DW: Vlada Crne Gore stalno pada, nikako da padne

Crnogorska Vlada opstaje iako već pet mjeseci nema podršku većine u parlamentu. Oni koji je više ne podržavaju ne bi da je sruše, a ona sama neće da odstupi. Koji su mogući scenariji za izlazak iz krize?

Vlada crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića još malo će obilježiti prvu godinu mandata, ali i pola godine otkako nema podršku većine poslanika. Koalicija koju predvodi Demokratski front (DF), bojkotovala je Skupštinu od juna, potom tražila rekonstrukciju Vlade pa izbor nove, ali njihove ideje ne podržava URA, potpredsjednika Vlade Dritana Abazovića.

Iako bi rješenje mogli biti vanredni izbori, dobrom dijelu vlasti se na njih ne ide i gledaju kako da izguraju pun mandat do 2024. godine.

DF ne želi da sruši Vladu u parlamentu jer bi to morao da učini sa opozicionom Demokratskom partijom socijalista (DPS) predsjednika države Mila Đukanovića što bi ih verovatno koštalo na vanrednim izborima. S druge strane, premijer Zdravko Krivokapić ponavlja da neće podnijeti ostavku i poručuje da njegova Vlada ima dobre rezultate i međunarodnu podršku.

Blokada vlasti

Iako Vlada nastavlja da vlada, ona trenutno ne može da progura nijedan zakon u parlamentu. I sam parlament je bio u blokadi sve do prije neki dan kada je počela sjednica na čijem dnevnom redu je tek dio zakona koji su u međuvremenu predati u skupštinsku proceduru.

„Skupština već duže vrijeme ne ostvaruje svoje funkcije jer imamo 67 zakona o kojima se mjesecima ne raspravlja. Ovo, nažalost, nije politička nego institucionalna kriza, koja je mnogo ozbiljnija“, kaže za DW profesor Đorđije Blažić, stručnjak za ustavno pravo.

On objašnjava da Vlada ovako, po Ustavu, može vladati koliko hoće.

„Situacija se može riješiti na tri načina: rekonstrukcijom Vlade odnosno zamjenom dijela ministara, a da premijer ostane, zatim izglasavanjem nepovjerenja Vladi u parlamentu ili raspuštanjem Skupštine, što može uraditi Vlada ili da Skupština sebi skrati mandat“, kaže Blažić.

Međutim, trenutno je od ova tri scenarija realniji nastavak puta kojim niko nije baš zadovoljan.

Politički analitičar Zlatko Vujović ukazuje da u ovim okolnostima Vlada može da padne samo ako joj se izglasa nepovjerenje. Dodaje da Krivokapićeva Vlada opstaje na „ravnoteži nemoći“.

„Ako Krivokapić ne napravi dogovor s DF, otvara se prostor da bude smijenjen, bez obzira na ovo odlaganje i nespremnost DF da ga sruši. Što duže traje ova Vlada, šanse DF da napravi dobar rezultat na narednim izborima postaju minimalne iz prostog razloga što time pomažu i ojačavaju buduću partiju koju treba da vodi dio ministara i sam premijer Krivokapić“, kaže Vujović za DW.

Iz DF, koji je dominantno prosrpski savez i blizak je vlastima u Srbiji, već jednom su prijetili da će srušiti Vladu ako do kraja godine ne bude održan popis stanovništva, a popisa, sada je jasno, neće do tada biti.

Najavljuju da će nastaviti borbu za formiranje nove Vlade i planiraju pojedinačne razgovore sa svim partijama vlasti o tome. S druge strane, Krivokapić i Abazović su jasni: da bi se birala nova Vlada, ova se mora oboriti u parlamentu.

Predviđajući dalje poteze DF, Vujović vjeruje da bi im bilo značajno da Vlada padne, ali da se vreme narednih vanrednih izbora u Crnoj Gori ne poklopi sa onima u Srbiji, koji će biti održani u aprilu.

„Moguće je da će DF izabrati neki međumodel – da možda pokrenu proteste na kojima će tražiti ostavku premijera i Vlade, kako bi time držali tenziju i ojačali pritisak na vlast a s druge strane – kontrolisali bi datum narednih izbora, da oni budu najvjerovatnije nakon izbora u Srbiji“, kaže Vujović.

Vlada bez legitimiteta

I Vujović i Blažić slažu se da je Vlada trenutno bez legitimiteta, a suočava se sa novim problemom ako im u Skupštini ne prođu budžet za narednu godinu i ambiciozni program ekonomskih reformi pod nazivom „Evropa sad“, koji predviđa značajno povećanje minimalnih i ostalih plata u Crnoj Gori.

DF je već poručio da neće glasati za budžet. Međutim, ako ni to ne prođe, Vlada opet nije pala.

„Ustav Crne Gore propustio je da definiše ovakve situacije, što je nonsens. Mi nemamo pravno rješenje za pitanje – šta ako se budžet ne usvoji? Vlada ne može pasti ako se u Skupštini ne izglasa budžet. Ona samo mora da ga predloži najkasnije do 31. marta tekuće godine, a ako ne bude usvojen, imamo privremeno finansiranje. Ipak, apsolutno je sistemski neprihvatljivo da Vlada i Skupština funkcionišu bez budžeta“, upozorava Blažić.

Vujović kaže da je realno da DF neće glasati za budžet, kako bi dodatno pokazao nesposobnost ove Vlade. On, međutim, poručuje da treba biti objektivan i da je najracionalniji izlaz iz ove krize – da premijer podnese ostavku.

„Predsjednik Vlade koji ne uživa podršku većine trebalo bi da vrati mandat parlamentu. Kakva god bila ta većina, on jednostavno ne može da upravlja zemljom jer blokira funkcionisanje vlasti. Bilo bi odgovorno da neko ko želi da se pokaže kao državnik, odgovorno i postupi. Sve ostalo je nanošenje štete javnom interesu jer vlada koja nema podršku – ne može da vlada. To je osnovni demokratski princip“, jasan je Vujović.

On tvrdi da, ako bi ostala ova Vlada do 2024. godine, a da nema podršku parlamentarne većine, to bi definitivno pokopalo ambicije Crne Gore da što prije uđe u Evropsku uniju.

„Teško je očekivati, s obzirom na sve okolnosti, da Vlada može opstati do kraja mandata i mislim da su vanredni izbori u nekom trenutku realni“, smatra Vujović.

Moguća i manjinska Vlada

U slučaju daljeg insistiranja DF na padu Vlade i nastavka sukobljavanja sa Abazovićevom partijom, kao jedno od mogućih rješenja stidljivo se pominje i manjinska Vlada koju bi podržala opozicija. Krivokapić je poručio da bi svako iz vlasti ko bi se usudio na to postao „saučesnik bivšeg režima“.

„Da bi se mogla očekivati neka podrška DPS manjinskoj vladi, potrebno je da ona bude u nekom novom pakovanju. To podrazumijeva odlazak Krivokapića i to novo pakovanje se mora predstaviti kao neka nova vrijednost, a ne da Srpska pravoslavna crkva i dalje ima ključni uticaj na Vladu“, kaže Vujović.

„Sastavljena od mlađih lidera, intelektualaca, možda i predstavnika nevladinog sektora, a ako bi zadržala karakter ekspertske i bila jasno prozapadna i proevropska, mogla bi dobiti podršku DPS a da to ne utiče dramatično na rejting te stranke. Ta Vlada bi mogla obezbijediti i tropetinsku podršku u parlamentu za deblokadu pravosuđa i stvoriti relaksiranu atmosferu za naredne izbore koji bi se mogli održati eventualno zajedno sa predsjedničkim, 2023. godine“, kaže Vujović.

Dok je u igri više kombinacija za izlazak iz bizarne političke situacije, Blažić ocjenjuje da u zemlji „vlada apsolutno bezvlašće“.

„I u samoj vladajućoj koaliciji imamo vlast i opoziciju u vlasti. Imamo dosta stvari koje su proizvod ustavno-pravnih nedostataka. Sve ovo je svojevrstan nonsens. Pratio sam dosta političke sisteme, ali se ne sjećam da se nešto ovako dešavalo u bilo kojoj zemlji okruženja. Crna Gora je daleko od demokratije i vladavine prava“, zaključuje Blažić.