EPCG U SPIRALI GUBITAKA: Kako je energetski gigant pretvoren u politički servis i mašinu za finansijsko samouništenje

Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) je u prvih devet mjeseci 2025. godine napravila gubitak od 78,7 miliona eura – čak 59,5 miliona više nego u istom periodu 2024, kada je bila u minusu 19,2 miliona eura. To ne govori o „teškoj godini“, nego o sistemski lošem upravljanju kompanijom koja bi trebalo da bude ključni stub crnogorske ekonomije.

Prema zvaničnom kvartalnom izvještaju, ukupni prihodi EPCG u prvih devet mjeseci 2025. iznosili su 302,2 miliona eura, od čega se na poslovne prihode odnosi 293,5 miliona, finansijske 2,98 miliona, a ostale prihode 3,36 miliona, uz dodatnih 2,35 miliona po osnovu usklađivanja vrijednosti potraživanja. Naspram toga, ukupni rashodi su dostigli 383,6 miliona eura – 354,78 miliona troškova poslovanja, 21,86 miliona zarada, 1,99 miliona finansijskih rashoda, 2,01 milion ostalih rashoda i 2,94 miliona rashoda po osnovu usklađivanja potraživanja.

Drugim riječima, EPCG troši skoro 81 milion eura više nego što prihoduje, a ogroman jaz između prihoda i rashoda direktno se preliva u gubitak od 78,7 miliona eura, uprkos pozitivnom poreskom efektu od 2,66 miliona.

PRIHODI STAGNIRAJU, TROŠKOVI EKSPLODIRAJU

Uprkos priči o „modernizaciji“, koju oslobodioci forsiraju od kako su preuzeli upravljanje EPCG, prihodi od prodaje nisu pohvalni: na kraju septembra 2025. neto prihodi od prodaje iznose 292,5 miliona eura, što je1,49 miliona, odnosno 0,51% manje u odnosu na isti period 2024, kada su iznosili 294 miliona.

Milutin Đukanović – predsjednik Odbora direktora EPCG

Dok se prihodi smanjuju, troškovi poslovanja bukvalno eksplodirali: za prvih devet mjeseci 2025. godine oni dostižu 354,78 miliona eura, što je 61,97 miliona ili 21,16% više nego u istom periodu lani, kada su iznosili 292,8 miliona eura.

Na papiru, troškovi zarada su u prva tri kvartala 2025. čak smanjeni za 3,34 miliona eura, na 21,86 miliona (pad od 13,26% u odnosu na 25,2 miliona iz 2024).

Ali kada se pogleda šira slika posljednjih nekoliko godina, jasno je da se radi o minimalnoj korekciji nakon dramatičnog rasta zaposlenosti i mase zarada od 2020. do 2023.

U tom periodu broj zaposlenih u EPCG grupi povećan je za 812 novih radnika, odnosno za 25%, dok je bruto trošak zarada, naknada i ostalih ličnih rashoda porastao za 37,5 miliona eura, ili za 62,2%. Time je praktično poništeno sve što je urađeno od 2004. do 2020. u organizacionoj i kadrovskoj reformi.

Drugim riječima: nakon što je godinama građena efikasnija kompanija, za samo nekoliko godina je ponovo pretvorena u partijsku kadrovsku kasu – i sada račun stiže na naplatu.

TRGOVINA STRUJOM: KADA PRODAJEŠ JEFTINIJE NEGO ŠTO KUPUJEŠ

Propast se ne vidi samo u rashodima, već i u načinu na koji EPCG trguje strujom. U 2021. godini, kompanija je na veleprodajnom tržištu ostvarila 10% nižu prodajnu cijenu od kupovne, a nešto višu cijenu uspjela je da izvuče jedino prodajući energiju svojoj kćerki firmi CEDIS-u – dakle, unutar sistema, a ne na tržištu.

Ne ide im trgovina strujom čak i kad imaju viškove

U 2022. godini, kada je cijena struje na evropskim berzama bila rekordno visoka, EPCG je imala idealne uslove: ugašena je proizvodnja u Elektrolizi KAP-a i Željezari, pa je bilo više energije za izvoz. Umjesto da na tome zaradi, menadžment uspijeva da postigne 20% nižu prodajnu cijenu od kupovne, praveći direktnu štetu od oko 54 miliona eura. Te godine ostvarena dobit iznosi svega 4,29 miliona eura – gotovo uvredljivo malo u takvim uslovima.

Godina 2023. bila je jedna od najpovoljnijih za energetiku u posljednjih 30 godina. EPCG je na raspolaganju imala višak od 653 miliona kWh, pa je očekivana dobit bila na nivou od 96 miliona eura. Umjesto toga, ostvarena je dobit od 52,4 miliona eura – gotovo upola manje. Ključni „žderači“ profita su dokapitalizacija kćerki kompanija u iznosu od 26,4 miliona eura i novo povećanje bruto troškova zarada i ličnih rashoda za 7,8 miliona eura u odnosu na prethodnu godinu.

Dakle, i kada je tržište povoljno, kompanija uspije da radi protiv sopstvenog interesa – trguje loše, troši previše, spašava loše projekte i kadrovski se širi bez ekonomskog pokrića.

GUBITAK KAO LOGIČAN REZULTAT GODINA POGREŠNIH ODLUKA

Gubitak od 78,7 miliona eura u prvih devet mjeseci 2025. godine, skoro 60 miliona veći nego 2024, nije nikakav šok – to je posljedica niza godina pogrešnih poteza.

U svim godinama od osnivanja 2021, EPCG Solar Gradnja posluje negativno

Kompanija danas funkcioniše tako da prihodi stagniraju, troškovi poslovanja rastu dvocifrenim stopama, energetsko bogatstvo države koristi se za spašavanje neodrživih projekata, ključna preduzeća u sistemu služe kao rezervoari partijskog zapošljavanja.

U svim godinama od osnivanja 2021, EPCG Solar Gradnja posluje negativno. Zaključno sa 2023. akumulisani gubitak te firme iznosi 4,97 miliona eura, bez jasnog poslovnog modela koji bi ikada trebalo da je izvede na zelenu granu.

Željezara Nikšić d.o.o., u koju je uloženo preko 20 miliona eura, 2023. godine ima 280 zaposlenih i gubitak od 3,53 miliona eura. Investicija je politički „prodavana“ kao spas za radnike i region, ali brojke su brutalno jasne – za sada je to još jedan teret na leđima EPCG.

Umjesto da EPCG investira u projekte koji donose stabilne prihode i pojačavaju energetsku nezavisnost, novac odlazi na rupa-bez-dna projekte sa slabom ili nikakvom komercijalnom logikom.

RUDNIK UGLJA PLJEVALJA – CRNA RUPA

Posebna priča je Rudnik uglja Pljevlja. Spisak primjera nezakonitog i neekonomskog poslovanja je dug: štetni ugovori sa Elektroprivredom Srbije, prodaja uglja po preniskim cijenama, netransparentne nabavke opreme, sumnjivi poslovi i projekti poput propalog uzgoja aromatičnog bilja, havarije skupih putničkih automobila, masovno zapošljavanje po partijskoj pripadnosti.

Rudnik uglja Pljevlja: Spisak primjera nezakonitog i neekonomskog poslovanja je impozantan

To nije izolovan incident – to je model upravljanja. A isti taj model preslikava se na EPCG i ostatak energetskog sistema.

Zvanični izvještaj EPCG za prvih devet mjeseci 2025. godine samo je formalna potvrda onoga što je već godinama vidljivo: profitabilnost je razorena, likvidnost je nagrižena, energetski sektor, umjesto da puni budžet, počinje da liči na bolesnika na infuziji.

Krivac nije ni vodostaj, ni kiša, ni berza. Krivac su partijsko kadrovanje, loše i neodgovorno trgovanje, politički motivisane investicije i kadrovska inflacija i prekomjerno trošenje.

Dokle god se EPCG i prateće kompanije tretiraju kao plijen svake nove vlasti, a ne kao strateška preduzeća od nacionalnog značaja, gubitak od 78,7 miliona eura biće samo još jedna stanica na putu ka još većim minusima.

Ako se ne prekine ovaj model upravljanja, pitanje nije da li će energetski sektor doživjeti ozbiljan slom – već kada.

L.P.Đ.