Ništa od zabave

piše: Željko Vukmirović

Aktuelna srpska politika ne zna kad je dosta. I to je sigurna stvar. Ništa tu ne pomaže. Ta politika se može svrstati u preovladavajući način razmišljanja i ponašanja koji pristiže iz te države. Davno napravljena šteta. I nije samo Vučić. I nisu u tome samo njegovi snishodljivi politički saradnici i profiteri na vodećim funkcijama jedini zastupnici te politike. Negacija Crne Gore se nameće kao opšteprihvaćena. Sve ostalo je samo pitanje taktike, odabira trenutka i snage akcije koja bi potvrdila višedecenijsku strategiju. A tu onda stvarno nema pomoći. I nema ništa od zabave. 

Bilo bi lijepo kada bi sve moglo da stane u politički angažman. Sasvim je druga stvar kada sve stane u ideološku agoniju, očigledan raspad jedne politike, provalu revizionizma, primitivizma, beznađa…

Nema sumnje da smo već svikli na razne provokacije aktuelne srpske politike. Nema sumnje i da smo svikli na pratnju tog učinka kroz reakciju prosrpskih stranaka i prosrpskih medija u Crnoj Gori. Nema sumnje ni da je to dio jednog naročitog investicionog programa regionalne srpske politike. A nema sumnje i da je sve u vezi te i takve politike zakoračilo duboko u prevaziđeni koncept. 

Zato, jedan aktuelni dokumentarni film ne može baš mnogo toga da promjeni. Bez obzira na očigledno pažljivo odabran trenutak plasmana za jednu propagandnu brljotinu. Sve te priče su ionako poodavno prilagođene hegemonističkim interesima, istorijskim i političkim promašajima, a onda i karijernim frustracijama. 

Aktuelna i zvanična srpska politika nema nikakvog pokrića u stvarnosti. O tome se prije može govoriti kao skupu patetičnih provala i bezobzirno isprosipanih laži. Doduše, pravim fenomenom se može smatrati lakoća življenja vodećih aktera te politike sa blamovima ostvarenim u odnosu na Rusiju i Kinu, a onda i na Evropu i region. Dok se po lokalu o crnome jadu zabavljaju s jednom otkopanom bačvom…

Zabavu za posmatrače ne donosi čak ni ovdašnji prigradski Vučićev uslužni pregalac, čuveni Milanče. Skoro da je žalosno što je od tog dečka ostalo, na što to liči, čemu to služi. 

Daleko veću zabavu je priredio skup pred rešetkama na ulazu u podgoričku zgradu Evropske unije. Tamo se našla kompletna trenutna crnogorska izvršna vlast. Izgledalo je kao da su privedeni u kasnim večernjim satima, po nalogu šefa Delegacije EU, Johana Satlera. To se već može smatrati početkom jedne neodložne zabave. I to samo nekoliko dana nakon što se ista ekipa izabranika srpske crkve i aktuelne srpske politike ničim izazvana šepurila ispod crnogorskih zastava, na proslavi obilježavanja 20 godina od obnove crnogorske nezavisnosti. I nakon što su se svi od reda isprovaljivali navodnim crnogorskim nacionalnim opredjeljenjem. 

Svejedno, osnovana je pretpostavka da nikom iz tog društva, te večeri, pred tim rešetkama, aktuelna srpska politika nije bila ni u primisli. Briga oko sopstvenih aranžmana i obećavajuće egzistencije pod okriljem Evropske unije je već sasvim druga priča. I biće da onaj dražesni doček Marte Kos raspolaže i drugom stranom koja se tiče činjenica, te konkretnog i upozoravajućeg izvještaja. A biće i da Satler baš nema mnogo živaca za ovu garnituru uhljebljenih i vodećih političara u Crnoj Gori.

Aktuelna srpska politika uzalud isporučuje svoje provokacije. Aktuelni prosrpski izvođači radova na putu u Crnoj Gori sasvim legitimno prave otklon od te politike. Ponajviše je aktuelno uvjerenje da onaj projektovani proruski i prosrpski „trojanski konj“ u EU nema prolaznost. 

I da nema ništa od te političke zabave.