Treba nam državnik, a ne politička tranja

Piše: Goran Popović

Premijer nam se opet sprema za Beograd. Da resetuje odnose da Srbijom. Ono što smo čuli u najavi ove posjete ne uliva nadu da će premijer odustati od svoje snishodljivosti prema Vučiću. Naprotiv, predviđene teme za Dritanovo resetovanje opet će biti uglavnom povlađivanje srpskim inicijativama  i interesima, kao što su „Otvoreni Balkan“, tzv. „temeljni ugovor“ i možda još jedno moljakanje za izručenje Svetozara Marovića… Ponižavajuće za premijera, što je manje bitno s obzirom na njegov politički bekgraund, ali nedopustivo ponižavajuće za nezavisnu, suverenu državu Crnu Goru koju on, nažalost, predstavlja. Nama treba državnik, a ne politička tranja.

U principu – da, odnose sa Srbijom trebalo bi resetovati. Evo nekoliko  sugestija premijeru kako to učiniti, a ne biti u ulozi podanika regionalnog „velikog brata“, već ravnopravan sagovornik.

Prije svega trebalo bi da Dritan od Vučića zatraži izvinjenje zbog „bitke za Nikšić“ i obećanje da neće organizovati već najavljenu „bitku za Budvu“, odnosno da se više neće direktno miješati u unutrašnje stvari Crne Gore i ovdašnje izbore.

Zatim, premijer bi mogao Vučiću sugerisati da više ne finansira i ne pruža svakovrsnu drugu logistiku političkim subjektima u Crnoj Gori koji su otvoreno protiv njene nezavisnosti, protiv njenog članstva u NATO i protiv njene proevropske politike. Onima koji slave Podgoričku skupštinu kojom je 1918. godine nasilno ukinuta međunarodno priznata država Crna Gora, a kasnije i autokefalna Crnogorska pravoslavna crkva.

Takođe bi Vučića premijer trebalo da opomene kako nije dobro to što pročetničku vlast u Nikšiću nagrađuje finansijskim bonusima zato što tamo oni  uklanjaju državne zastave Crne Gore iz tog grada i ne dozvoljavaju da se kod njih organizuje centralna proslava  13. jula.

Valjalo bi, osim toga, da premijer upozori Vučića na skandaloznu medijsku, bolje reći propagandnu okupaciju Crnu Gore od strane srpskih medija, kao i nedopustivo političko djelovanje Crkve Srbije u destabilizaciji ove države i negiranju crnogorskog identiteta.

A pošto je prevashodni zadatak manjinske vlade ubrzanje puta prema članstvu u EU, premijer Abazović bi trebalo da u resetovanju odnosa sa Srbijom promoviše stavove Brisela, kako bi se usaglasila regionalna integraciona politika. Podsjetimo, njemački kancelar Šolc tokom posjete Zapadnom Balkanu zahtijevao je od Srbije priznanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji ako želi u EU. Isto je saopštila i  evropska poslanica Viola fon Karmon, da bi to prije dva dana postao i zvanični stav Evropskog parlamenta.

U kontekstu evropskih integracija, dakle,  premijer Abazović bi trebalo, na fonu briselske spoljnje politike, takođe da Vučiću bar sugeriše da prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji, kako bi se usaglasila regionalna integraciona politika. Pogotovo jer je, nakon posjete Ukrajini, ponosno izjavio kako je Crna Gora zbog toga postala značajan evropski diplomatski igrač, Dritan bi trebalo da ima taj kapacitet. Eto mu prilike da bude državnik evropskog formata, a ne politička tranja u službi tuđih interesa.

Uostalom, uz priznanje Kosova i uvođenje sankcija Rusiji i priča o „Otvorenom Balkanu“ dobila bi neki racionalan smisao. Jer, Kosovo bi na taj način postalo ravnopravan sudionik tog projekta, a ne regionalna „crna rupa“. Takođe, slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala ne bi više, kao sada preko Srbije, bio dostupan i zločinačkom režimu u Kremlju.

Eto, to su neke teze za suštinsko i obostrano korisno resetovanje odnosa između Srbije i Crne Gore. Na ravnoparvnim osnovama elementarnog međusobnog uvažavanja.

Ako može tako – OK. Ako ne – da mi nastavimo naš put prema Evropskoj uniji, a neresetovana Srbija neka i dalje dijeli „vrijednosti“ sa Rusijom i Bjelorusijom.

Tako bi uradio državnik od integriteta, a kako će Dritan – viđećemo…