DODIK SPREMA SVOJU VOJSKU: Kockanje sa statusom

Eksertski timovi Republike Srpske iz različitih oblasti uveliko rade na predlozima zakona koji će da zaštite ustavna prava RS garantovana “Dejtonom”, a na koje će pečat staviti Narodna skupština RS početkom novembra.

Ovo će biti odgovor institucija Srpske na odbijanje Sarajeva i bošnjačkih političara da povuku nametnute odluke bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka o kažnjavanju negiranja genocida po Krivičnom zakonu BiH.

Vlast RS odlučila je da zbog toga vrati ranije prenesene nadležnosti sa nivoa RS na BiH, a pogotovo one koje su nametnuli visoki predstavnici u BiH. Srpska je poručila da se definitivno povlače saglasnost za Oružane snage BiH, Obaveštajno-bezbednosnu agenciju BiH i Visoki sudski tužilački savet BiH.

Dr Milan Blagojević, profesor ustavnog prava, objasnio je za “Novosti”, kako bi trebalo da izgleda pravni put usvajanja dokumenata u Narodnoj skupštini RS:

Ovaj put institucije RS treba da idu na usvajanje zakona o prestanku važenja na teritoriji RS određenih zakona BiH, recimo Zakona o službi u Oružanim snagama BiH, a ne sa usvajanjem zakona o njihovom neprimenjivanju, kao što je bilo urađeno u slučaju Inckovog zakona.

On ističe da se u pravno-tehničkom smislu čitav proces prestanka važenja nekog zakona na teritoriji RS iz, na primer oblasti odbrane BiH, ne može uraditi jednim omnibus zakonom.

Ne može se doneti jedan zakon o prestanku važenja više zakona, već treba ići sa pojedinačnim zakonskim rešenjima iz neke oblasti, primera radi usvajanje zakona o prestanku važenja Zakona o odbrani BiH na teritoriji RS ili Zakona o službi u Oružanim snagama BiH – pojašnjava Blagojević.

On ističe da pre nego što se usvoje zakoni za bilo koju sferu, pa i za odbranu, Narodna skupština mora doneti odluku kojom se povlači iz ranijeg sporazuma, na primer Sporazuma o prenosu nadležnosti u sferi odbrane, jer on postoji i RS je njegov potpisnik sve dok se odlukom parlamenta ne povuče:

– Mora NSRS reći: “Povlačimo se iz istog sporazuma i isti raskidamo ovom Odlukom NSRS i taj sporazum RS više pravno ne obavezuje”. Kad se donese takva odluka, onda se može usvojiti zakon o prestanku važenja na teritoriji RS određenog zakona.

Stav vlasti RS o vraćanju nadležnosti ne prihvataju opozicione partije, Srpska demokratska stranka i Partija demokratskog progresa.

Mirko Šarović, predsednik SDS, smatra da kockanje sa statusom RS nije put kojim treba da se ide. On kaže da SDS ne podržava ništa što može dovesti do ugrožavanja mira i bezbednosti i da zbog toga neće podržati, ni Dodikove najave o povlačenju saglasnosti za Oružane snage BiH, SIPA…

Radomir Lukić, član delegacije RS u mirovnim pregovorima u “Dejtonu”, kaže da institucijama BiH njenim Ustavom nisu poverene nadležnosti u oblasti odbrane, pravosuđa i bezbednosti:

– RS jeste dala saglasnost za formiranje Oružanih snaga BiH, Visoki sudski tužilački savet, i Obaveštajno-bezbednosnu agenciju, ali to nikada nije postalo deo Ustava BiH, tako da su nesuvisle tvrdnje da se povlačenjem saglasnosti krši Ustav BiH.