EBLE: MMF zabrinut zbog najavljenog moratorijuma

Predstavnica MMF-a u Regionalnoj kancelariji za zemlje Zapadnog Balkana Stefani Eble poručila je da je MMF zabrinut zbog predloženog Zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza. Primjena moratorijuma bi, kako ističe, mogla nanijeti štetu sposobnosti finansijskog sektora da obezbijedi finansiranje stanovništva i kompanija.

“MMF je zabrinut da bi neciljane mjere finansijske pomoći koje se primjenjuju na sve zajmoprimce koje su trenutno u razmatranju, poput Zakona o odlaganju plaćanja kreditnih obaveza korisnika kredita (Lex Specialis), mogle nanijeti štetu sposobnosti finansijskog sektora da obezbijedi finansiranje stanovništva i kompanija, i mogle bi potencijalno da ugroze oporavak. Uz to, takva neciljana mjera bi takođe bila u korist stanovništva i kompanija koji već imaju mogućnost da servisiraju svoje dugove“, poručila je Eble.

Crna Gora, kako kaže, mora da sačuva sposobnost finansijskog sektora da igra ključnu ulogu u osiguravanju finansijskih sredstava za podršku ekonomskom oporavku, i na kraju da podstakne dugoročni rast zemlje.

“Crnogorski bankarski sektor odigrao je važnu ulogu u pomaganju ekonomiji da prebrodi pandemiju COVID-19. Od početka pandemije, Centralna banka Crne Gore preduzela je nekoliko mjera za pružanje podrške zajmoprimcima, uključujući ciljane moratorijume za građane koji su ostali bez posla usled pandemije i firme koje posluju u sektorima na koje je pandemija imala negativan uticaj. Trajanje i pokriće zajmoprimaca i ekonomskih aktivnosti koji su mogli da se kvalifikuju za moratorijume takođe su prošireni nekoliko puta, a sada uključuju zaposlene koji nijesu primali plate tri mjeseca“, ističe predstavnica MMF-a.

Ona ističe da su uz mjere podrške koje je Vlada preduzela kroz razne ekonomske pakete, pomogli da se ublaži uticaj krize na crnogorsko stanovništvo i kompanije, posebno na najugroženije.

„Kako oporavak postaje jači, odobravanje kredita od strane bankarskog sistema igraće glavnu ulogu u pomaganju ekonomiji da dugoročno nastavi sa rastom. Mjere finansijske pomoći treba da budu dobro ciljane, vremenski ograničene i na kraju postupno ukidane kako bi se osiguralo da se može zadržati protok novih kredita u ekonomiju“, zaključila je Eble.