RADOVIĆ: IRF će sniziti kamate, imamo dovoljno novca

Radović za Portal RTCG ističe i da IRF ostaje snažan partner kada su u pitanju ulaganja u prioritetne grane privrede, prije svega turizam i poljoprivreda, koje su prepoznate kao ključne djelatnosti razvoja crnogorske privrede.

Navodeći da je interesovanje za investicione projekte generalno na visokom nivou, Radović je rekla da IRF ima dovoljno novca za sve zdrave i kvalitetne projekte koji ispunjavaju kriterijume propisane uslovima kreditne podrške.

IRF će, kako je kazala, u ovoj godini dodatno sniziti kamatne stope, prije svega, kada su u pitanju razvojni projekti.

“Tako je plan da od ove godine za podršku ženskom preduzetništvu kamatne stope budu u rasponu od nula do 2,4 odsto, dok i kod drugih kreditnih linija, koje se odnose na investicije i razvoj, a koje generišu otvaranje novih radnih mijesta, planiramo, takođe, i dodatno snižavanje kamatnih stopa”, rekla je Radović.

Da li ste zadovoljni godinom na izmaku kad je riječ o privredi, imajući u vidu da je značajno pogođena pandemijom korona virusa?

“Pandemija koronavirusa je značajno uticala na našu stvarnost. Prvo, kroz limitiranje kretanja i djelovanja, ne samo u Crnoj Gori već i globalno, a zatim i posredstvom smanjenja tražnje za velikim brojem proizvoda i usluga, što je unijelo neizvjesnost u poslovanje velikog broja privrednika. Uloga IRF-a je bila izuzetno značajna, jer je omogućio finansijsku podršku u cilju prevazilaženja posljedica koronavirusa za crnogorske privrednike tokom 2020 i 2021. godine.

Uvažavajući činjenicu da je godina na izmaku bila u dobrom dijelu i godina oporavka, moramo istaći da su ostvareni rezultati u drugoj polovini godine stimulativni, premda ukazuju na oživljavanje naše ekonomije i pokretanje novog investicionog ciklusa. Uspješnom realizacijom turističke sezone tokom jula i avgusta je obezbijeđen relativni opravak turističkog, ali i povezanih sektora, kao što su poljoprivreda, proizvodnja hrane i usluge, koji su najviše bili pogođeni pandemijom. Svjesni smo da je pandemija ukazala na neophodnost diversifikacije crnogorske privrede i smanjenje uvozne zavisnosti, te značaj zelene i digitalne tranzicije. U cilju promocije klimatskog finansiranja, IRF pruža značajnu podršku implementaciji održivih rješenja u proizvodnji električne energije, naročito na bazi koriščenja solarnog potencijala.

Kada sumiramo rezultate, realizacija od preko 200 miliona eura i preko 60% premašen godišnji plan  u uslovima neizvjesnosti i sramežljivih naznaka oporavka predstavlja izuzetno ostvarenje. Takođe, obezbjeđivanje dodatnih povoljnih sredstva u iznosu 230 miliona eura za finansiranje crnogorske privrede, uz podršku naših međunarodnih partnera, daje nam dobar osnov za planiranje snažne podrške crnogorskoj privredi u narednom periodu”.

Koliko je Investiciono-razvojni fond (IRF) plasirao kredita u ovoj godini, a koliko od početka pandemije?

“IRF je plasirao preko 200 miliona eura u godini za nama koju su obilježili pandemijska neizvjesnost, slabiji investicioni ciklus s naznakama oporavka tek od sredine godine. Dok je 2019. bila godina intenzivnog investicionog ciklusa sa značajnom realizacijom, 2020. pandemijska godina bila najzahtjevnija. Crnogorskoj privredi je kroz naše kreditne linije omogućeno preživljavanje, uključujući isplate zarada i zakupa, u uslovima kada su komercijalne banke u istom periodu smanjile obim aktivnosti upravo uslijed povećanog rizika i troška plasiranja u pandemijskim uslovima.

U  takvim okolnostima, IRF je podnio najveći teret pandemije sa realizacijom od oko 450 miliona eura od izbijanja pandemije. Podrška se u prethodnom periodu najvećim dijelom odnosila na prevazilaženje negativnih posljedica pandemije u dijelu očuvanja radnih mjesta i likvidnosti privrednih subjekata, te prevazilaženja krize izazvane smanjenjem tražnje naročito u sektoru turizma i svim povezanim djelatnostima, kao što su poljoprivreda, usluge, saobraćaj i slično”.

Što su bili najčešći zahtjevi klijenata IRF-a?

“U prethodnom periodu osnovni motiv je bio očuvanje likvidnosti i radnih mjesta, naročito u sektorima koji su bili direktno pogođeni epidemiološkim restrikcijama i smanjenjem tražnje, čime je bio ugrožen opstanak preduzeća. Upravo iz tog razloga, kreditna podrška IRF-a u prethodnom periodu se najvećim dijelom odnosila na kreditne linije za očuvanje likvidnosti, čime se obezbijedilo elementarno funkcionisanje privrede, a u posljednja dva kvartala pojačani su bili i zahtjevi za investicionim projektima čiju značajniju konkretizaciju očekujemo u toku prve polovine naredne godine.

Takođe, primjetan je rast interesovanja za investicije koje se odnose na zelene projekte i projekte energetske efikasnosti, za koje je IRF već obezbijedio dovoljno povoljnih sredstava, pa smo i u ovom trenutku spremni odgovoriti svim kvalitetnim projektima, u skladu sa definisanom kreditnom podrškom. IRF ostaje snažan partner kada su u pitanju ulaganja u prioritetne grane privrede, prije svega, turizam i poljoprivreda, koje su prepoznate kao ključne djelatnosti razvoja crnogorske privrede. Izuzetno smo ponosni na činjenicu da ćemo i u narednom periodu biti u mogućnosti da podržimo početnike u biznisu, sa posebnim akcentom na žensko preduzetništvo za koje smo pripremili najpovoljnije kreditne uslove na tržištu”.

Koliko je IRF konkretno podržao projekata u posljednjih godinu i na šta su se oni odnosili?

“IRF je tokom 2021. godine podržao preko 400 projekata koji su se najvećim dijelom odnosili na podršku za prevazilaženje efekata pandemije, očuvanje radnih mjesta i likvidnosti. Ohrabruje činjenica da je, usljed uspješne turističke sezone, podrška značajno bila usmjerena i u investicione projekte, kao i na osnaživanje preduzetništva kroz programe namijenjene početnicima u biznisu, ženama i poljoprivrednim proizvođačima.

 “Naša iskustva u IRF-u pokazuju da imamo sjajne klijentkinje sa kreativnim i dobrim biznis idejama” (Foto: IRF)

Naravno, svaka kriza ukazuje i na nove šanse, koja je i od strane Vlade Crne Gore prepoznata u dijelu bolje integracije zelenih i digitalnih rješenja, tako da je fokus IRF-a značajno tokom 2021. godine bio usmjeren na podršku implementaciji održivih rješenja naročito u oblasti proizvodnje električne energije, znajući da imamo neiskorišćen potencijal solarne energije”.

Da li je u odnosu na period prije pandemije opalo interesovanje za investicione projekte u Crnoj Gori?

“Interesovanje za investicione projekte generalno je na visokom nivou. U prethodnom periodu smo osjetili efekat odlaganja materijalizacije dijela projekata kao rezultat pandemije, ali sa realizacijom ambicioznog Kapitalnog budžeta za 2022. godinu, završetkom prve dionice autoputa, kao i ugovaranjem realizacije nastavka radova očekujemo novi zamah u realizaciji investicionih projekata, naročito na sjeveru Crne Gore”.

Kao prva žena na čelu IRF-a nedavno ste pokrenuli kampanju i otvorili javni poziv podrške za žene u biznisu. Da li ste zadovoljni odzivom i koliko su žene danas u Crnoj Gori odvažne da se upuste u “preduzetničke vode”?

“Ponosna sam što smo ovu temu otvorili u javnosti i što kroz priče naših klijentkinja pokušavamo da animiramo, ohrabrimo i osnažimo i neke druge kreativne i hrabre žene da se osmjele i da uđu u biznis. Podaci, nažalost nisu na strani ženskog preduzetništva u Crnoj Gori. Svega 1/5 biznisa se vodi na žene, dok je jako mali procenat žena koje imaju nepoktetnu imovinu i zemljište na svoje ime, što je jedan od uslova za pristup finansijama. Upravo  je cilj naše kampanje da animiramo žene da pokrenu ili unaprijede svoj biznis, a uz kampanju smo raspisali i javni poziv u okviru kojeg dodjeljujemo tri nagrade za najbolje investicione projekte. Kroz ovaj  javni poziv nagradićemo projekte preduzetnica koje su osmjelile da otpočnu biznis u pandemijskoj situaciji. Podsjetiću da javni poziv traje do 15. februara.

Naša iskustva u IRF-u pokazuju da imamo sjajne klijentkinje sa kreativnim i dobrim biznis idejama i moje očekivanje je da će i ova kampanja doprinijeti da u narednom periodu bilo kroz naše kreditne linije za žene u biznisu, bilo kroz druge grantove i programe jačamo žensko preduzetništvo i stvaramo mogućnosti da žene imaju veći pristup finansijama i osnaženu ekonomsku i društvenu ulogu u razvoju Crne Gore”.

Poznato je i da većina mladih u Crnoj Gori ima strah od pokretanja sopstvenog biznisa. Kako Vi gledate na to?

“Inkluzija posebnih segmenata, kao što su mladi i žene su jedan o naših ključnih prioriteta i svesni smo da im je potrebna dodatna motivacija da naprave iskorak koji podrazumijeva pokretanje sopstvenog biznisa. Upravo smo kroz kampanju „Ona pokreće biznis“ predstavili i neke žene koje su jako mlade otpočele svoj biznis i koje su danas uspješne i afirmisane preduzetnice. U narednom periodu je nužno dodatno raditi na edukaciji mladih i uopšte podizanju svijesti prema toj ciljnoj grupi, kako bi mladim ljudima predstavili sve mogućnosti za otvaranje biznisa u Crnoj Gori. IRF ima posebne kreditne linije za visokoškolce, kao i povoljne kreditne linije za početnike u biznisu”.

Da li IRF ima dovoljno novca za sve projekte i koji su najčešći kriterijumi koji se moraju ispuniti za kredit po povoljnijim uslovima u odnosu na druge finansijske institucije?

“Imamo dovoljno novca za sve zdrave i kvalitetne projekte koji ispunjavaju kriterijume propisane uslovima kreditne podrške i kao što sam više puta naglasila nema selektivnosti u pristupu finansijama. Naši zaposleni svakom kreditnom zahtjevu pristupaju profesionalno, stručno i procjene o kreditnoj sposobnosti vrše isključivo na bazi utvrđenih kriterijuma. Jednakih za sve. Iako smo se na početku mandata novog menadžmenta suočili sa problemom likvidnosti, danas ponosno kažem da godinu zaključujemo višestruko osnaženi da podržimo svaki kvalitetan projekat, a zahvaljujući izuzetnoj saradnji tima IRF sa međunarodnim finansijskim institucijama kojima smo strateški partner u Crnoj Gori.

 “U narednom periodu u saradnji sa Vladom Crne Gore i opštinama planiramo intenziviranje aktivnosti po pitanju projekata u domenu unaprjeđenja inrastrukture, zelene i digitalne transformacije” (Foto: IRF)

IRF u svojoj ponudi ima 40 različitih programa podrške, koji su namjenjeni različitim ciljnim grupama, pa shodno tome uslovi kreditne podrške zavise, prije svega, od toga ko je nosilac biznisa tj. da li je u pitanju novootvoreno preduzeće ili postojeći privrednik, šta je namjena potencijalnog kredita, kao i od ostalih faktora koji se odnose na analizu finansijskog stanja podnosica kreditnog zahtjeva. Kada su u pitanju konkretni kriterijumi koji se moraju ispuniti za potencijalnu kreditnu podršku, prije svega, je ključno da podnosilac zahtjeva za kredit, svojim biznis planom pokaže opravdanost investiranja, tj. da pokaže da je njegova biznis ideja ekonomski isplativa, nakon čega se potencijalni klijent upućuje u dalju proceduru koja se odnosi na definisanje sredstava obezbjeđenja, roka povraćaja kreditnih sredstava, potencijalnog grace perioda i dr. Individualan pristup svakom kreditnom zahtjevu, te obavezna terenska posjeta klijentima, nam omogućava da realno sagledamo cjelokupnu sliku i donesemo ispravnu odluku na zadovoljstvo svih strana”.

Da li će se eventualno mijenjati kamatne stope i drugi uslovi pod kojima preduzetnici mogu aplicirati za sredstva?

“IRF će u narednoj godini dodatno sniziti kamatne stope, prije svega, kada su u pitanju razvojni projekti, koji su nam uvjek u fokusu, kao i kada je u pitanju razvoj preduzetništva. Tako je plan da od naredne godine za podršku ženskom preduzetništvu kamatne stope budu u rasponu od 0%-2,4%, dok i kod drugih kreditnih linija, koje se odnose na investicije i razvoj, a koje generišu otvaranje novih radnih mijesta planiramo, takođe, i dodatno snižavanje kamatnih stopa. Posebnu pažnju u narednom periodu ćemo pokloniti  osavremenjavanju  i implementaciji digitalnih rješenja, a sve u cilju što  kvalitetnije podrške krajnjim korisnicima.

Osim toga u narednoj godini značajna pažnja će biti usmjerena na edukaciju u oblasti klimatskih projekata i zelene ekonomije. IRF je dobio podršku od međunarodnih partnera, Francuske razvojne agencije (AFD) i Evropske investicione banke (EIB) u dijelu izrade strategije, modela poslovanja po ugledu na savremenu praksu, kao i za izradu klimatske strategije i metodologije evaluacije zelenih projekata. Vjerujemo da je sve ovo izuzetno važno za osavremenjavanje poslovanja, ne samo IRF-a a već i transfer znanja na naše klijente, kako bi na što bolji način integrisali zahtjeve savremenog poslovanja na bazi principa održivosti, u crnogorsku ekonomiju”.

Šta će biti u fokusu IRF-a za narednu gdodinu? Postoje li projekti na koje posebno računate?

“U fokusu će biti podrška rast i razvoj mikro, malih, srednjih i srednje kapitalizovanih preduzeća, sa posebnom pažnjom na osnaživanje ključnih razvojnih sektora kao što su: energija i održiva životna sredina, održiva poljoprivreda i lanac vrijednosti hrane, održivi i zdravstveni turizam, zatim inkluzivni rast i razvoj kroz podršku preduzetništvu i posebnim ciljnim grupama (mladi, početnici u biznisu, žene, visokoškolci, tehnološki viškovi, individualni poljoprivredni proizvođači, zanatlije). Naravno tu je podrška za zelenu i digitalnu tranziciju, kao i za infrastrukturne projekte u cilju unaprieđenja kvaliteta života i ravnomjernog regionalnog razvoja”.

Pandemija je ukazala na glavne slabosti crnogorske privrede, tako da je glavni zaključak da je neophodna sinergija institucija sistema i privrednika u cilju diversifikacije i snaženja otpornosti privrede na bazi optimalne iskorišćenosti naših resursa. Iizuzetno je značajan projekat koji je pokrenut od strane države, posredstvom, EPCG-a i Eko fonda, a odnosi se na instalaciju solarnih panela za domaćinstva i privredne subjekte, među kojima 500 mikro, malih i srednjih crnogorskih preduzeća. Kao lider u zelenom finansiranju i državna razvojna institucija IRF će podržati ovaj projekat,  a sve u skladu sa raspoloživim izvorima finansiranja i strateškim odrednicama Vlade Crne Gore u domenu tranzicije ka zelenoj ekonomiji i optimalnoj oskorišćenosti obnovljivih izvora energije.

IRF je prepoznao zelenu ekonomiju kao razvojnu šansu crnogorske privrede i u skladu sa tim sprovodi niz projekata u ovoj oblasti, učestvuje u brojnim inicijativama u zemlji i van nje koji imaju za cilj da pozicioniraju našu zemlju na zelenoj mapi Evrope i svijeta. Tu su u prvom redu institucionalni mehanizmi u zemlji, ali i projekti finansirani od strane međunarodnih institucija. Cilj nam je da budemo u mogućnosti da primijenimo najbolju praksu državnih razvojnih banaka vezano za finansiranje održivog razvoja crnogorske privrede, tako da je IRF od oktobra 2021. godine postao član gloabalne koalicije državnih razvojnih banaka, Finance in common.

Saniranje ranjivosti privrednog sistema Crne Gore nužno je da prate strukturne reforme u cilju obezbjeđenja održivog ekonomskog razvoja. Ulaganja u zelenu energiju, odnosno obnovljive izvore, primarno solarnu i energiju vjetra obezbijediće održivije upravljanje životnom sredinom i prirodnim resursima, te korišćenje sredstava iz Zelenog dogovora EU. Takođe, organska poljoprivreda, prehrambena industrija, šumarstvo i drvoprerada, cjelogodišnji zdravstveni turizam i digitalna transformacija društva, pružaju mogućnosti za dalju diverzifikaciju ekonomije i izlazak na međunarodno tržište. Razvoj i ulaganje u navedene grane značilo bi valorizaciju komparativnih prednosti, kao i ekonomski opravdano, a održivo korišćenje prirodnih resursa kojima raspolažemo”.

Nakon pandemijske 2020. koja je itekako uticala na turizam, koliko je sredstava usmjereno ka podršci toj grani? 

Plasmani u sektor turizma čine značajan dio portfolia, tako da je tokom 2020. i 2021. godine važan dio aktivnosti bio usmjeren ka očuvanju radnih mjesta i likvidnosti privrednih subjekata u ovoj djelatnosti i to kroz nove kredite, ali i reprogramiranje obaveza po osnovu postojećih kredita, kako bi se klijentima omogućilo da lakše prevaziđu finansijske teškoće izazvane pandemijom. Ohrabruje odličan rezultat u ovom sektoru ostvaren tokom sezone, kao i činjenica da sa završetkom prve dionice autoputa možemo očekivati i dodatan zamajac u razvoju turizma na sjeveru Crne Gore.

Osim toga, u narednom periodu u saradnji sa Vladom Crne Gore i opštinama planiramo intenziviranje aktivnosti po pitanju projekata u domenu unaprjeđenja inrastrukture, zelene i digitalne transformacije, kako bi se ovaj segment dodatno osnažio, naročito na sjeveru Crne Gore i time kreirali uslovi za produženje turističke sezone i mobilnost stanovništva”.

U kojoj mjeri je pandemija uticala i na poslovanje IRF-a, samim tim i naplatu kredita? 

Pandemija je uticala na poslovanje IRF-a u mnogim aspektima. Značajno je uvećan obim aktivnosti, kako bi se što efikasnije izašlo u susret privrednicima i pomoglo da se prevaziđu negativne posledice pandemije. IRF aktivnost je bila usmjerena na odobravanje novih kredita, ali i na restruktuiranje postojećih kroz moratorijume i reprograme. Ti mehanizmi su omogućili klijentima da odlože plaćanje obaveza do očekivanog perioda normalizacije poslovanja. Naravno, realizacija tih mjera naročito tokom 2020. godine je uslovila pogoršanje likvidnosti IRF-a, kao i manjak novih međunarodnih izvora finansiranja, što je uspješno prevaziđeno od drugog kvartala 2021.

 Radović: “Realizacija od preko 200 miliona eura i preko 60% premašen godišnji plan  u uslovima neizvjesnosti i sramežljivih naznaka oporavka predstavlja izuzetno ostvarenje” (Foto: Pixabay)

Osim toga, IRF, kao i drugi ključni finansijski subjekti u Crnoj Gori posluje u skladu sa pravilima koja je propisala Centralna banka, tako da je poslovanje klijenata i kašnjenja u naplatama uslovilo neophodnost kreiranja značajnog iznosa po osnovu rezervacija za nekvalitetne plasmane, što je uslovilo nepovoljan finansijski rezultat za 2020. godinu. Sve navedeno je u velikoj mjeri uticalo i na kapacitet kreditiranja tokom prve polovine 2021. godine. Poslovanje klijenata je u međuvremenu značajno poboljšano, čemu je uz napore našeg tima doprinijela i uspješna realizacija turističke sezone, tako da sa pažnjom nastavljamo da pratimo dinamiku naplate, te dajemo snažnu podršku svim kvalitetnim projektima s akcentom na sve značajniju klimatsku komponentu.

Tokom ove godine smo se uvjerili da jasni ciljevi i posvećenost daju rezultate, tako da, značajno osnaženi dobrim poslovnim rezultatom, te novim povoljnim izvorima finansiranja, za naredni period planiramo brojne nove inicijative i projekte, kako bi što kvalitetnije podržali crnogorske privrednike i napredak crnogorske ekonomije”.