Povežite se sa nama

Ekonomija

MMF ponizio Spajića, Milatovića i Bečića: Slijedi masovno otpuštanje radnika, rekordan deficit, veći PDV i novi porezi za privrednike!

Objavljeno

-

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter

Međunarodni monetarni fond u utorak je postavio na svoje mjesto odlazeće ministre Milojka Spajića i Jakova Milatovića, kao i predsjednika Demokrata Aleksu Bečića. Ta međunarodna organizacija objavila je izvještaj u kojem je navela najpesimističnije ocjene za crnogorsku ekonomiju.

Spajić, Milatović i Bečić kao zagovornici populističke politike juče su prećutali saopštenje MMF-a u kojem se, između ostalog, navodi da u Crnoj Gori mora doći do otpuštanja radnika, rekordni budžetski deficit, veće stope PDV i poreza na dohodak! Sve to imaće posljedice i na privredu koja će doživjeti novi pritisak kroz očito povećanje poreza što može uticati na pad zaposlenosti! Sve one populističke priče o ekonomskom oporavku Spajića, Milatovića i Bečića sada su pale u vodu i zvanično!

Javni dug i deficit

Javni dug koji raste, prema procjenama MMF, dostići će visokih 90 odsto BDP-a i praktično će se vratiti na prošlogodišnji nivo. To znači da su efekti povoljnije otplate kineskog kredita već izgubljeni.

MMF je posebno pesismističan kada je u pitanju budžetski deficit za koji je projektovano da u naredne tri godine bude na oko šest odsto, što je dvostruko više od Mastriških kriterijuma. Tako se ove godine manjak budžeta očekuje na nivo od 6,1 odsto, naredne 5,6 procenata, a 2024. godine  šest odsto!

Resor Milojka Spajića predvidio je nivo fiskalnog deficita u ovoj godini na pet odsto, u narednoj 1,9, a u 2024. svega 0,6 odsto.

Posebno je zanimljivo stanje javnog duga, gdje se podaci razlikuju za preko deset odsto. MMF koji je do sada bio vrlo precizan kada je javni dug u pitanju tvrdi da će ove godine biti na nivou od 77,9 odsto BDP-a, narednoj 78,2, a u 2024. 80,9 odsto, dok se u 2026. penje do 86,8 odsto BDP-a. Takozvani eksperti taj dug vide u ovoj na 73,2 odsto, kao i u narednoj, dok u 2024. godini prema njihovim procjenama iznosi 69,9 odsto. Međutim, kada se zna da su podatke radili Milatović i Spajić potpuno je logična računica MMF, jer pad javnog duga kakav su predviđali eksperti-populisti jedino je moguć ako bi nam neko “sipao” oko 500 miliona eura prihoda s neba!

Rast ekonomije

Velika je razlika i u rastu ekonomije. MMF procjenjuje ove godine jak rast od šest odsto, ali nakon toga u naredne dvije godine umjeren skok po stopama od 2.8 odnosno 2.5 odsto. Ministarstvo finansija to populistički projektuje po stopama od oko pet odsto u ovoj i naredne dvije godine.

-MMF je upozorio da program Evropa sad nosi potencijalno značajne rizike, među kojima su redosljed predloženih mjera i manjak resursa i administrativnih kapaciteta inspekcija. Veliki izazovi proizilaze iz nemogućnosti da se tačno izmjeri ukupna veličina sive ekonomije, kao i varijacije i koncentracije neprijavljenih plata širom zemlje i sektora privrede – navodi MMF.

Oni savjetuju nadležnima da održe primarni suficit od oko jedan procenat BDP-a do 2026. godine, što bi bilo u skladu sa težnjama za pristupanje EU, obezbijedilo bi silaznu putanju javnog duga i podrazumijevalo sličnu stopu fiskalnog prilagođavanja preduzetog između 2015. i 2019. godine.

“Osoblje procjenjuje da su fiskalne mjere u iznosu od četiri odsto BDP-a potrebne za postizanje ovog cilja. Ovo bi podržalo smanjenje duga opšte vlade na oko 77 odsto BDP-a do 2026. godine. To se može postići kombinacijom mjera rashoda i prihoda tokom četiri godine, uključujući uvođenje mjera povećanja prihoda prvobitno predviđenih u programu Evropa sad, koje nijesu usvojene u budžetu za ovu godinu”, ističu eksperti MMF-a.

Otpuštanja radnika, veći porezi

Da bi se došlo do suficita od jedan odsto, MMF preporučuje Crnoj Gori da u ovoj godini uvede akcizne politike predviđene programom Evropa sad i sprovede markiranje goriva.

U narednoj godini preporučeno je povećanje PDV-a za jedan procentni poen na 22 odsto, zatvaranje odabranih poreskih oslobođenja, povećanje stope poreza na dohodak na 15 odsto, smanjenje zapošljenih u javnom sektoru za dva odsto godišnje, te zadržavanje rasta robe i usluga u odnosu na inflaciju i zadržavanje povećanja plata u javnom sektoru. U 2024. MMF preporučuje zadržavanje rasta kapitalne potrošnje u odnosu na inflaciju.

Spajanje Uprava pogrešno

Eksperti MMF-a ukazuju da još nijesu riješena brojna strukturalna finansijska pitanja, poput spajanja Uprave prihoda, programskog budžetiranja, formiranja Fiskalnog savjeta, te procjene upravljanja javnim ulaganjima.

“Tekuće spajanje Poreske uprave, Uprave carina i Uprave za igre na sreću u jedinstveni subjekat suočilo se sa izazovima, uključujući organizaciona i kadrovska pitanja. Neometana implementacija spajanja biće ključna za jačanje kapaciteta za potpunu implementaciju programa ,,Evropa sad“ i minimiziranje poremećaja u prikupljanju prihoda”, navodi se u izvještaju MMF-a.

Kada je riječ o procjeni upravljanja javnim ulaganjima, MMF ukazuje da je njihov posljednji izvještaj u ovoj oblasti otkrio da je osnovni investicioni okvir u Crnoj Gori relativno jak, ali da se ne pridržava nužno u odabiru projekata, planiranja i procjene rizika.

“Ključni izazov biće da se u potpunosti iskoristi postojeći okvir u svim oblastima, kao i da se ograniči označavanje projekata kao ,,strateških“ u okviru jasno definisanih i strogih standarda”, konstatuje MMF.

Eksperti MMF-a upozorili su da Vlada ne treba da razmatra realizaciju velikih kapitalnih projekata ukoliko za to ne postoji adekvatan fiskalni prostor. Oni podsjećaju da je aktuelna vlast iskazala interesovanje za izgradnju daljih faza auto-puta Bar – Boljare, te da razmatraju planove za druge projekte koji bi Crnu Goru povezali sa Hrvatskom, BiH i Albanijom.

“Svako razmatranje velikih kapitalnih izdataka trebalo bi da zavisi od dostupnosti adekvatnog fiskalnog prostora i da je javni dug na održivoj osnovi. Svaki novi aranžman za upravljanje javno-privatnim partnerstvom treba da bude integrisan u snažan proces upravljanja javnim investicijama, sa identifikovanim i praćenim fiskalnim rizicima. Potreban je dodatni oprez u pogledu mogućih aranžmana javno-privatnog partnerstva koji bi mogli dovesti do značajnih fiskalnih obaveza “, preporučuju eksperti MMF-a.

Najgori izvještaj MMF u crnogorskoj istoriji definitivno je pokazao da smo na vlasti imali klasične populiste Spajića, Milatovića i Bečića koji sada protestima pokušavaju da zamažu oči javnosti. Ipak, narod sve na kaju vidi, ali i zapamti!

Podijeli ovo na društvenim mrežama
Share on Facebook
Facebook
Tweet about this on Twitter
Twitter
Klikni za komentar
Prijava
Notifikacija
guest
0 Komentara
Inline reakcije
Prokomentarišite i vi
Sponzor

Najčitanije