VUJOVIĆ: Tražićemo da Odbor raspravlja o otvorenim listama

Centar za monitoring i istraživanje (CeMI) tražiće da skupštinski Odbor za sveobuhvatnu izbornu reformu raspravlja o otvorenim listama, kazao je predsjednik Upravnog odbora CeMI-ja, Zlatko Vujović.

Vujović je kazao da će se CEMI prijaviti na poziv za učešće u radu Odbora i da će on biti kandidat te nevladine organizacije.

“Tražićemo da Odbor raspravlja o otvorenim listama. To je nešto što je bilo zapisano i u izbornom programu Demokrata i Demokratskog fronta, i što podržava URA”, kazao je Vujović agenciji MINA.

On je rekao da sad praktično vladajuća većina podržava otvorene liste, bez obzira na određena oklijevanja kada to treba da se i usvoji.

Prema njegovim riječima, ono što je vladajuća većina obećala programski, trebala bi sad da ispuni kada je u takvoj prilici.

“Očekujemo i da Demokratska partija socijalista, kao najveća opoziciona partija, i neke druge manje opozicione partije podrže, iz razloga što će otvorene liste riješiti mnogo problema”, naveo je Vujović.

On je kazao da će otvorene liste olakšati i koalicione aranžmane, “jer kad imate preferencijalno glasanje unutar listi, onda sve zavisi od kvaliteta kandidata.”

“Tako da im nije potrebno teško pregovaranje oko toga koliko će ko da dobije procenata na izbornoj listi i kakav će biti redosljed na njoj, zato što će se na kraju, na bazi preferencijalnih glasova, ipak odlučiti ko će biti, u krajnjem, poslanik u parlamentu”, naveo je Vujović.

On je rekao da su otvorene liste nešto što je standard u Evropskoj uniji (EU).

“Kada uđemo u EU, imaćemo obavezu da usvojimo Zakon o izboru evropskih poslanika u Crnoj Gori koji će se birati preferencijalnim glasanjem. Samim tim je potrebno sa tim uskladiti i nacionalno zakonodavstvo. Nije obaveza, ali je dobro”, kazao je Vujović.

On je naveo da je i Hrvatska uvela obavezno preferencijalno glasanje za evropske izbore, ali i na nacionalnom nivou.

Prema njegovim riječima, to je nešto što je tekovina modernih demokratija.

“I gotovo sve evropske zemlje imaju ili personalizovane izborne sisteme nalik njemačkom, ili su uvele personalizovani element u listovnim sistemima, kao što je u Crnoj Gori, gdje možete unutar liste da izaberete neke kandidate koje preferirate kao građani”, kazao je Vujović.

Na pitanje koji su, po njegovom mišljenju, krajnji dometi Odbora, on je kazao da to zavisi od političke spremnosti, prije svega vlasti i opozicije, s obzirom na to da je potrebna dvotrećinska većina za usvajanje najvećeg dijela tih odredbi.

“Ono što je svakako važno i dobro ovoga puta je što je sadašnja opozcija najavila da je maksimalno zanteresovana da učestvuje u procesu i, na kraju, da ga i podrži, što je bilo dosta različito u prethodnom periodu kad su bile zamijenjene uloge”, rekao je Vujović.

Prema njegovim riječima, ono što je veoma važno je da se ovaj proces iskoristi da se na kvalitetan način reformiše izborno zakonodavstvo, da se otvore značajna pitanja, kao što je uvođenje preferencijalnog glasanja.

Vujović smatra da su neki rokovi i planovi u radu Odbora prilično ambiciozno postavljeni i da treba malo više vremena.

“Dio tih pregovora će biti pitanje prebivališta i državljanstva, koja su ključna za sticanje biračkog prava. Uslovi za sticanje biračkog prava, ako zanemarimo punoljetnost, su da je neko crnogorski državljanin i da ima dvije godine prebivališta u Crnoj Gori”, naveo je Vujović.

Ti zakoni su, kako je kazao, dio materije o kojoj treba da raspravlja Odbor za izbornu reformu.

Vujović je ocijenio važnim da se sa zaključcima ne žuri previše.

“U smislu da se neka rješenja testiraju, da dobijemo jedan koherentan i konzistentan zakonski tekst, odnosno moderan zakon koji odgovara za duži vremenski period potrebama, prije svega, građana Crne Gore”, kazao je Vujović.

Prema njegovim riječima, vidjelo se koliko je dugo trebalo da se postigne saglasnost oko izborne reforme.

“A samim tim moramo biti odgovorni za naredni period, a ne samo da gledamo stvari iz perspektive trenutne situacije”, zaključio je Vujović.