Vakcina
SZO: Zemlje koje ne žele AstraZenecine vakcine da ih doniraju siromašnim državama
Vakcine protiv koronavirusa koje pojedine države ne žele koristiti, trebaju biti ustupljene siromašnim zemljama, apelovali su iz Svjetske zdravstvene organizacije. To se prije svega odnosi na AstraZenecine vakcine.
Australija i Grčka su među posljednjim državama koje su preporučile da postoji alternativna vakcina za onu koju proizvodi kompanija AstraZeneca, a kojom će se vakcinisati mlađi ljudi. To se desilo uprkos tome što je vrlo mali broj osoba kojima su se pojavili krvni ugrušci nakon vakcinisanja AstraZenecinom vakcinom.
Hong Kong je odgodio isporuku ove vakcine. Nadležni su poručili da imaju dovoljno vakcina i da im sada nisu potrebne dodatne vakcine dok su globalne zalihe male.
U kompaniji za naučne informacije i analitiku Airfinity su ocijenili da će zbog čekanja na alternativne vakcine za mlađe osobe njihova vakcinacija u Australiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji biti prolongirana za još mjesec dana.
Veliki broj AstraZenecinih vakcina je iskorišteno, ali vlasti pojedinih zemalja su ograničile njenu upotrebu kod starijih osoba iz predostrožnosti – dok se još istražuje pojava ugrušaka.
S druge strane, u Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO) su napomenuli da veliki broj država nije imao dovoljno vakcina ni za zdravstvene radnike. Čelnik SZO-a Tedros Adanom Gebrejesus je istakao da je u bogatim državama u prosjeku imunizovana jedna od četiri osobe, dok je u siromašnim državama imunizovana jedna od 500 osoba.
Prema njegovim riječima, ostaje šokantan disbalans u distribuciji vakcina. Naglasio je da zemlje koje odluče da ne koriste AstraZenecinu vakcinu, mogu ih ustupiti drugima bez odlaganja, ali ako budu voljne to uraditi.
Australija je odlučila da udvostruči broj naručenih Fajzerovih vakcina za mlađe od 50 godina, a što je alternativa za AstraZenecine vakcine. Grčka je postupila kao Velika Britanija preporučujući da mlađi od 30 godina mogu biti vakcinisani ne nužno AstraZenecinom vakcinom.
Iz ove britansko-švedske kompanije su poručili da sarađuju sa nadležnim institucijama po pitanju istraživanja nastanka ugrušaka.
Direktorica Evropske agencije za ljekove (EMA) Sabin Štraus je potcrtala da je do početka ovog mjeseca registrovano 169 osoba sa ugrušcima, a iskorišteno je 34 miliona doza AstraZenecine vakcine. To se dominantno dešavalo kod žena mlađih od 60 godina.
Iz EMA-e su saopštili da ako se utvrdi da postoji uzročno-posljedična veza između vakcinacije i krvnih ugrušaka ili se bude smatrala izglednom, biti preduzete odgovarajuće mjere da bi se rizik smanjio.
U međuvremenu, počela je istraga prijava o tome da su ugrušci nastajali i nakon imunizacije vakcinom kompanije Johnson & Johnson’s. Ali, američki stručnjak za zarazne bolesti Entoni Fauči je izjavio da ne postoji bilo šta u vezi ove vakcine, a da bi bilo zabrinjavajuće.
AstraZenecina vakcina je najjeftinija, ali smatra se da je ova kompanija zakazala ne osiguravši dovoljan broj doza. U svim državama je naglašeno da su koristi od ove vakcine mnogo veće od rizika, prenosi agencija Reuters.
-
Društvo3 days ago
Raoniću, himnu gasi, Mandićevo uho spasi
-
Svetosavska sekta5 days ago
SPC je bačva bez dna u koju se sipaju milioni
-
Politika4 days ago
Ofiranje ugroženog srpstva
-
Politika2 days ago
DON’T CRY BABY Kolaps već prežaljene vlasti
-
Komentar2 days ago
TRAMPOVA POLITIKA I ŽENE: Da li ograničavanje osnovnih ženskih prava može postati globalni trend