MILATOVIĆ ČVRSTO UZ VUČIĆEVU AGENDU: Da li se Podgoricom upravlja iz Beograda?

Kriza u funkcionisanju lokalne vlasti u Podgorici koja je počela još krajem prošle godine kada je prosrpski, odnosno provučićevski, orjentisani DNP napustio većinu i dalje traje.

Prošle sedmice, predsjednica skupštine Glavnog grada Jelena Borovinić Bojović podnijela je ostavku na tu dužnost što je otvorilo novu krizu za aktuelnu krnju većinu, samo godinu uoči održavanja redovnih izbora. 

Vlast koju predvode PES, NSD, Demokrate, SNP i Pokret za Podgoricu Jakova Milatovića ima podršku 27 odbornika, u parlamentu koji ima 59 mandata. Sa DNP, Milana Kneževića, ta vlast je do početka gradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Botunu imala podršku 31 odbornika. Isto koliko i DNP u lokalnom podgoričkom parlamentu ima odbornika zastupljen je i Milatovićev Pokret, dakle, četiri. 

Opozicija koju čine DPS, Evropski savez, SEP i URA nemaju kapacitet niti volje da prave bilo kakav dil sa DNP-om, a sa druge strane ni partija Milana Kneževića ne želi da pravi koaliciju sa opozicijom jer bi to dovelo do revolta kod birača. Kneževićeva partija za sad je zadovoljna “benefitima” koje imaju u postojećem statusu kvo!

Knežević nakon epizode u Botunu uskratio podršku vlasti u Podgorici, ali ona nekako i dalje opstaje

Potencijalno rješenje problema koje priželjkuje opozicija u glavnom gradu, bilo bi da četiri odbornika Milatovićevog Pokreta za Podgoricu, podrže eventualnu smjenu vlasti. To bi otklonilo aktuelne probleme i omogućilo bi da Podgorica profunkcioniše na pravi način, makar do redovnih izbora naredne godine. 

Milatović na državnom nivou, protiv Milatovića na lokalu

Međutim, to se po svemu sudeći, neće desiti, iako se saradnja sa opozicijom nameće kao logično rješenje kada bi se posmatrale izjave Milatovića o vlasti na državnom nivou. Kultna fraza iz jugoslovenske pop kulture “kad ja tamo, a ono međutim” možda najbolje opisuje trenutno ponašanje predsjednika Crne Gore Jakova Milatovića, koji iz dana u dan potvrđuje da je politički diletant bez vizije i trunke hrabrosti.

Milatović u svakom svom obraćanju uvijek oštro napada vladu PES-a i aktuelnu vlast i to češto čak oštrije nego opozicija, dok na lokalnom nivou sarađuje sa tim strankama bez problema. Čak je postalo degutantno koji nivo servilnosti pokazuju njegovi odbornici ili zamjenica gradonačelnika Podgorice Nađa Ljiljanić u lokalnom parlamentu. 

Takođe, Pokret za Podgoricu često proguta i oštre odgovore iz PES-a, sve prećute, jer su im očigledno najbitnije fotelje. To i ne čudi jer u kojoj drugoj opciji bi se moglo dogoditi da se Dragutin Vučinić odbornik Pokreta za Podgoricu nešto pita.

Jakov Milatović kritikuje vlast svim silama, ali je servilan u Podgorici

Znanje nije pokazala ni Ljiljanićka koja nikako da dokaže na koji je način stekla fakultetsku diplomu. U njenoj biografiji piše da je “diplomirana pravnica”, ali ne i đe je ta diploma stečena, na koji način i da li upšte postoji.

Upravo je ta i takva Ljiljanićka preduzela prve poteze na okupljanju predstavnika vlasti u Podgorici, pa je prošle sedmice održan sastanak nakon ostavke Borovinić-Bojović.  Ljiljanić je nakon sastanka saopštila da očekuju predlog koalicije Za budućnost Podgorice, nakon čega će ponovo organizovati konsultacije, kako bi razmotrili predlog.

“Planiramo sastanak u istom sastavu sa odgovorom da li možemo da se okupimo oko novog kandidata i da prema građanima pokažemo odgovornost. Pokret za Podgoricu nije za prinudnu upravu”, rekla je Ljiljanić nakon sastanka.

Vučić se pita?

Okupljanja predstavnika vlasti će po svemu sudeći biti jer je to želja Milatovića, koji je tim potezom čvrsto izabrao stranu i stao uz sljedbenike politike srpskog autokrate Aleksandra Vučića. 

Aleksandar Vučić i njegov poslušnik Milan Knežević

Milatović nikad neće prihvatiti saradnju sa opozicijom u Podgorici, jer je pokazao da mu u suštini odgovara destabilizacija glavnog grada, koja u krajnjem može da se završi uvođenjem prinudne uprave. Time bi se nestabilnost sa lokalnog nivoa, potencijalno prelila i na državni nivo, i to u trenutku kada je Crna Gora u zamahu po pitanju evropskih integracija. 

Takva agenda odgovara trenutnoj vlasti u Srbiji prevođenoj Vučićem, koja jednostavno ne može da se pomiri sa činjenicom da je Crna Gora uspjela da se izbori sa svim destabilizatorskim naporima koji su u glavnom gradu svoju kulminaciju imali u Botunu.

Poznavaoci prilika kažu da će svaki potez Milatovića kako na lokalnom tako i na državnom nivou biti sproveden onako kako želi srpski autokrata. To je uzrokovano okolnošću o kojoj je još prije tri godine pisao Portal Aktelno, a vezana je za Milatovićevog brata.

Isto kao što je bivši premijer Dritan Abazović držan pod kontrolom preko svog brata kome je Vučićev režim omogućio upravljanje klinikom, tako je i Milatovićev brat koji je držao teretanu u Beogradu, zarađivao jedva da plati kiriju, iznenada postao investitor! I to negdje u istom periodu kad je Milatović postao predsjednik.

Naša dva brata, zaposlio tata u Biograd!

Tako dolazimo i do suštine krize u Podgorici kojom se, kako se čini, upravlja iz Beograda. Kriza je uostalom i nastala kad je Vučićev potrčko Milan Knežević uskratio podršku lokalnoj vlasti. Sada Beograd ima još jednog aduta – Milatovića. Vučića naravno nije briga da li će se situacija u Podgorici riješiti, samo je važno izazivati tenzije. 

Da je Milatović imalo dosljedan u kritikama koje upućuje vlasti na državnom nivou, bilo bi logično da njegovi odbornici jednostavno glasaju za smjenu vlasti u Podgorici.  Međutim, Pokret za Podgoricu je na izborima 2024. godine nastupio sa platformom koja se zasnivala na kritici vlasti, a onda su naprasno u konfuznim pregovorima preko noći pristali da budu vlast sa PES i NSD, DNP i Demokratama. Koje su u kampanji blatili i kritikovali. 

I tada se iz redova opozicije moglo čuti da je presudio angažman nekih osoba “sa strane”, odnosno iz Beograda. Posljednji potezi Milatovića jasno potvrđuju da taj “uticaj” i dalje postoji, a možda je čak i mnogo jači nego nakon lokalnih izbora.

D.G.