LUKAS I POZORIŠTE: Vulgarna, kriminalna rijaliti Srbija u hramu umjetnosti

Predstavljanje autobiografske knjige „Ovo sam ja“ Ace Lukasa u Pozorištu na Terazijama, folk pjevača koji je svojim nastupima u javnosti, izjavama, ponašanjem i cjelokupnim imidžom danas paradigma one najvulgarnije i najagresivnije Srbije, otvorila je brojna pitanja.

Da li se ulaskom u pozorište toj vulgarnosti i prostoti sada stvara legitimitet „kulturnog događaja“, mora li ona misleća, civilizovana, građanska javnost da reaguje na to, da li za ozbiljne pisce koji objavljuju u „Laguni“ može biti sporno što je kao izdavač potpisana na autobiografiji u kojoj autor, između ostalog kaže da mu nije žao što je ubijen premijer Zoran Đinđić.

– „Laguna“, nažalost, ima pravo da objavi šta god želi. A ja imam pravo da čitam ono što želim. To u svakom slučaju nisu knjige te vrste – kaže za Danas pisac, književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta Mihajlo Pantić.

Prema riječima romanopisca i esejiste Slobodana Vladušića, on nikada nije bio zainteresovan za medijske nastupe Ace Lukasa, a to važi i za njegovu biografiju.

– Njegov i moj sklop vrijednosti, a i uzori, nisu isti. Ako analiziramo njegovu popularnost ona je posljedica usvajanja tržišno – potrošačke paradigme u Srbiji u kojoj je primaran zahtjev da se bude profitabilan po svaku cijenu. Zato je u ovoj zemlji puno toga na prodaju što ne bi trebalo da se prodaje. Treba biti pošten: Lukas nije izmislio tu paradigmu. Sa druge strane, iako on nije moja „šolja čaja“, ipak smatram da i on kao i svi drugi ljudi ima legitimno pravo da ispriča svoju životnu priču. A javnost ima pravo da se prema toj priči odredi kritikom, ravnodušnošću ili možda hvalom – smatra Vladušić.

Pisac, filmski i strip scenarista Dejan Stojiljković kaže da su autobiografije normalna stvar u izdavaštvu, naročito u razvijenim i civilizovanim zemljama zapada.

– Tamo se niko ne zgražava kad fudbaler, serijski ubica ili rijaliti zvijezda napišu životnu ispovijest. Niti misle da je na taj način avanzovao u književnika. Da je tako, Dejvid Bekam bi odavno dobio „Bukera“. Ali, tamo nemaju osjetljive i tanane dušice koje naseljavaju „Krug Dvojke“. Podsjetiću da je „Laguna“ izdala autobiografije Mateje Kežmana, Marije Šerifović i Džonija Rotena, i da u tome nema ničeg spornog. Da li je moje, kao rođenog Nišlije, da ocjenjujem da li rođeni Beograđanin Aleksandar Vuksanović treba da ima promociju u Pozorištu na Terazijama – mislim da nije. To pitajte nadležne. Vaše i njegove Beograđane. Ali, koristim ovu priliku da osudim izjavu Ace Lukasa da Danas treba zabraniti, smatram to skandaloznim, a naročito on nije pozvan da o tome daje mišljenje. Takođe, dajem podršku svom kolegi Dejanu Tiagu Stankoviću koga već danima tviter -„elita“ čereči pod lažnom optužbom da je on, navodno, pisao Lukasovu biografiju, što je notorna neistina – kaže Stojiljković.

Danica Maksimović, prvakinja Pozorišta na Terazijama koja je na ovoj sceni provela decenije, a danas je gostujuća glumica, kaže da je ovaj događaj jako rastužio i da ga smatra nedopustivim.

– Samo za jednu predstavu, „Lukrecija iliti ždero“, ova kuća je osvojila devet Sterijinih nagrada, i ta istorija treba da se poštuje na dostojan način. Ne ulazim da li neko vrijedi u nekom svom domenu, ali stvari ne mogu da se miješaju – nama je pozorište hram umjetnosti i to ne smije da se skrnavi. Realno i suštinski, to je hram u kojem mi stvaramo, kreiramo, i u kojem se osjećamo počastvovanim što smo na njegovoj sceni koja nama zaista život znači. Mislim da je na obrazu svih časnih i posvećenih umjetnika, koji znoj, krv i suze ostavljaju u svojim pozorištima, da ne ćute. Pozorište nije privatno vlasništvo nijednog pojedinca, nije ni naše, ali pripada nama, poslenicima pozorišta i treba da ga branimo. Jer, direktori dođu i prođu, a mi ostajemo tu, i biće strašno za kulturu ove zemlje ako taj manir da svako može da upriliči sebi u pozorištu šta god želi, postane uobičajen. Moram da kažem i to da sam iznenađena zašto „Laguna“ promociju ove knjige nije organizovala u nekoj knjižari, jer knjigama je mjesto tamo, a ne na pozorišnim scenama – ističe Danica Maksimović.

Slično osećanje i stav deli i glumac Tihomir Tika Stanić. Taj događaj ne zaslužuje komentar, neću ni da verujem da se to desilo u pozorištu – kaže Stanić.