Bez suza

piše: Željko Vukmirović

Kakistokratija je došla po svoje. I to one najrođenije. Ovaj oblik vlasti koji definiše državu kojom upravljaju najgori, ovih dana ispostavlja račun. I uopšte ne čudi što je politička partija Demokrate istaknuta za plaćanje ceha. Jer, upravo Demokrate, teško da su svoje odluke ikada bili u stanju da donose na osnovu stručnosti i znanja, eventualne mudrosti ili onog ličnog integriteta o čijoj tačnoj adresi ionako nemaju pojma. 

Samim tim, sve može da protekne bez suza… 

Ne čudi ni nagovještaj raspada partije ili bar njeno cijepanje na razne liste. Ili samo preletačka salta koja bi nekolicini mogla da obezbjede dalja grebanja od države. Uostalom, kako su nesposobnost, oholost i populizam neizostavni sadržaj trenutne izvršne vlasti, neki iz Demokrata će se već snaći. 

Bečić i Bogdanović nemaju šta da traže po svojim filijalama u Kotoru, Herceg Novom ili Nikšiću. Još kad to njihovi dojučerašnji partijski funkcioneri fino spakuju u obrazloženje o „dugotrajnom nezadovoljstvu centralom“, fali samo mašnica. 

Loše društvo zna da nagrdi čovjeka. A kada svoje političke stvoritelje pronađeš među onima koji su isključivo predstavljali interese prosrpske politike i pažljivo se postarali samo oko ličnih dobiti, ne možeš baš kasnije da očekuješ kako ćeš u sopstvenoj zemlji biti uvažen. Ili makar okružen povjerljivim ljudima.

Zato, svi oni koji smatraju da su Demokrate bile tek skup nametljivaca lišenih elementarnog znanja političke discipline, mogu da uživaju u trenucima mira i potpune ravnodušnosti. Mada, s obzirom na autoritativne sposobnosti vodećih kadrova te stranke, osnovana je pretpostavka da će podsmijeh biti daleko prihvatljivija forma. 

Demokrate su upravo zahvaljući partiji SNP iz koje su potekli ozbiljno poradili na sopstvenoj infrastrukturi, nepotizmu, klijentelizmu, kronizmu i sličnim nevoljama. Nešto kasnije, ignorisanje stvarnih društvenih problema i iscrpljujući populistički nastupi učinili su da stranka bude idealna za izbjegavanje. Tu im već niko nije pomagao. To su sami smislili. I dalje od toga nisu znali. 

Demokrate svoju upornu vrtešku oko svaljivanja krivice na DPS, poslije toliko vremena provedenog u izvršnoj vlasti i dokazivanja potpune odsutnosti u činjenju dobrobiti po sopstvenu državu, ne mogu nikom i nigdje da prodaju.

Bar da su znali da voze državne automobile, sve im prosto bilo. Zato se, valjda, može i smatrati da su lansirali diletantizam kao izuzetno odgovarajući profil kojim je najlakše opisati stvarno stanje svog učinka. To je već zasluga od koje će mnogi zazirati. 

Bez suza.