ASP: Parlament da se bavi privatizacijom Luštice u Herceg Novom

Nevladina organizacija Akcija za socijalnu pravdu (ASP) uputiće sjutra formalnu inicijativu predsjedniku Skupštine Aleksi Bečiću radi pokretanja parlamentarne istrage i rasprave pred Komisijom za privatizaciju u vezi turističkog projekta na Luštici, u Herceg Novom, zbog sumnji da je ugovor o dugoročnom zakupu kreiran tako da država bude uskraćena za milionske prihode.

ASP će, istovremeno, uputiti inicijativu i premijeru Zdravku Krivokapiću, koji je predsjednik Savjeta za privatizaciju i kapitalne projekte, sa predlogom preispitivanja ugovora o dugoročnom zakupu, kao i ministrima finansija i socijalnog staranja i ekonomskog razvoja Milojku Spajiću i Jakovu Milatoviću, čiji su resori zaduženi za ovaj kontroverzni projekat.

ASP će dostaviti ključne nalaze svoje pravne analize, urađene na osnovu opsežne dokumentacije, prikupljene posredstvom Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ugovor o dugoročnom zakupu preko pola miliona kvadrata zemljišta, na dijelu Poluostrva Luštica, koji pripada Herceg Novom, radi izgradnje turističkog kompleksa je zaključen još 2009. i to na rok od 90 godina, sa Konzorcijumom “Northstar” Podgorica i “Equest Capital Limited”, Jersey, UK.

Ni punih jedanaest godina kasnije nijesu realizovane ugovorene investicije, niti je sagrađen turistički resort. Do sredine 2020., zakupac je prikazao da je, od predviđenih 210 miliona eura, uložio 21,4 miliona, ali je potpuno nejasna struktura tih ulaganja, odnosno na šta se tačno odnose, imajući u vidu da nijesu urađeni čak ni idejni i glavni projekat za kompletnu lokaciju.

Ugovorom je stranom investitoru omogućena prodaja sagrađenih vila i objekata, sa pripadajućim zemljištem, na četvrtini zakupljene lokacije. Cijena kvadrata zemljišta (što bi bio prihod Vlade) je utvrđena na svega 55 eura, što je krajnje potcijenjen iznos, jer se lokacija nalazi maltene na samoj obali mora. Ugovor ne predviđena ni mogućnost korekcije ove cijene, shodno tržišnim uslovima, što direktno pogoduje stranom zakupcu, a šteti interesu države.     

I iznos godišnje fiksne zakupnine je značajno potcijenjen, pa iznosi 77 centi po kvadratu u prvih 30 godina, sljedećih 30 je 88 centi, a poslednjih 30 godina je 99 centi. Međutim, na kraju devete godine zakupac ima pravo da unaprijed plati zakupninu za sledećih 80 godina po cijeni od samo 77 centi, što je dodatna favorizujuća odredba za zakupca.

Šokantno je da ugovor uopšte ne predviđa da strani zakupac mora plaćati varijabilnu zakupninu u odnosu na prihod koji ostvari od turističkog poslovanja, a da stvar bude još i gora, poslanici bivše vlasti su izglasali aneks ugovora, kojim je investitor oslobođen plaćanja PDV-a na zakup, pa će i na taj način država biti uskraćena za milionske prihode.

Analiza ASP-a pokazuje i da je tadašnja Vlada potpuno neopravdano, ali i nezakonito, preuzela na sebe pojedine obaveze, za koje joj imperativni propisi nijesu davali isključivo pravo nadležnosti, a čak je ugovoreno da nepoštovanje nekog od tih uslova daje investitoru pravo na naknadu štete, u slučaju raskida ugovora.

Takođe je potpuno neshvatljivo da je tadašnja Vlada kroz ugovorne obaveze praktično uslovila Opštinu Herceg Novi da zaključi obavezujući predugovor o komunalnoj infrastrukturi sa investitorom, kojim je praktično trebala da razvoj infrastrukture za privatni projekat pretpostavi ostalim razvojnim projektima na teritoriji lokalne samouprave.

U ranijim obrazloženjima Skupštini za usvajanje aneksa ugovora, prethodna Vlada je tvrdila da do realizacije investicije nije došlo zato što ona i Opština Herceg Novi nijesu ispunili obavezu izgradnje infrastrukture, pa bi zbog toga mogla da bude pokrenuta arbitraža u Londonu, sa neizvjesnim troškovima za državu.

Međutim, tadašnja Vlada je izbjegla da navede da ni strani zakupac nije ispunio pojedine ugovorne obaveze, posebno što nije bio izradio niti jedan dokument o projektovanju i izgradnji turističkih objekata na lokaciji, niti je tražio saglasnosti za gradnju. Za to vrijeme, jedino je plaćao zakupninu, što se može tumačiti kao vid pritiska da se ne pribjegne raskidu ugovora.

Ni kod ovog projekta nijesu poznati stvarni vlasnici, jer je ono sakriveno iza krajnje off shore kompanije na Britanskim Djevičanskim Ostrvima, dok javno dostupni podaci ukazuju da je u međuvremenu u vlasništvu i kapital jednog kuvajtskog investicionog fonda.

Nova vlast je obećala pravdu i preispitivanje sumnjivih poslova bivše trodecenijske vlasti, pa u tom smislu treba da se pozabavi i investicijom na Luštici, na teritoriji Herceg Novog, te da posredstvom međunarodnih kanala utvrdi ko zaista stoji iza ove investicije, koja je dominantno ugovorena u privatnom, a ne u javnom interesu.