CEDEM: Najniža ocjena Vladi do sada, na izborima bi pobijedio DPS

Istraživanje političkog javnog mnjenja koje je sproveo Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM) pokazalo je da su građani veoma nezadovoljni radom aktuelne Vlade Zdravka Krivokapića – kazala je direktorica te organizacije Milena Bešić.

– Pad je vidljiv i u odnosu na prethodno mjerenje od prije šest mjeseci, a ovo je i najniža ocjena rada Vlade otkad se rade mjerenja – istakla je ona.

Da Crna Gora ide pogrešnim putem smatra 46,8 odsto ispitanika, dok svaki četvrti ispitanik (njih 24,6 odsto) vjeruje da je naša zemlja na pravom putu.

Učinkom Vlade premijera Zdravka Krivokapića veoma nezadovoljan je svaki treći ispitanik (33,1%), dok je uglavnom nezadovoljan skoro svaki peti (21,1%).

Rezultati istraživanja pokazuju da Ministarstvo pravde i ljudskih i manjinskih prava bilježi pad u odnosu na jun ove godine.

Direktorica Bešić je kao potencijalne razloge takvog stanja navela to što ovaj resor već određeni period nema ministra, a otvorena su i brojna pitanja koja se odnose na ljudska i manjinska prava, ali je moguće i da nijesu naišla na adekvatan odgovor.

I Ministarstvo prosvjete, nauke, kulture i sporta bilježi pad podrške, a za to su, kako je Bešić rekla, brojni razlozi. Između ostalog, navela je smjene velikog broja direktora obrazovnih ustanova u Crnoj Gori.

Najveće povjerenje građana ima SPC, a najmanje CPC

Kada je u pitanju povjerenje u institucije, 47,3 odsto građana najveće povjerenje ima u Srpsku pravoslavnu crkvu(SPC), u sistem obrazovanja vjeruje 47, odsto, a u zdravstveni sistem 45,9 odsto. Povjerenje u delegaciju EU u Crnoj Gori ima 44,5 odsto građana, u organizaciju Ujedinjenih nacija 41,6 odsto, u Vojsku Crne Gore 39,4 odsto, dok u NATO 36 odsto.

Povjerenje u Svjetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) ima 34,9 odsto građana, isto toliko i u policiju, dok u nevladine organizacije povjerenje ima 34 odsto građana.

Veliko povjerenje u Vladu ima 28,6 odsto, u  predsjednika države ima 28,5 odsto građana, u Skupštinu 28,3 odsto, a u sudsto i tužilaštvo, 27,8 odsto, odnosno 21, odsto.

Na dnu tabele su političke partije u koje povjerenje ima 13,9 odsto i Crnogoraska pravoslavna crkva sa 10,9 odsto.

Ako bi izbori bili sljedeće nedjelje…

Istraživanje je pokazalo da ako bi naredne nedjelje bili održani parlamentarni izbori za Demokratsku partiju socijalista (DPS) glasalo bi 30,5 odsto građana, za Demokratski front (DF)  20,4 odsto, a povjerenje  Demokratama dalo bi 19,3 odsto građana.

Građanski pokret URA dobio podršku 6,2 odsto ispitanika, dok bi za Bošnjačku stranku (BS) glasalo 6,1 odsto crnogorskih građana.

Istraživanje koje je sprovedeno od 1. do 11. decembra, na uzorku od 1.022 građanina, pokazuje da bi Socijaldemokratska partija (SDP) dobila podršku 4,3 odsto ispitnika, dok bi se ispod cenzusa našla Socijalistička narodna partija (SNP) sa 2,9 odsto podrške.

Socijaldemokrate bi glasalo 2,4 odsto ispitanika, koliko bi podrške dobila i Albanska alternativa, dok bi Ujedinjenoj Crnoj Gori glas dalo dva odsto ispitanika.

Najbolje ocijenjeni političari

Najbolje ocjenjen političar je predsjednik Skupštine Aleksa Bečić – 2,5, a onda slijedi predajednik države Milo Đukanović 2.35, a na trećem mjestu je vicepremijer Dritan Abazović sa ocjenom 2.23.

Popis – 44,7 odsto Crnogoraca, 33 odsto Srba

Ako bi u ovom trenutku bio održan popis, 44,7 odsto građana bi se izjasnilo kao Crnogorci, 33 odsto kao Srbi, 7,9 odsto kao Bošnjaci, 4,6 odsto kao Albanci.

Kao Muslimani bi se izjasnilo 5,1 odsto građana, 1,1 odsto, a bez odgovora je bilo 3,7 odsto građana.

Prema CEDEM-ovom istraživanju u junu 2020. godine, 45 odsto građana je kazalo da bi se izjasnili kao Crnogorci, 33,1 odsto kao Srbi, 5,7 odsto kao Bošnjaci, 4,1 odsto kao Albanci, 4,3 kao Muslimani, a ostalo 1,5 odsto. Odgovor tada nije dalo 8,4 odsto građana.

Krivokapićeva partija

Ako bi Krivokapić formirao partiju najveći broj građana je kazao da ne bi glasao za tu partiju (49,2 odsto), dok bi vjerovatno i sigurno glasalo nešto više od 5 odsto ispitanika.

– U odnosu na prethodno mjerenje u junu, bilježi se blagi rast onih koji bi glasali, kada govorimo o ukupnom broju pozitivnih odgovora – kazala je Bešić.

Rješenje političke krize

Na pitanje da li je potrebno raspisati vanredne parlamentarne izbore, 31,7 odsto ispotanika je odgovorilo da bi ih trebalo raspisati što je prije moguće, dok 26,2 odsto smatra da ih ne bi trebalo raspisivati.

Da su najbolje rješenje političke krize novi izbori smatra 22 odsto ispitanika, dok 18 odsto smatra da bi trebalo da se zadrži postojeća Vlada bez rekonstrukcije.

Prijedlog o formiranju nove Vlade koju bi činila aktuelna parlamentarna većina podržalo je 16,9 odsto građana, dok bi manjinsku vladu koju bi podržali DPS i partneri kao rješenje političke krize podržalo 10,5 odsto. Da je najbolje rješenje manjinska vlada bez podrške DPS-a i partnera smatra 3,4 odsto građana, a njih 29,1 odsto ne zna ili enma stav.

Pobjednik na izborima

Na pitanje bez obzira za koga će glasati šta misle ko bi pobijedio na izborima – 32,8 odsto smatra da će pobijediri DPS. Da će pobijediti DF smatra 17,3 odsto građana, Demokrate 9.8 odsto, a sve ostale psrtije 9.7 odsto.

Procenat onih koji ne znaju kakav bi bio ishod je 30,3 odsto.

– To govori o tome koliko je situacija neizvjesna. 58.5 odsto je kazalo da bi na izborima danas glasali na isti način, dok bi nešto više od 12 odsto glasalo na drugačiji način – kazala je Bešić.

Kada je u pitanju održavanje izbora u jednom dana, 48,6 odsto građana podržava tu ideju, a 14,3 odsto ne.

Više od 70 odsto građana za EU, podrška NATO-u porasla za 10 odsto

Više od 70 odsto građana podržava članstvo Crne Gore u EU, dok 12 odsto ne podržava članstvo, a 17 odsto nema stav.

– Od 2020. godine značajan dio pristalica trenutne vlasti je izrazio podršku članstvu Crne Gore u EU. Ako uporedimo jun i decembar govorimo o istom procentu podrške građana članstvu Crne Gore u Uniji – kazao je programski direktor CEDEM-a Marko Pejović.

Što se tiče članstva Crne Gore u NATO, 40 odsto građana to smatra pozitivnim, dok je 31 odsto protiv.

– Za 10 odsto je porastao broj onih koji podržavaju članstvo Crne Gore u Alijansi – dodao je Pejović.

40 odsto građana smatra da se ne treba oslanjati na Srbiju

Kada je riječ o spoljnoj politici, 40 odsto građana smatra da se Crna Gora ne treba oslanjati na Srbiju, više od 50 odsto smatra da se naša država ne treba oslanjati na Kinu.

– Sličan procenat je sa Kinom i SAD-om. najmanji procenat je onih koji smatraju da se Crna Gora ne treba oslanjati na evropsku uniju – saopštio je Pejović.

Primijetno je, dodaje on, da se od avgusta prošle godine bilježi rast onih koji smatraju da se Crna Gora treba oslanjati na EU u spoljnoj politici.

– To je jasan signal da su građani prozapno orijentisani i jasan signal Vladi da treba uložiti dodatan napor kada je u pitanju evropski put i zalaganju za reformski proces – naveo je Pejović.

Napredak ka EU

Prema njegovim riječima, 24 odsto građana smatra da je ova vlast usporila napredak Crne Gore ka EU.

– 18 odsto je onih koji smatraju da se ova vlast na identičan način ponaša kada govorimo o dinamici pristupanja EU, a svaki pet smatra da je Crna Gora uprzala integracioni put nakon smjene vlasti- dodao je Pejović.

Dodaje da se povećao broj za 6 odsto onih koji smatraju da je Crna Gora ubrzala put ka EU.

44 odsto građana podržava Spajićeve programe

Pejović je saopštio da 44 odsto građana bezuslovno podržava programe programe “Evropa sad” i “Crna Gora odmah”, dok skoro isti proicenat izražava sumnju ili ima određeno zadržanje.

– 22,9 odsto smatra da bi podržali ovaj program, ali se plaše da bi bio štetan po ekonomiju, dok je 15,3 odsto onih koji smatraju da programi nisu realni i da je u pitanju propaganda – rekao je Pejović.