KOLEGIJALNOST KAKVA SE NE PAMTI: 429 ljudi poklonilo slobodne dane kako bi njegovala bolesnu kćerku

Danijela Berlit je majka trogodišnje djevojčice Fione kojoj je prošle godine dijagnostifikovana leukemija. Zbog svakodnevne brige o ćerki, Danijela je odlučila da uzme godišnji odmor u cugu, i tako iskoristila 36 dana što je bilo malo da bi mogla da bude stalno uz Fionu. Razmišljala je i o otkazu, ali su se onda našle dobre kolege koje su joj pomogle da uzme što više slobodnih dana.

Prodavačica u nemačkom “Dänisches Bettenlager” je pomislila da nema drugog izbora nego da ostane bez posla, ali joj je jedna objava na Fejsbuku promenila život. Barem na kratko. Njene kolege su javno napisali da se svi odriču godišnjeg odmora i da svoje slobodne dane poklanjaju Danijeli.

“Naš život jednostavno više nije isti, skroz nam se okrenuo naglavačke. U nekom trenutku sam pozvala u firmu i rekla da ne znam šta da radim, ali da jednostavno ne mogu da dođem na posao. Objasnila sam kolegama da mi je ćerka bolesna i moja jako dobra drugarica s kojom radim je pokrenula akciju i tako su se svi složili da mi “doniraju” svoje slobodne dane”, priča Danijela za RTL.

Označili su je na Fejsbuku i rekli da bi trebalo da pročita objavu.

“U komentarima su se javljali ljudi koji su bili spremni da se odreknu odmora. Čitala sam to u bolnici dok sam Fionu čekala ispred ordinacije i plakala sam kao kiša. Nisam mogla da vjerujem da se ovo dešava. Javili su se i drugi nepoznati ljudi iz Njemačke koji su takođe poklanjali svoj odmor. Nisam mogla da vjerujem i bukvalno sam bila zaprepašćena zašto se javlja neko ko me ne poznaje da mi pomogne. Nisu samo nudili odmor, nego i prekovremene sate. Ta spremnost za pomoć se rijetko kada desi”, kaže Danijela.

Kako dalje navodi, čak 429 kolega poklonilo joj je svoj odmor i to ne samo jedan dan. Oni koji nisu imali preostale slobodne dane, dali su joj prekovremene sate.

“Ukupno sam dobila 4 godine i 6 mjeseci godišnjeg odmora. Sve vrijeme sam bila u bezizlaznoj situacija i tonula sve dublje. A onda se stvorilo toliko puno ruku koje vas uhvate, što vam vraća vjeru u čovječnost. Tako je dobro iskusiti toliko ljudskosti i ta spoznaja da ima toliko dobrih ljudi … To je nevjerovatno. Tako sam plakala, Fiona je u bolnici pitala: ‘Mama zašto plačeš?’ I rekla sam joj da su to suze radosnice i pokušala malo da joj objasnim cijelu stvar.”

Iako je dobila toliko godina odmora, Danijela ipak čeka da sve dođe na svoje i da se vrati redovnim obavezama.

“Bilo mi je jasno da ne želim da ostanem kod kuće četiri godine ako se Fiona oporavi. Rekla sam da ću ostati kod kuće godinu, odnosno do novembra 2021.” kaže Danijela.

Ona planira, ukoliko sve bude u redu sa njenom ćerkom, da se posveti i humanitarnom poslu i da pokuša da i ona u narednom periodu pomogne nekom i nađe mu se u nevolji