Što to bješe Otvoreni Balkan?

Piše: Balša Knežević

Velikodržavni projekat Otvoreni Balkan, koji je u regionu do skoro izazivao žestoke kontroverze i polemike, potpuno je zamro i čini se da se samo ponekad, po čistoj inerciji, pomene i to obično u kontekstu nekog novog zastoja ili neuspjeha.

Prije nekoliko dana vlada Sjeverne Makedonije saopštila je da je odloženo potpisivanje protokola za slobodan pristup tržištu rada u zemljama “Otvorenog Balkana”, koje je bilo najavljeno za 21. januar u Skoplju. Tom događaju u okviru ove velikodržavne inicijative, trebalo je da prisustvuju premijeri Sjeverne Makedonije i Albanije, Dimitar Kovačevski i Edi Rama, kao i srpski autokrata Aleksandar Vučić.

Sastanak tri poklonika ”Otvorenog Balkana” kojima je falio samo bivši crnogorski premijer i Vučićev potrčko Dritan Abazović, odložen je uz obrazloženje da je potrebno ”u potpunosti omogućiti tehničke uslove za primjenu protokola u Albaniji, Srbiji i Sjevernoj Makedoniji pojedinačno”.

Pacijent je umro, samo da neko to kaže

Iako je odlaganje potpisivanja protokola opravdano ”tehničkim nedostacima”, jasno je da je velikodržavna inicijativa Otvoreni Balkan, ako ne potpuno umrla, onda na aparatima za vještačko disanje sa gotovo nepostojećim izgledima da preživi.

”Pacijent je umro, samo se niko ne usuđuje da to javno i direktno saopšti”, rekli su diplomatski izvori Portala Aktuelno dobro upućeni u regionalna dešavanja.

Portal Aktuelno još je krajem aprila 2022. godine najavio kraj Otvorenog Balkana, velikodržavne inicijative pod pokroviteljstvom Vašingtona koja se, ugrubo, zasnivala na podjeli regiona između tri velike države – srpske, albanske i hrvatske.

U okviru OB manje države uključujući i Crnu Goru bi nestale. Vremenom je taj projekat postao važan samo srpskom autokrati Vučiću koji je preko njega želio, a možda i dalje želi, da sprovede srpske velikodržavne ideje, pa se u javnosti Otvoreni Blakan često uzima kao sinonim za ”srpski svet”.

Jedan od najvećih promotera ovog velikodržavnog projekta bio je i bivši crnogorski premijer Dritan Abazović, koji je kao marioneta srpskog autokrate Vučića, činio sve da Crnu Goru uvuče u ovu inicijativu. Da je naša država ušla u Otvoreni Balkan, bio bi to samo eufemizam za pristupanje ”srpskom svetu”, s obzirom da je ovaj projekat zamišljen da bude centriran u Beogradu.

Hil promoter Vučićevog ”srpskog sveta”

Otvoreni Balkan odavno je ogoljen kao velikodržavni projekat za koji se zalagao prije svega, srpski autokrata Aleksandar Vučić i hegemonističke strukture u Beogradu koje su u ovoj inicijativi vidjele šansu za realizaciju ”srpskog sveta”, što bi podrazumijevalo prvo ekonomsko, pa zatim i političko osvajanje Crne  Gore.

Iako dobro upoznat sa ovim činjenicama, glavni promoter Otvorenog Balkana je ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil. On je početkom decembra prošle godine za Vučićev RTS kazao da je Otvoreni Balkan (srpski svet) izuzetno važan, jer, kako je istakao, ”doprinosi unaprjeđenju ekonomskog razvoja i boljim odnosima u regionu”, te da je u tom kontekstu najveća odgovornost na Srbiji, s obzirom na to da je najveća zemlja Zapadnog Balkana. Očigledno je da je Hil želio da ”pogura” svog intimusa pred izbore koji su uslijedili.

Ambasador SAD je time dokazao da je spreman da i dalje povlađuje i da govori ono što bi Vučić želio da čuje, jer naivno, i pored godina laži i mnipulacija od strane srpskog autokrate, očekuje da će dobiti izvanično priznanje Kosova. To je donekle i razumljivo, jer je sudbina amabasadora SAD u Beogaradu neraskidivo vezana za Vučića i sada već propali velikodržavni projekat Otvoreni Balkan.

Inicijativa nastala u lobističkim krugovaim

Da ”guranje” Otvorenog Balkana ipak nije samo lična agenda ambasadora SAD Kristofera Hila, govori i podatak da je Džejms O’Brajan, pomoćnik državnog sekretara za Evropu i Evroaziju, aktivno učestvovao u njegovom stvaranju.

O’Brajan je bivši savjetnik američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, a još dok je ona bila živa je bio jedan od rukovodilaca ”Olbrajt grupom” i bio zadužen za Evropu, kao potpredsjednik za evropsku praksu te grupe. Kasnije je ta organizacija preimenovana u ”Olbrajt Stounbridž grupu” i upravo je na tom mjestu rođena ideja Otvorenog Balkana.

Kako smo već pisali, nije nikakva tajna da je Vučić imao potpuno legalne lobističke ugovore sa tom organizacijom i da je upravo tu rođena ideja Otvorenog Blakana. To puno govori o uticaju Vučića i njegove administracije na pojedine lobističke krugove u SAD, ali i o tome da je O’Brajan ideju Otvorenog Balkana smatrao, u neku ruku, za sopstvenu.

Manevarski prostor Vučića se sužava

Otvoreni Balkan je od starta nailazio na veliko protivljenje u Regionu, pogotovo od značajnih političkih subjekata na Kosovu i u Crnoj Gori, ali posebno u Evropi koja forsira Berlinski proces. Zvaničnu najavu gašenja ovog velikodržavnog eksperimenta osmišljenog u velikosrpskim hegemonističkim centrima i podržanom od strane kontroverznih američkih diplomatskih krugova, proglasio je albanski premijer Edi Rama početkom jula prošle godine. Rama je tada iz Ulcinja u intervjuu za Euronews Albanija, jasno poručio da je OB gotov, kada je novinaru koji ga je pitao o nastavku „Otvorenog Balkana”, odgovorio ’’da je ova inicijativa ispunila svoju misiju i da je pred nama Berlinski proces’’.

Nakon što je nedavno odloženo potpisivanje protokola za slobodan pristup tržištu rada u zemljama “Otvorenog Balkana” koje je trebalo da se održi u Skoplju, postalo je jasno da je ovaj velikodržavni projekat, koji je svojevremeno podržao i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, doživio krah.

To prije svega znači da je manevarski prostor za spskog autokratu Vučića potpuno sužen, jer je on računao da će Otvorenim Balkanom, makar donekle, kompenzovati ustupke koje je morao da učini kada je u pitanju Kosovo. Iako je srpskom autokrati dozvoljeno da pokrade izbore 17. decembra prošle godine, odlaganje potpisivanja protokola u Skoplju, samo je još jedan pokazatelj da se oko Vučićevog vrata steže politička omča.

Jer nakon događaja u Banjskoj, najave prodaje sistema ”Dževelin”, pa zatim priznavanja kosovskih tablica i najave ukidanja dinara na Kosovu, izgledna propast Otvorenog Balkana samo zaokružuje priču kada je u pitanju postepena politička izolacija srpskog autokrate Vučića i gašenje njegovih hegemonističkih planova.