RADONJIĆ: Marija i Crna Gora

Baš me uopšte ne zanima jesi li Kninjanka, ili Cetinjanka, ili oboje.

Ne zanima me ni jesi li Srpkinja, ili Crnogorka, ili nešto treće, četvrto…

To je samo Tvoje i ničije više.

Znam samo, iz jedne Tvoje skorašnje novinske ispovijesti, da si jedna od onih stotina hiljada kojima je, u nevolji, Crna Gora 90-ih godina iskreno i ljudski otvorila vrata.

Što je samo – normalno.

I ništa više.

I znam da si Ti , kad si u olimpijskom Tokiju skočila 195 – sa suzama u očima, uzvratila i rekla nešto što je jednako iskreno, normalno i ljudski:

,,Crna Gora je u finalu Olimpijskih igara!”

Tako to rade ljudi!!!

Dalje, o drugome i onima drugima koji novom domu vraćaju drugačije…? – ne bih kvario ovu tvoju lijepu priču.

Što gođ dalje uradila, Ti si davno već pobijedila – preskočila si najvišu ljestvicu!

Jedino što bih volio, jeste – kada dođeš doma, da te dočekam aplauzom.

Srećno!

I u skokovima i u životu!!!

Đorđija Radonjić