Još samo ta papirologija

piše: Željko Vukmirović 

Rajo Evropa zna šta je. Najveća fora je što i Evropa zna šta je Rajo. I tako pomireni sa tim saznanjima riješeni su da ostvare svoje interese. Samo bez talasanja. Samo što prije i bezbolnije. Niti Rajo ima to jedno slobodno popodne da nauči engleski, niti Evropa ima vremena da sluša priče „prozapadnog srpskog nacionaliste“. Vrijednosni udijeli su jasni, samo da se još završi papirologija. 

Rajo je prezadovoljan. Pa što i ako je malo ućutkan i sklonjen sa strane? Prošao mu je telegram saučešća, prošli su mu svi patetični izlivi ponosa prema Ratku Mladiću koje je omogućio svojim pješacima, prošla mu je moguća smjena, a prošla je i uvijek srdačna komesarka Marta Kos, kao totalno nerazjašena pojava. Prošla je i Ursula fon der Lajen. Tek ga ona nije uznemiravala. 

Rajo se samo malo zadržao na govornici Skupštine dokazujući moć i prostor koji mu je obezbjedila stabilokratija Evrope. I nije krio svoju stečenu nadmoć. Nema sumnje ni da je istog časa zaboravio na sve svoje sračunate predstave i ostvarene interese u prilog destabilizaciji Crne Gore, baš kao i frustracije koje godinama vuče za sobom, ostavljajući utisak lokalnog daveža i karijeriste koji je pregurao razne sopstvene izdaje. 

Onaj ponoćni burek iz njegovog prvog u nizu štrajkova glađu još se cijedi sa kancelarijskog stola. 

Crna Gora je pred vratima Evrope. To je ono što Rajo treba da rasproda svojima. Pusti sad „srpski svet“. Sada je ta priča u paketu sa bajkovitim epilogom o iznosima iz evropske kase koji bi, pod okolnostima evropske ravnodušnosti i promovisane hitnosti u završavanju posla sa prijemom Crne Gore, morali da završe na raspolaganju trenutnoj izvršnoj vlasti. A biće valjda i za Krnju jelu nešto. 

I to je ta stvar sa Evropom. Slično ignorisanje lokalnih problema je bilo i početkom devedesetih. Sve dok dva bosansko-hercegovačka sela, Ravno i Zavala, zbog pomahnitalog nacionalizma, nisu bila zbrisana sa lica zemlje.

Zato i ne treba da čudi ono Spajketovo sa „seoskim temama“ i pomanjkanjem interesa za lokalna dešavanja. Spajke se savršeno uklapa u evropski profil i zanemarivanje upornog toksičnog prisustva srpske nacionalističke politike koja potpisuje sve podjele. A i savršeno se slaže sa Rajom. Ili ga bar toliko dobro sluša da ta privrženost slama i najoholija srca. 

Čak, ispada da niko neće da se kači s Rajom. Za Evropu, bar prema diplomatskim reakcijama, Rajo, kao poštovalac lika i djela Ratka Mladića i svega što već ide uz to, za mnoge nije relevantan partner. Na terenu, ispada da ga Satler i Kos drže u igri. Ostali baš i neće da se druže s njim. 

Sa druge strane, Rajo upravo zbog mekog evropskog učešća u procesu crnogorskih integracija nesmetano obezbjeđuje jačanje u lokalu, partijsku nadogradnju i razbibrigu u Parlamentu. Znači, ćutanje je zlato. A zlato je i nedodirljiva fotelja. Rajo bilježi profit. Po staroj šlihterskoj metodi. Ućutkan, navodno nerelevantan, ostavljen po strani, ostavljen na poziciji i prezadovoljan sobom. 

I eto ti „prozapadnog srpskog nacionaliste“ kako završava posao. 

Još samo ta papirologija.