RIZIŠLI SE BRITANIJA I EU: Britanci kao Balkanci

Britanski građani od sada u Uniji mogu boraviti bez vize po tri mjeseca svakih pola godine, slično “šengenskom režimu” EU za državljane Zapadnog Balkana, a to stupa na snagu, jer su juče čelnici EU i britanski parlament odobrili “uređeno razdruživanje” EU-Velika Britanija.

Ključni uslov za dobijanje britanske radne vize je da su kvalifikacije tog Evropljanina potrebne Velikoj Britaniji i da mu radni ugovor jamči godišnju bruto platu od najmanje 30.000 eura.

“Moramo da se uvjerimo da taj doseljenik nečim više doprinosi Velikoj Britaniji, nego da osnov bude zemlja iz koje dolazi”, stavio je do znanja britanski ministar unutrašnjih poslova.

Time se, podvlače u Londonu, korenito mijenja i britansko “zeleno svjetlo” za imigraciju.

Od sjutra Ostrvo više nije članica Unije i, uz teško postignut, ali obostrano, ipak prihvatljiv sporazum o trgovini, od sada na granicama putnici i trgovci moraju pokazati pasoše. Osoblje aviona, brodova, vozači kamiona s robom moraju pokazati i potvrde o sanitarnoj i fitosanitarnoj kontroli i popuniti carinske deklaracije da bi mogli da stupe na teritorije Unije i Velike Britanije.

Za Veliku Britaniju nema više slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i usluga, dakle slobodnog pristupa jedinstvenom tržištu i carinskoj uniji EU, a sporazum o trgovini, koji još treba da odobri i Evropski parlament, daje Londonu nešto obimnije trgovinske povlastice nego što ih ima Kanada u trgovini s EU.

Ulazak kamiona i feribota na Ostrvo će više biti opterećen i usporen, a izvoz robe u EU, što predstavlja preko 40 odsto plasmana britanskih proizvoda na strana tržišta će takođe naići na usko grlo na kontinentu, jer 70 odsto britanske robe stiže u EU preko francuskih luka i tunela ispod La Manša.

Francuska je već postavila dodatne objekte i mobilisala 1.700 novih pograničnih službenika i veterinara da bi se novi sistema uhodao.

Položaj i život za preko tri miliona građana 27 država EU će od sada postati složeniji i teži, iako oni koji su imali boravak i radne dozvole prije 1. januara 2021. neće izgubiti socijalne, zdravstvene olakšice i zaštitu, ali su neki od njih, ipak, već napustili Veliku Britaniju.

Slična je situacija i za blizu dva miliona Britanaca koji žive, a mnogi i rade u Uniji, jer će, po reciprocitetu kojim na britanske propise uzvraća EU, doći u nesigurnu situaciju kad je na duži rok u pitanju boravak, socijalna i zdravstvena zaštita, a jedino će olakšice ostati za školovanje djece.

U suštini, objašnjavaju zvaničnici EU u Briselu, stvari će se postepeno svesti na ono što sad postaje Velika Britanija, a to je “treća zemlja”, dakle izvan EU.

Vlasti država EU će svaka ponaosob odlučivati ubuduće o uslovima prihvatanja zahtjeva za boravak britanskih državljana, ali će to svakako biti znatno teže i ograničeno.

Ali zato će bez sumnje većina od 150.000 studenata iz EU morati da kaže zbogom Velikoj Britaniji, koja je napustila Erazmus program razmjene studenata u Uniji. London će od 1. januara za školovanje stranih studenata tražiti da se plati između 10.000 i 26.000 funti, a više neće imati pravo da dobijaju kredite za studije kao britanski državljani.

Po 350 funti će strani studenti morati da plate vize za studiranje duže od šest mjeseci, a 500 funti godišnje da imaju javnu zdravstvenu zaštitu.