CRNA GORA TONE U DEFICIT: U prvom kvartalu 2025. godine pogoršani svi ključni ekonomski pokazatelji

Populistička politika Vlade Crne Gore konačno dolazi na naplatu – najnoviji podaci Centralne banke Crne Gore (CBCG) i Ministarstva finansija otkrivaju ozbiljno pogoršanje fiskalne i makroekonomske slike zemlje u prva tri mjeseca ove godine. Budžetski deficit, pad prihoda, rast rashoda, slabljenje turizma i sporiji ekonomski rast samo su neki od pokazatelja koji ukazuju na sve dublje poremećaje u javnim finansijama.

Prema zvaničnim podacima, budžet države je u prvom kvartalu ove godine zabilježio deficit od 64 miliona eura, što je gotovo devet puta više u odnosu na isti period prošle godine kada je deficit iznosio svega 7,4 miliona.

Još više zabrinjava podatak da je u istom periodu zabilježen i deficit tekuće potrošnje od 33,2 miliona eura, dok je prošle godine u ovom segmentu ostvaren suficit od 21,2 miliona. To znači da je saldo tekuće potrošnje pogoršan za čak 54,4 miliona eura.

Milojko Spajić sinonim za populizam

Ministarstvo finansija takođe navodi da su prihodi budžeta manji od planiranih za 13 miliona eura, dok su rashodi porasli za 61,3 miliona eura u odnosu na prošlu godinu, što predstavlja rast od 10,5 odsto.

Loši rezultati i na lokalnom nivou, turizam i promet u padu, inflacija u rastu

Ni lokalne samouprave nijesu ostale imune na negativne trendove. Ukupni lokalni deficit iznosi 17,2 miliona eura, dok je u istom periodu prošle godine ostvaren suficit od 17,9 miliona eura.

Prihodi lokalnih budžeta manji su za 5,9 miliona u odnosu na plan, dok su u odnosu na isti kvartal prethodne godine smanjeni za 7,4 miliona. U isto vrijeme, tekući izdaci lokalnih vlasti porasli su 11 odsto u odnosu na plan i čak 40 odsto u poređenju s prošlom godinom.

Kao dodatni udar na ekonomiju, prihodi od turizma u prvom kvartalu 2025. godine manji su za 10 odsto u odnosu na isti period 2024. godine. Platni promet u aprilu takođe bilježi pad, dok je spoljnotrgovinski bilans zabilježio deficit od 629,5 miliona eura, što je povećanje od 63 miliona u odnosu na prošlu godinu.

U međuvremenu, stopa rasta BDP-a snižena je sa planiranih 4,8 odsto na svega 2,6 odsto, što ukazuje na usporavanje privredne aktivnosti.

Stopa rasta BDP-a snižena je sa planiranih 4,8 odsto na svega 2,6 odsto

Građani dodatno osjećaju pritisak kroz rast cijena novogradnje – kvadratni metar u prvom kvartalu ove godine skuplji je u prosjeku za 402 eura ili 22 odsto u odnosu na isti period 2024. Inflacija, podstaknuta povećanjem plata i penzija, iznosila je 3,4 odsto u aprilu, uz tendenciju ubrzanja.

Apeli za fiskalnu disciplinu

Stručnjaci upozoravaju da ovakvi trendovi mogu ozbiljno ugroziti fiskalnu održivost države. Kao ključni izazovi identifikuju se rast potrošnje bez pokrića u prihodima, neadekvatno planiranje budžeta i nedostatak mjera za stabilizaciju javnih finansija.

„Potrebno je što hitnije preispitati fiskalne politike, posebno na rashodnoj strani budžeta, i definisati jasne mehanizme kontrole javne potrošnje“, poručuju iz ekonomskih krugova.

Bez odlučnih poteza u narednim mjesecima, Crna Gora bi mogla ući u period finansijske nestabilnosti sa ograničenim prostorom za nove investicije i socijalnu podršku.

Novac dolazi uglavnom iz zaduživanja

Deficit ovog obima u ranoj fazi godine pokazuje Crna Gora se nalazi pred ozbiljnim fiskalnim izazovima. Ukoliko se nastavi sadašnji trend, država bi mogla do kraja godine ući u zonu visokog zaduživanja i ograničenih mogućnosti finansiranja ključnih javnih usluga. Odgovor institucija mora biti brz, odgovoran i temeljen na dugoročnim fiskalnim ciljevima, a ne na kratkoročnim političkim efektima.

Glavni problem je eksplozija potrošnje bez proporcionalnog rasta prihoda, a inflacija dodatno podriva kupovnu moć građana. Rast plata i penzija, iako politički popularan, pogoršava bilanse ukoliko se ne bazira na realnom rastu privrede, o čemu je Portal Aktuelno više puta upozoravao.

Kako će se Vlada Crne Gore izboriti sa ovim problemom, do sada je nepoznanica. Ono što je moguće uraditi u kratkom roku je rebalans budžetakako bi se uskladili prihodi i rashodi i identifikovali neproduktivni troškovi. Ipak, najizvjesnije je privremeno zamrzavanje rasta zarada u javnom sektoru, uz izuzetak najugroženijih grupa ali to je potez na koji se Vlada zasnovana na populizmu i lažnim obećanjama teško može odlučiti. Nije mnogo urađeno ni po pitanju snažnije naplate poreza, posebno u dijelu sive ekonomije i neregistrovanih prihoda, dok su socijalna davanja i dalje nepravedna, sa linearnim povećanje svih davanja umjesto preciznih, za one najugroženije.

L.P.Đ.