Neka ide sve po redu

piše: Željko Vukmirović

Spremite maramice. Biće srceparajuće. Bar prema prvoj Rajovoj reakciji, političko licemjerje je skroz u igri. Rajo se prvi nije štedio sa čestitkom studentima. Sada mu je promjena vlasti super, a i uspio je da proda nešto o bratskoj nadi koja bi morala opravdati povjerenje. 

Čekaj malo… 

Ako si već bio blizak Vučićev saradnik, odakle ti sad priča o povjerenju u studente? I odakle ti sad toliko ponosa prema srpskim studentima zbog poraza političara koji ti je i materijalno i politički davao presudnu podršku svih ovih godina? 

Ili su samo te pare potrošene pa se traži nova blagajna? 

Rajo Evropa je samo to što jeste. Njegova politička prevrtljivost je skromno štivo. Nema tu iznenađenja. Rajov prostor je pominjanje srpske crkve, srpskog jezika, srpskog naroda. To, obavezno. I da se crnogorski narod i crnogorska država pojave tek u nižerazrednom kontekstu. Ono evropsko prenemaganje kojem je sklon u zadnje vrijeme može malo da sačeka. A i što bi se ustručavao da sada sve stavi na kleronacionalizam? To je bar opšte mjesto. Pod tim krovom mogu da stanu razni. Uostalom, brojne potvrđene devijacije koje se vezuju za tu ideologiju obezbjeđuju sasvim izvjesnu nedodirljivost. 

Rajov terenski rad upućuje na činjenicu da se on blagovremeno potrudio oko mekog otklona prema Vučiću. Kao, u gužvi je. Kao, nije čuo telefon. Kao, da si me juče zvao završili bi to…

A onda, Rajo je morao da brine i o sopstvenoj goloj političkoj koži. Vučić mu tu baš i nije išao u prilog. Zato malo snishodljivosti sa čestitkom za studente nije na odmet. Iako je sadržaj čestitke ponajmanje poruka s lijepim željama, a mnogo više uputstvo za upotrebu koje se suštinski poziva na projekat „srpski svet“. 

Frka je samo što su sve one dirljive scene sa Vučićem vidljive i neizbrisive. Nešto kao trajni ožiljci. Sa sve onom fotografijom i dodjelom „priznanja za izuzetan doprinos“ na kojoj su i Rajo i Vučić tako sretni i prezadovoljni. Sada, ta slika ponajprije izgleda kao predskazanje o predaji štafete. Pa, da ne kvarimo… 

Neka ide sve po redu. 

A Milanče? Zli jezici tvrde da je uništen. Čovjek se vjerovatno nalazi u srcu najvećeg košmara kojeg nije ni mogao da sluti. Toliko odanosti, toliko poniznosti. I toliko prosipanja. Niko ne spori da je Milanče u kondiciji sa porazima, ali ovo mu ništa nije trebalo. Ni njemu ni Raju. Još kad im se uvali i Bečić, ima da izlude načisto. 

Regionalno klerošovinističko muljanje je provaljena opcija. Suočavanje i obračun sa porazima jedne politike, istorijskim zabludama, ustanovljenim kriminogenim sistemom i pratećim nacionalističkim programima je već sasvim važeća stvar.

Neka ide sve po redu.