Teorije zavjere, društvene mreže i – Tramp

Piše: Ivan Trajković

U sumrak sedmog novembra 2020, već je bilo jasno da je Džo Bajden postao novi predsednik SAD. Ipak, Donald Tramp, tada na kraju svog prvog mandata u Beloj kući, odbio je da prizna izborne rezultate. ‘Ovi izbori još nisu završeni’ bile su prve reči Trampa nakon izveštaja medija da je Bajden pobedio u predsedničkoj trci.

Odbijanje priznanja izvornog rezultata (eng. election concede) se nikada pre nije desilo u modernoj američkoj istoriji – zadnji put je to bilo još 1896. godine, kada je tadašnji demokratski kandidat William Jennings Bry odbijao da prizna pobedu republikanca Wiiliama McKinleya. Tramp će nastaviti da negira izborne rezultate sve do događaja šestog januara 2021, kada je veliki broj Trampovih pristalica pokušao da okupira zgradu američkog Kongresa na Capitol Hillu. Dva dana kasnije, Tramp će ipak priznati poraz.

Visoka tehnologija i visoka politika

Pet godina kasnije, Donald Tramp je u svom drugom mandatu. Njegovom povratku u Belu kuću je verovatno najviše kumovala globalna pandemija korona virusa i mere oporavka Bajdenove administracije, koje su u najbolju ruku bile polovične, te su najviše pogodile srednju klasu koja je tradicionalno i najveće glasačko telo demokrata. Tramp je u svojoj kampanji za reizbor igrao na istu kartu kao i 2016 – obraćajući se radničkoj klasi, farmerima i građanima u tradicionalno konzervativnim saveznim državama na Srednjem Zapadu i Istočnoj obali SAD. Tramp je ogromnu podršku dobio i od razočaranih demokratskih glasača, obećavajući ‘da će za dvadeset četiri sata rešiti ratove u Ukrajini i pojasu Gaze’. I dok je u Gazi postignut kakav-takav mir, Ukrajina i dalje čeka da tih ’24 sata’ prođe, budući da Kremlj i dalje izbegava mirovne pregovore, postavljajući stalno nove uslove.

Ipak, čini se da Tramp ni pet godina kasnije nije zaista priznao svoj poraz iz 2020. Prošle godine je u popularnom podcastu Lexa Friedmana ustvrdio da je od Bajdena izgubio ‘tek za dlaku’, tvrdeći da je bilo velikih prevara i nameštanja rezultata, prvenstveno u glasanju poštom, te digitalnom biračkom procesu. Ovaj digitalni sistem se pre svega odnosio na uređaje za elektronsko glasanje kompanije ‘Dominion Voting Systems’, osnovane u Kanadi, a koja je imala svoje ogranke u SAD i širom sveta.

Tramp je još 2022. neosnovano tvrdio da je ‘Dominion’ nekako povezan sa porodicom Clinton, što nikada nije dokazano. Ova kompanija se našla u središtu Trampovih tvrdnji pre svega jer su njeni sistemi korišćeni u tzv. ‘battleground’ (eng. bojno polje) saveznim državama, gde su rezultati bili veoma neizvesni i tesni. Tramp je prošle nedelje na društvenoj mreži ‘Truth Social’ (koja je, inače, u vlasništvu same porodice Trump i njene kompanije ‘Trump Media and Technology Group’) podelio tvrdnje kontroverznog konzervativnog podcastera i blogera Bennya Johnsona da je Elon Mask, najbogatiji čovek sveta, nekako znao da su ‘Dominion’ mašine ‘nameštene’, te da su locirani sistemi za skladištenje podataka sa izbora u drugim zemljama, a među njima – i u Srbiji.

https://platform.twitter.com/embed/Tweet.html?dnt=false&embedId=twitter-widget-0&features=eyJ0ZndfdGltZWxpbmVfbGlzdCI6eyJidWNrZXQiOltdLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X2ZvbGxvd2VyX2NvdW50X3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9iYWNrZW5kIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19yZWZzcmNfc2Vzc2lvbiI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZm9zbnJfc29mdF9pbnRlcnZlbnRpb25zX2VuYWJsZWQiOnsiYnVja2V0Ijoib24iLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X21peGVkX21lZGlhXzE1ODk3Ijp7ImJ1Y2tldCI6InRyZWF0bWVudCIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfZXhwZXJpbWVudHNfY29va2llX2V4cGlyYXRpb24iOnsiYnVja2V0IjoxMjA5NjAwLCJ2ZXJzaW9uIjpudWxsfSwidGZ3X3Nob3dfYmlyZHdhdGNoX3Bpdm90c19lbmFibGVkIjp7ImJ1Y2tldCI6Im9uIiwidmVyc2lvbiI6bnVsbH0sInRmd19kdXBsaWNhdGVfc2NyaWJlc190b19zZXR0aW5ncyI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdXNlX3Byb2ZpbGVfaW1hZ2Vfc2hhcGVfZW5hYmxlZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdmlkZW9faGxzX2R5bmFtaWNfbWFuaWZlc3RzXzE1MDgyIjp7ImJ1Y2tldCI6InRydWVfYml0cmF0ZSIsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfbGVnYWN5X3RpbWVsaW5lX3N1bnNldCI6eyJidWNrZXQiOnRydWUsInZlcnNpb24iOm51bGx9LCJ0ZndfdHdlZXRfZWRpdF9mcm9udGVuZCI6eyJidWNrZXQiOiJvbiIsInZlcnNpb24iOm51bGx9fQ%3D%3D&frame=false&hideCard=false&hideThread=false&id=1995172660943220840&lang=sr&origin=https%3A%2F%2Fwww.aktuelno.me%2Fclanak%2Fteorije-zavjere-drustvene-mreze-i-tramp&sessionId=018e8d2f53fce1cb0c0eed59416b3d519ac5dfc8&theme=light&widgetsVersion=2615f7e52b7e0%3A1702314776716&width=550px

Ipak, iako je ‘Dominion’ jedno vreme zaista imao razvojni softverski centar u Beogradu, nije jasno na koji način je Elon Mask mogao da ‘prati navodnu krađu izbora’ 2020, niti u kom svojstvu. Musk je 2022. kupio nekadašnju društvenu mrežu Twitter i pretvorio je u današnju mrežu X, a takođe je bio veoma aktivan u Trampovoj kampanji za reizbor. Nakon povratka Trampa u Belu kuću, Musk se našao na čelu novog Ministarstva za državnu efikasnost (DOGE), a sa ove pozicije se povukao već krajem maja. U celoj ‘teoriji zavere’ nije jasno kako je Musk mogao da bilo šta ‘detektuje’ ili ‘otkrije’ krajem 2020, budući da je tada bio CEO kompanije Tesla i svemirske kompanije Space X, ali nije imao nikakvog učešća u tadašnjoj administraciji – štaviše, tada nije ni preterano podržavao Trampa. U prvom Trampovom mandatu Musk je bio deo savetodavnog tela Bele kuće, uz druge lidere tehnoloških kompanija, ali se iz njega povukao nakon što su se SAD sredinom 2017 povukle iz Pariskog klimatskog sporazuma.

Nije jasno na koji način je Elon Mask mogao da ‘prati navodnu krađu izbora’ 2020, niti u kom svojstvu

Treba reći i da je američka Agencija za sajber bezbednost (CISA) još sredinom 2022. godine pokazala da je, u teoriji, moguće hakovati ‘Dominion’ mašine za glasanje, ali je potreban fizički pristup svakoj od mašina, uz specijalni softver i poznavanje operativnog sistema, te da nije moguće nikakvo ‘hakovanje na daljinu’. Skladištenje podataka van granica SAD se u izveštaju CISA ne pominje, a nije se pominjalo čak ni u vreme nakon izbora 2020, te verovatno da je ovakva ‘teorija’ novijeg datuma, nastala tek u predizbornoj kampanji 2024. Neki od konzervativnih članova ‘MAGA’ pokreta, kao i Republikanaca, su jedno vreme tvrdili i da su ‘Trampu oduzeli dobijeni mandat 2020’, te da bi on zbog toga imao pravo da se kandiduje i treći put 2028. Ipak, to je gotovo nemoguće – 22. amandman Ustava SAD jasno navodi da ‘se nijedna osoba ne može birati na funkciju Predsednika više od dva puta’. Ovaj amandman je dodat u Ustav SAD 1951. godine kako bi se sprečilo da se ponovi situacija u kojoj je Franklin D. Roosevelt bio predsednik čak 12 godina, od 1933 do 1945, kako bi vodio SAD u Drugom svetskom ratu.