama koje predvodi Navaljni. Poslije samo par minuta, proces je odgođen za 9. jun nakon što su advokati odbrane podnijeli oko četiri stotine stranica novih dokumenata.

Optužba glasi – ekstremizam. Na meti su Fondacija protiv korupcije (FBK), još jedna fondacija kao i regionalna predstavništva Alekseja Navaljnog. Od kraja aprila te organizacije ne raspolažu svojim bankovnim računima, zabranjeno im je da išta objavljuju ili organizuju priredbe. Sada im prijeti gašenje, a zaposlenima i aktivistima dugogodišnja robija.

Mreža već praktično ugašena

Prema ruskom tužilaštvu, Navaljni i saradnici „pod plaštom liberalnih parola“ teže udaru na ustavni poredak kroz scenario „obojenih revolucija“, kako se nazivaju protesti i prevrati u bivšim republikama Sovjetskog Saveza. Navaljnijevi saradnici odbacuju takve optužbe, prenosi DW.

U pitanju je do sada najjači, možda i konačni, udarac ruskog pravosuđa na Navaljnijevu mrežu. FBK je na meti već punu deceniju. Ta fondacija važi za glavnu polugu Alekseja Navaljnog – kako mu je zabranjivano da učestvuje na izborima, a u državnim medijima je satanizovan.

Jedan od poslednjih filmova, o „palati“ na Crnom moru koja navodno pripada Vladimiru Putinu, na Jutjubu ima preko sto miliona pregleda.

Od 2019. pravosuđe prebacuje FBK pranje novca. Nakon brojnih racija, inspekcija i zamrzavanja računa, Navaljni je prošlog ljeta najavio likvidaciju fondacije i osnivanje nove.

Na meti je i mreža regionalnih kancelarija koje podržavaju Navaljnog. Na tome se radi od 2018. kad mu je zabranjeno da učestvuje na izborima. Preko tih kancelarija Navaljni zagovara takozvano „pametno glasanje“, pozivajući građane da uvek glasaju za onog opozicionara koji u nekoj lokalnoj sredini ima najviše šansi da pobedi kandidata Putinove „Jedinstvene Rusije“.

Proces zbog navodnog ekstremizma je „naredni korak u Putinovom planu da razori našu političku strukturu“, rekao je ranije za DW Leonid Volkov, jedan od najbližih Navaljnijevih saradnika. Krajem aprila je Volkov najavio raspuštanje mreže lokalnih kancelarija kako ljude koji tamo rade ne bi dodatno doveo u opasnost.

Trajno izbačen iz igre?

Ukoliko Navaljnijeve organizacije budu proglašene „ekstremističim“ – a tu presudu poznavaoci prilika očekuju – završiće na listi Ministarstva pravosuđa na kojoj je danas osamdesetak organizacija. Tako će mreža opozicionog političara biti izjednačena sa islamističkim ili neonacističkim organizacijama, paravojnim udruženjima ukrajinskih nacionalista ili Jehovinim svedocima.

Rukovodioci ovakvih organizacija mogu biti osuđeni na deset godina zatvora, obični članovi na dvije do šest godina.

„Zbog raširenog nezadovoljstva u stanovništvu, rusko vođstvo pokušava da neutrališe potencijalne vođe opozicije“, smatra njemački politikolog Hans-Hening Šreder, dobar poznavalac Rusije. „Nakon što je postalo jasno da Navaljnijeva organizacija ima tek ograničenu podršku u narodu, njemu se organizuje politički proces kako bi se dugoročno isključio.“

Jer, kako se pretpostavlja, proces ima veze i sa novom zakonskom inicijativom u ruskoj Dumi. Tamo je predloženo da rukovodioci, članovi i simpatizeri zabranjenih organizacija pet godina ne smiju da se kandiduju na izborima, prenosi Dojče vele.

Sam Navaljni je već dugo u centru pažnje zapadnih medija, posebno od trovanja navodno izvedenog po nalogu Kremlja. Uhapšen je po povratku sa liječenja iz Njemačke, što je izazvalo novi talas protesta. Posljednje demonstracije tim povodom održane su sredinom aprila. Navaljnijevi saradnici su očekivali ukupno pola miliona Rusa na ulicama brojnih gradova – došlo ih je mnogo manje. Novi protesti više nijesu realni.